Izvor: RTS, 08.Mar.2010, 03:52 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pregled štampe (08. 03. 2010.)
Blic: Čuo sam jauke i drugare kako dozivaju pomoć, Press: Šarić ucenjuje video-snimcima mafijaških žurki, Politika: Nemoguća misija Euleksa, Novosti: Banke vraćaju žirante!, pišu dnevne novine
Čuo sam jauke i drugare kako dozivaju pomoć
Lekari se bore za život Nemanje Danilovića (39) i Nenada Grozdanića (20), koji su teško povređeni u saobraćajnoj nesreći na autoputu Beograd-Niš >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << kod Lapova kada je kombi u kojem je bila košarkaška ekipa Novog Sada naleteo na kamion. U udesu koji se dogodio juče 45 minuta posle ponoći povređeno je još košarkaša, ali su njihove ozlede takve da će danas najverovatnije biti pušteni na kućno lečenje.
Udes se dogodio u blizni benzinske pumpe, kada je prvi od dva kombija sa košarkaškima koji su se vraćali sa utakmice u Kruševcu iznenada naleteo na kamion sa prikolicom pančevačke registracije koji se kretao u istom smeru.
Dušan Alimpijević (24), pomoćni trener košarkaškog kluba iz Novog Sada, i pored teške povrede nosa i brojnih modrica i ogrebotina po celom telu, juče je bio svestan. Ležeći u krevetu u Urgentnom centru je rekao da se ne seća kako se udes dogodio, ali da jedino pamti jak prasak i udar.
- Bio sam u šoku kao nikada u životu. Nisam osećao noge i bio sam priklešten, tako da nisam mogao da se pomaknem. Sve je bilo polomljeno, puno stakla... Čuo sam jauke i drugare kako dozivaju pomoć. Sećam se da su se jednog trenutka pojavili vatrogasci koji su počeli da seku lim, da razvlače olupine i oni su nas izvukli. Prebacila nas je Hitna pomoć i od tada smo bili u rukama lekara - priča Alimpijević.
Direktor Neurohirurške klinike u kragujevačkom Kliničkom centru dr Radivoje Nikolić rekao je da košarkaš Grozdanić ima teško nagnječenje mozga, krvarenje u mozgu, prelome lobanje i kostiju lica i nalazi se u komi i diše uz pomoć aparata.
- Danilović, koji je trener u klubu i koji je vozio kombi, takođe je u komi. I on ima nagnječenje mozga i operisan je juče odmah nakon nesreće. Priključen je na aparate - kaže dr Nikolić i dodaje da lekari neprestano prate njihovo stanje, koje je „izuzetno teško i neizvesno".
Šarić ucenjuje video-snimcima mafijaških žurki
Odbegli narko-bos Darko Šarić snimao je sve koji su ulazili u njegove vile na Tatarskom brdu, a sve te snimke, kao kamere i prateće uređaje njegovi ljudi odneli su pre prvog upada policije u januaru ove godine, saznaje Press. Naš sagovornik iz istrage kaže da se mnoge poznate ličnosti koje su posećivale Šarića „sada preznojavaju" i da klan verovatno poseduje mnogo materijala pomoću koga sada može da ucenjuje i kompromituje razne ljude, pa i neke poznate političare.
Komandna soba, iz koje su Šarićevi ljudi imali nadzor nad svim objektima, nalazila se u vili u Ivana Franka 10, koja je bila namenjena posluzi i obezbeđenju. Reporteri Pressa uverili su se na licu mesta da je kompletna oprema iz komandne sobe, gde se između ostalog, nalazilo i 14 uređaja za video-nadzor, iščupana i odneta. Kamere su, inače, pokrivale više od 100 lokacija u Šarićevom kompleksu.
Sagovornik Presa blizak istrazi kaže da postoje saznanja da Šarići poseduju snimke mnogih poznatih ljudi koji su ih posećivali i da se zbog toga „mnogi već danima tresu".
- Sigurni smo da na trakama imaju snimljene sve koji su dolazili u vilu. I to u periodu od 2008. godine kada je bilo glamurozno useljenje, na kome su pevale najveće estradne zvezde, pa sve do oktobra prošle godine. Pretpostavlja se da Šarić ima snimljene i ljude iz policije i pravosuđa koji su dolazili kod njega, zatim političare i mnoge druge javne ličnosti. To je izuzetan materijal, kojim on sada mnoge može da ucenjuje, a takođe i nama bi bio vrlo dragocen za potpuno razotkrivanje cele priče oko jednog od najvećih narko-klanova na Balkanu - priča sagovornik Presa.
On dodaje da je razotkrivanje svih detalja veoma komplikovano, ali da postoje ljudi iz Šarićevog klana koji žele da sarađuju sa istražnim organima.
- Imamo saznanja da je ta kuća bila glavno mesto za promet novca. U nju su unošene silne pare koje bi kasnije bile dalje distribuirane. Konkretno, imamo podatke za jednu veliku dostavu novca iz jednog novosadskog kafića, kao i da je jednom prilikom iz kuće izneta ogromna suma novca - dodaje naš sagovornik.
Nemoguća misija Euleksa
Jedna izjava ministra za Kosovo i Metohiju i jedna novinarska greška pokazale su da trenutno Euleks zapravo ima nemoguću misiju. Iako EU poslednjih nedelja insistira na tome da bi Beograd trebalo da sarađuje sa svima u regionu (naročito sa kosovskim Albancima) i obezbedi vladavinu prava na severu Kosova, posle prošlonedeljnog razgovora ministra Bogdanovića i državnog sekretara u Ministarstvu pravde Slobodana Homena sa šefom Euleksa Iv de Kermabonom, ispostavilo se da postoji i nešto više od već izrečenih i poznatih prepreka.
Zanimljivo je da su i Ministarstvo za KiM i Euleks posle sastanka izdali identična saopštenja za javnost iz kojih se vidi saglasnost da su razgovori bili iskreni i otvoreni. U obraćanju novinarima posle sastanka Bogdanović je najavio da je dogovoreno formiranje radnih grupa za pravosuđe, policiju i carinu, koje će se u narednim nedeljama intenzivno baviti ovim pitanjima. I sve je izgledalo kao početak dobre saradnje posle višemesečne pauze.
A onda se novinaru jedne agencije potkrala greška, pa je u izveštaju Bogdanoviću pripisao i konstataciju da u tim radnim grupama neće učestvovati Albanci. Što i nije bila velika i suštinska greška, jer je poznat stav vlade da direktnih razgovora sa kosovskim Albancima ne može biti. Ipak, nekoliko sati kasnije vest je ponovljena sa naznakom da je to rekao državni sekretar u Ministarstvu pravde, a ne ministar za KiM.
Kada se učinilo da je sve leglo, usledilo je novo saopštenje Euleksa kojim se razjašnjavalo da nije napravljen nikakav sporazum o formiranju radnih grupa. Bogdanović i Homen su ostali pri svojim prethodnim izjavama, ne želeći da bilo šta dodaju ili oduzmu.
Šta se zapravo dogodilo da prošlogodišnja odlučna namera EU da Srbija potpiše protokole o policiji, pravosuđu i carini ne može da se sprovede, jer ne mogu da se formiraju čak ni radne grupe koje će se baviti ovim pitanjima? I to ne zbog protivljenja srpske strane. A problem je što razmena informacija u istragama može da teče uobičajenim kanalima, ali da bi te informacije i dokazi mogli da budu iskorišćeni u procesuiranju predmeta, mora da postoje i oficijelni kanali.
Podsetimo da je prošle godine u avgustu, kada je najavljeno potpisivanje protokola o saradnji MUP-a Srbije i Euleksa u borbi protiv terorizma, organizovanog kriminala i trgovine ljudima, nevladina organizacija „Samoopredeljenje" kamenovala i prevrtala vozila Euleksa ispred njihovog sedišta u Prištini. Kosovski predsednik i premijer su tada govorili da nisu uopšte obavešteni o namerama Euleksa i oštro su se protivili potpisivanju protokola, ocenjujući ga zadiranjem u unutrašnje uređenje Kosova. Posle razgovora Sejdijua i Tačija sa ambasadorima pojedinih zapadnih zemalja u Prištini, potpisi predstavnika Beograda i Euleksa su ipak stavljeni razmenom dokumenta.
Banke vraćaju žirante
Banke se hvale da "leže na parama" i žale se da nemaju kome da odobre kredite, a, sa druge strane, sve više zatežu sa uslovima za uzimanje zajmova i povećavaju kamate. Građanima je odskora teže da dođu do kredita, jer su banke znatno rigoroznije prilikom njihovog odobravanja strahujući da neće u potpunosti uspeti da naplate svoje pozajmice.
Kašnjenja u vraćanju odobrenih kredita ima, ali ona nisu dramatična. Ipak, bankari su izuzetno oprezni. Tako se od budućeg korisnika gotovinskog i potrošačkog zajma, ili kreditne kartice, zahteva niz potvrda i podataka. Kao posebna dodatna mera zaštite ponovo se vraćaju žiranti, ukoliko tražena pozajmica prelazi granicu od 7.000 ili 8.000 evra. Neke banke zahtevaju žirante i ako klijent već ima kredit koji sa ratom opterećuje zaradu sa više od 19,90 odsto. A, valja reći da zakon dozvoljava da se kreditom optereti trećina plate.
Tako, ako neko želi da, pored gotovinskog kredita na čiju otplatu odlazi oko 20 odsto zarade, uzme i potrošački zajam da bi kupio veš-mašinu ili nešto drugo, mora da pribavi - žirante. U Srbiji, gde zaduženost po zaposlenom prelazi 2.000 evra, žiranta je gotovo nemoguće naći.
Mnoge banke kada odobravaju zajmove vezane za evre, zahtevaju i depozit od - 30 odsto, iako je Narodna banka Srbije ukinula ovakav vid osiguranja. Neki bankari na ime obezbeđenja kredita za kupovinu vozila traže i da korisnik bude osiguran od posledica nesrećnog slučaja, odnosno smrti usled bolesti, nesrećnog slučaja, trajnog gubitka radne sposobnosti, invaliditeta preko 50 odsto... Naravno, obaveza je da se polisa stavi u korist banke.
- Banke se sve više štite, jer rastu nenaplativa potraživanja, odnosno rate kredita - smatra Goran Nikolić, ekonomista. - Mnogi građani imaju problema, uzeli su zajmove vezane za evro, koji je značajno porastao u posledih pet meseci i mesečne obaveze bankama su uvećane, a plate su ili na istom ili na nižem nivou. Da i ne pominjemo one koji su ostali bez posla i samim tim dužni bankama. S druge strane, banke za rizične plasmane moraju da rezervišu novac. To su razlozi zbog kojih se banke dodatno štite od gubitka.
Pogledaj vesti o: Eulex
