Izvor: Politika, 04.Sep.2009, 23:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Povika na putare, a država saučesnik
Veliki infrastrukturni projekti kasne uglavnom zbog manjka novca, nedovršene eksproprijacije zemljišta, nepostojanja planova i projekata, ali i zbog zastarele tehnologije građenja
Iako se putarska preduzeća okrivljuju za nepoštovanje rokova prilikom izgradnje magistralnih saobraćajnica i drugih infrastrukturnih objekata, ona nisu jedini vinovnici kašnjenja. Država snosi podjednaku odgovornost za to što se obilaznica oko Beograda gradi 18 godina, što most kod Beške ove >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << godine neće biti završen, kao i za predugo građenje autoputa na Koridoru 10, koji decenijama ne silazi sa liste državnih prioriteta.
Prema mišljenju ministra za infrastrukturu Milutina Mrkonjića, loša priprema je uzrok svih kašnjenja. Zbog nedovršene eksproprijacije, nedostatka planova i projekata, nijedna investicija se ne završava u roku.
– Sedam godina niko ništa nije radio. I deset godina pre toga se malo činilo. Uvek je nešto drugo bilo preče. A osnovni uslov da se povuče novac odobrenih međunarodnih kredita jesu završena eksproprijacija i gotovi projekti. Dešavale su se neverovatne stvari, ali ne mogu preko noći da ispravim sve propuste koji su godinama pravljeni – kaže Mrkonjić.
Kao primer ministar navodi most kod Beške, koji se istovremeno i projektuje i gradi:
– Zatekli smo greške koje su nezamislive u svetu, ali smo se potrudili da nateramo izvođača radova da ih ispravi, dovede iskusne projektante i ubrza radove. Za kašnjenje će morati da plate penale.
Mahmud Bušatlija, konsultant za investicije, slaže se da svaki izvođač radova koji ne poštuje ugovorene rokove mora da plati svaki dan prekoračenja. To je način da se nateraju da ispunjavaju obaveze. Poslednja mera je raskidanje ugovora, ali se tome ne pribegava, jer je to veliki problem i trošak za investitora, odnosno državu.
Od ugovaranja izgradnje mosta kod Beške je prošlo dve i po godine i ove godine je trebalo da bude pušten u saobraćaj. Do sada je na račun izvođača radova leglo 9,5 miliona evra, uključujući i avans od dva miliona pokriven garancijom. Međutim, austrijska „Alpina” i nemački DSD su samo završili idejni projekat i, kako kažu u „Putevima Srbije”, urađena je tehnička kontrola glavnog projekta. To u ovom javnom preduzeću pravdaju neophodnošću saniranja klizišta i kašnjenjem urbanističkog akta, iako je komisija Ministarstva za infrastrukturu ustanovila da su investitor i izvođač radova „angažovali neiskusan stručni kadar, sa nedovoljno iskustva u projektovanju i izgradnji”.
Krivica za hronična kašnjenja ne može se, kaže Bušatlija, tražiti samo na jednoj strani. Posao države je planiranje i administriranje. Ako to dobro ne radi, kašnjenja su neminovna. Ne može da okrivljuje izvođače radova ako ih redovno ne plaća, ne izdaje građevinske dozvole i ne predaje im lokacije za gradnju na vreme.
– Ukoliko država ugovori izgradnju puta i ostavi izvođača da šest meseci čeka građevinsku dozvolu, ne može se reći da je kriv što izgradnja nije počela na vreme. Ne postoje planovi, često se ne poštuju i nisu usklađeni sa Prostornim planom Srbije – kaže naš sagovornik.
Saobraćajna infrastruktura je dugo bila zapostavljena. Planovi, i kada ih je bilo, nisu poštovani. Trasa beogradske obilaznice je, na primer, ucrtana 1975. godine. Radovi su počeli 1991. Zbog poznatih nedaća, nastavljeni su u avgustu 2006. Prvo je finansira Republika iz budžeta, a od 2007. Nacionalni investicioni plan. Zbog neredovnih plaćanja, gradilo se sporo i sa prekidima. Izgrađena je tek polovina trase.
– Do 2001. je bio zabranjen promet zemljišta u tom rejonu, ali je dve godine kasnije dozvoljen. Hektar oranica koji je pre devet godina mogao da se kupi za 2.000 maraka sada je dostigao cenu od 500.000 evra, pa nije obavljena eksproprijacija – kaže Bušatlija.
Zbog toga još nije povučeno 115 miliona evra odobrenog kredita Evropske banke za obnovu i razvoj za deonicu od Batajnice do Dobanovaca. Ministar za infrastrukturu najavljuje da će eksproprijacija uskoro biti okončana i da će radovi početi ove jeseni.
Autoput na Koridoru 10 je posebna priča, reklo bi se istorijska. Radovi su počinjali obično u vreme predizbornih kampanja. Na obećanjima se nije štedelo, ali nije bilo novca.
Nova graditeljska ofanziva, koju je Mrkonjić najavio kao „početak završetka”, krenula je kod Preševa 14. jula 2008. Na gotovo istom mestu gde je 1997. godine radove otvorio tadašnji predsednik Vlade Srbije Mirko Marjanović. Potom je 2001. tadašnji premijer Zoran Đinđić najavio da će deonica od Leskovca do makedonske granice biti završena do Olimpijade u Atini 2004. godine. Sa Grcima je dogovoreno da iz Helenik plana izdvoje 100 miliona evra. Tek ove jeseni bi trebalo da počne izgradnja deonice kod Neredovca, koja će biti finansirana tim novcem.
Domaći putari sada grade 20 kilometara autoputa od Horgoša do Novog Sada. Pre mesec dana su doveli u pitanje rok završetka, pravdajući se neodgovarajućim vremenskim uslovima. Ministri Mrkonjić i Verica Kalanović 19. avgusta su im predočili da radovi kasne. Pravdanja nisu prihvaćena, već je tražen kvalitet i poštovanje roka – 29. novembar ove godine. Ove godine trebalo bi da bude izgrađeno 20, od ukupno 106 kilometara autoputa na ovom evropskom koridoru kroz Srbiju.
Na deonici Niš–Dimitrovgrad treba izgraditi 84 kilometra autoputa, a od Leskovca do granice sa Makedonijom još 74 kilometra. Deonica Preševo–Levosoje, duga 21 kilometar, puštena je u saobraćaj 7. jula.
– Novac je obezbeđen i Koridor 10 mora da bude završen do 2012. godine – izričit je Mrkonjić.
Nova glavna beogradska železnička stanica „Prokop” se gradi više od tri decenije, a do sada je uloženo najmanje 100 miliona evra. Počelo je davne 1977. Zbog nedostatka novca izgradnja je prekinuta osamdesetih godina. Devedesetih su radovi nastavljeni, da bi, opet zbog besparice, bili prekinuti 2000. godine. Prošle godine potpisan je protokol o saradnji između grada i republike u kome piše da će zajedno uložiti pedesetak miliona evra u njen završetak. Ali, moraće da se sačekaju bolja vremena.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 05/09/2009]
.jpg)
