Izvor: Politika, 02.Jun.2010, 23:21 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Penzioneri traže nazad svoju imovinu
Procenjuje se da samo rehabilitacioni centri građeni penzionerskim dinarom vrede oko 500 miliona evra
Kada se sabere svaki penzionerski dinar koji je od sredine 70-ih godina ulagan u gradnju neke od 225 zdravstvenih ustanova u Srbiji, od dispanzera do bolnica, autoputeva, zaštitnih radionica, vodovoda u 35 opština, rudnika, Beogradskog vunarskog kombinata – dolazi se do sume od oko pet milijardi evra.
U ovu cifru ne ulazi 28 rehabilitacionih centara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << koji se prema današnjoj tržišnoj vrednosti procenjuju na oko 500 miliona evra. Penzioneri su samo za gradnju Kliničkog centra Srbije u Beogradu uložili oko 35 miliona evra, a deo sredstava je izdvajan i za gradnju Medicinskog fakulteta u Novom Sadu ...
Valerijan Kadijević, zamenik direktora Fonda PIO, koji je pokrenuo postupak vraćanja imovine Fondu, podsetio je na jučerašnjoj sednici Upravnog odbora, da je od 10.000 stanova, koliko ih je Fond imao u vlasništvu, ostalo 604, jer je njihov broj drastično smanjen tokom 90-ih kada je počeo otkup, pa je samo u Beogradu od 4.600 stanova, ostalo tek stotinak.
To je, kaže, bio razlog što je 2008. godine donet pravilnik da se zaustavi dalje otuđivanje imovine i da se oni izdaju u zakup na pet godina.
Većina penzionera koja je od svojih zarada izdvajala određen procenat bruto plate, koji se zatim slivao u PIO fond kroz doprinose, dok je isplaćivan neto iznos ličnog dohotka, danas od ove imovine gotovo da nema ništa.
Kadijević ističe da je svojevremeno Fond posle izmirenja obaveza prema penzionerima, raspolagao viškovima i kroz programe investirao u izgradnju objekata, što znači da taj novac nije društveni, niti državni, nego ga je neko zaradio, a svojevremeno je dat Fondu na raspolaganje.
Danas imamo problem što država smatra da su to društvene pare i objekte koje je gradio Fond smatra državnim i hoće da ih proda, zbog čega se vode sudski sporovi, pojašnjava Kadijević, dodajući da je
Fond istovremeno i vlasnik akcija u mnogim preduzećima koja su u međuvremenu ili prodata ili je poništena njihova privatizacija, a od tih sredstava se takođe ništa nije slilo u penzijski fond.
Primenom Zakona o privatizaciji i akcijskom fondu, koji je u međuvremenu prerastao u Akcionarski fond, Fond PIO je doveden u situaciju da ne može slobodno da raspolaže svojom imovinom koju poseduje u preduzećima i kompanijama.
Tako Fond u međuvremenu nije mogao da utiče na samo na cenu po kojoj su akcije prodavane na Beogradskoj berzi, već ni na odluku da će se njegove hartije od vrednosti u datom trenutku prodavati ili ne, kao i da li postignuta cena odgovara stvarnoj vrednosti kapitala.
Osnivanjem novog Akcionarskog fonda, Fond PIO je doveden, ističe Kadijević u još teži položaj, jer tek sada neće imati uvid u to šta je s akcijama preduzeća koje su građene penzionerskim dinarom, budući da će njime upravljati savet koji imenuje Agencija za privatizaciju.
„Za vreme važenja Zakona o akcijskom fondu bilo je predviđeno da penzijski fond ima jednog svog člana u upravnom odboru što novim zakonom nije predviđeno”, upozorava Kadijević.
Boban Atanacković, član Upravnog odbora Fonda PIO, veruje da bi rešenjem statusa imovine Fonda republička kasa, iz koje se sada izdvaja oko 46 odsto sredstava za isplatu penzija, bio u velikoj meri rasterećen.
Utvrđivanje imovine Fonda preduslov je i da dođe do njegove kapitalizacije, potvrdio je Slavenko Grgurović, član Upravnog odbora, naglasivši da Fond može opstati jedino ako se stvori investicioni fond, što predviđa i reforma penzijskog sistema, a što je intencija u Međunarodnog monetarnog fonda.
J. Petrović
[objavljeno: 03.06.2010.]
