Izvor: Blic, 07.Mar.2008, 09:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Parcele mame velike investitore
Od Bežanijske kose do Surčinskog aerodorma, sa obe strane Autoputa, leži neiskorišćenih hiljadu hektara nove privredne zone grada. Direkcija za građevinsko zemljište tek treba da počne sa gradnjom infrastukture, što će podići cenu, koja je već sada astronomska - hektar se (pre)prodaje za 800.000 do milion evra.
Zemljište uz prilazne puteve Beograda sve je interesantnije velikim investitorima. Potez uz Autoput Beograd-Zagreb je najatraktivniji, ali veoma je treženo >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << i zemljište u Gornjem Zemunu (uz Novosadski i Dobanovački put) i Ibarsku magistralu (potez od Vidikovca do Labudovog brda ka Belim vodama).
- U centralnim gradskim zonama gotovo da više nema slobodnog zemljišta, tako da su ovi prilazni pravci gradu postali predmet interesovanja investitora. Pritisak investitora je dosta velik. Generalnim planom je predviđeno da te nove privredne zone mogu da se koriste za izgradnju svega osim stanovanja i takozvane prljave industrije - kaže za „Blic" gradski arhitekta Đorđe Bobić.
Privredna zona koja je prva počela da se razvija nalazi su uz Novosadski i Dobanovački put.
- Reč je o 385 hektara zemljišta koje je delimično opremljeno infrastrukturom. U toj zoni već se nalaze „Coca-Cola" i „Boll pekidžing", ali ima još mnogo mesta za novu privrednu gradnju - kaže za „Blic" Jelana Radivojević, direktorka marketinga u Direkciji za građevinsko zemljište i izgradnju grada.
Predstavništva, skladišta, proizvodni pogoni... to su sadržaji koji će moći da se grade u zoni Gornjeg Zemuna. Urbanistički plan, potreban da bi Direkcija mogla da počne sa izgradnjom saobraćajnica, vodovoda i kanalizaciuje, usvojen je u Skupštini grada. U ovoj privrednoj zoni moći će da se gradi do 1,3 miliona kvadrata.
Za razliku od Gornjeg Zemuna, urbanistički plan za najatraktivniji potez, hiljadu hektara uz Autoput, još nije prošao skupštinsku proceduru. U Direkciji se nadaju da će taj plan, kojim je predviđena gradnja od čak tri miliona kvadrata privrednih objekata, biti usvojen do leta.
- Zemljište uz Autoput do Surčina je jedno od najtraženijih u gradu. U delu gde postoji urbanistički plan, bez obzira što još nije usvojen, kvadratni metar prodaje se za 80 do sto evra, a tamo gde plana nema, cena je oko 60 evra za metar kvadratni - kaže za „Blic" Katarina Lazarević, suvlasnica agencije za promet nekretnina „Alka".
Sve je atraktivniji i prilaz Beogradu Ibarskom magistralom.
- To nije velika površina, svega oko 70 hektara, ali veoma je atraktivna za investitore. U toj privrednoj zoni mogli bi da se grade tržni centri, koji inače nedostaju delu grada uz Ibarsku magistralu. Dok je Novi Beograd gotovo pretrpan tržnim centrima, ovaj južni deo grada je nekako zapostavljen. Nadamo se da će urbanistički plan, koji tek treba da se uradi i odredi šta će se i koliko tu graditi, doprineti razvoju tog dela grada - kaže Jelena Radivojević iz Direkcije.
Ako se ovom zemljištu pridruži 700 hektara buduće privredne zone u Krnjači i 600 hektara uz Pančevački put, Beograd bi investitorima sukcesivno i u skorije vreme mogao da ponudi skoro 2.800 hektara zemljišta komunalno opremljenog i pogodnog za gradnju.
Pančevački put - 600 hektara
Uz Pančevački put predviđeno je 600 hektara privredne zone, u koju treba uključiti i novu teretnu Luku Beograd.
U toku je izrada Studije opravdanosti izgradnje takve luke uz levu obalu Dunava.
Kad Studija bude gotova, radiće se program nove privredne zone na osnovu kojeg Skupština grada donosi odluku od tome da se radu urbanistički plan.
Krnjača - 700 hektara
Deo Beograda preko Dunava, zbog nedostatka mostova i kanalizacije, mnogima je neprivlačan za život. Međutim, investitori su „namirisali" trasu uz Zrenjaninski put, a Krnjača sa svojih 700 hektara tek treba da postane aktuelna. Nedostaje samo most preko Ade huje, koji je u planu.
U Direkciji se nadaju da će most, uz dogovor sa japanskom vladom, u dogledno vreme početi da se gradi.
.jpg)
