Izvor: Politika, 26.Sep.2012, 16:14   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Od prodavca bofl robe do graditelja mostova i pruga

Dužnička kriza u Evropi omogućila je kineskim kompanijama da po povoljnijim uslovima steknu imovinu i investiraju u inostranstvu

Kako su Kinezi od prodavaca jevtine tekstilne robe sumnjivog kvaliteta sa kraja devedesetih godina prošlog eka postali respektabilni partneri i pouzdani graditelji mostova, autoputeva, železnice, termoelektrana i hidroelektrana u Srbiji? Kako to da je tamošnja Eksim banka postala slamka >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << spasa za srpsku ekonomiju nudeći trenutno najpovoljnije kredite?

Prodoru jedne od najmoćnijih ekonomiji sveta na naše tržište prethodio je Sporazum o strateškoj saradnji dve zemlje, potpisan u Pekingu pre tri godine. Odmah je usledio ugovor za izgradnju beogradskog mosta Zemun – Borča nazvan Most prijateljstva Srbije i Kine. Procenjen je na 170 miliona evra, mada je u početku traženo duplo više para. Eksim banka je dala kredit sa rokom otplate 15 godina, sa počekom od tri godine i fiksnom kamatom od tri odsto godišnje.

Glavni graditelj je tamošnja kompanija „Putevi i mostovi”, koja je u manjinskom procentu angažovala i srpsku operativu. Domaći stručnjaci do sada nisu imali zamerke na njihov rad. Kineze ocenjuju kao brze i vešte mostograditelje. I Vlada Srbije je zadovoljna kako rade, rekao je nedavno Mlađan Dinkić, ministar finansija i privrede.

Kinezi će, takođe, raditi i finansirati sa oko 80 odsto novca revitalizaciju blokova termoelektrane „Kostolac B” u iznosu od 344,63 miliona evra, za koji je Vlada Srbije dala garanciju. Zainteresovani su za izgradnju hidroelektrana na Drini, Ibru, Dunavu… Kineske firme iz IT oblasti sarađuju sa Telekomom, Telenorom i VIP-om. Nude se i za izgradnju železničke stanice „Prokop”, a sasvim je izvesno da će graditi autoputeve od Beograda do Ljiga i od Pojata do Preljine. I što je još zanimljivije trka za ovaj posao odvija se upravo između nekoliko kineskih kompanija.

I to nije sve. Jedna od ekonomski najjačih zemalja sveta najavljuje ulaganje od čak 10 milijardi dolara u infrastrukturu i tehnologiju istočne i centralne Evrope. Njihovo interesovanje za ove delove Evrope razvilo se posle propalih investicija u centralnu Aziju i Afriku, zato što ovaj region nudi niske poreze, kvalifikovanu radnu snagu sa niskim primanjima i direktan pristup na tržište EU.

U prilog tome ide činjenica da su kineske investicije na Starom kontinentu udvostručene u ovogodišnjem drugom kvartalu u odnosu na isti period 2011. i dostigle su pet milijardi dolara.

– Dužnička kriza u Evropi nudi kineskim kompanijama dobre poslovne mogućnosti. Sticanje imovine, kao i investiranje u inostranstvu sada je jevtinije. Kompanije su zainteresovanije za ulaganja u realnu ekonomiju u inostranstvu, umesto špekulativnih investicija u finansijskim sektorima – rekao je He Veiven, direktor Istraživačkog centra za Kinu, Evropsku uniju i SAD, u okviru Kineskog udruženja za međunarodnu trgovinu.

Posebna zainteresovanost za našu zemlju verovatno je, kako pretpostavlja Goran Nikolić, saradnik Instituta za evropske studije, posledica umerene politike Srbije prema Kini. Tako nešto je rekao i bivši predsednik Boris Tadić pri potpisivanju Sporazuma: „Prijateljstvo dve zemlje je bazirano i na principijelnom stavu Srbije o ’jednoj Kini’ i na podršci koju Kina daje naporima Srbije da mirnim putem i poštujući međunarodno pravo, brani vlastiti integritet na Kosovu i Metohiji”.

Nikolić kaže da je Kinezima isplativo da kod nas ulažu iz više razloga.

– Investiranje u američke trezorske zapise im donosi kamatu od 1,6 odsto. Za kredit za obnovu naše infrastrukture dobijaju kamatu od 2,5 do tri odsto, upošljavaju svoje firme i reklamiraju se u Evropi kao dobri graditelji, što nije mala stvar za prodor na nova tržišta – objašnjava Nikolić.

Sa druge strane, tako povoljne bilateralne i komercijalne kredite Srbija ne može da dobije ni od jedne zemlje. Svetska banka, kaže on, daje niže kamate, ali njeni plasmani su ograničeni i u slučaju izgradnje autoputa verovatno nam ne bi odobrila zajam budući da nije reč o panevropskom koridoru.

Eksim banka je, inače, jedna od tri institucionalne bankarske organizacije ovlašćene da sprovode državnu politiku u industriji, spoljnoj trgovini, diplomatiji, ekonomiji i finansijama i pruža finansijsku podršku i podstiču izvoz proizvoda i usluga iz druge po veličini nacionalne privrede u svetu.

Ova banka ne objavljuje podatke o međunarodnim kreditima koje daje, ali se u najvećim zapadnim privredama procenjuje da obim zajmova koje pruža premašuje sve inostrane kredite koje zajednički daju države članice Grupe sedam (G7) –Sjedinjene Američke Države, Japan, Nemačka, Francuska, Velika Britanija, Kanada i Italija.

Londonski „Fajnenšel tajms” je procenio da su u 2009. i 2010, kineska Eksim banka i Kineska razvojna banka (CDB) zajedno dale zajmove od najmanje 110 milijardi dolara vladama i kompanijama zemalja u razvoju, što je više od ukupnih kredita Svetske banke u istom periodu.

Proteklih 10 godina, dok je privreda Kine rasla i po dvocifrenim stopama, razmena sa inostranstvom je ubrzano razvijana, a strane investicije su se slivale u najmnogoljudniju zemlju na svetu, što je dovelo i do brzog uvećanja njenih deviznih rezervi.

Kina je prošla put od proizvođača trećerazredne do visokokvalitetne robe. Nisu se libili da preuzmu tehnologije od drugih, ali i da razvijaju sopstvene ulažući dosta u naučna istraživanja.

...........

Najveće devizne rezerve

Kina je, prema nedavnom izveštaju domaćih medija, imala krajem juna 2012. devizne rezerve od 3,24 biliona (hiljade milijardi) dolara. Još u februaru 2006. nadmašila je Japan po visini deviznih rezervi. Na kraju 2002. godine njene devizne rezerve iznosile su samo 386,4 milijardi dolara.

Direktne investicije Kine u inostranstvu porasle su u drugom tromesečju za 67 odsto, u odnosu na isti period 2011. godine, na 24 milijarde dolara, navedeno je u kvartalnom izveštaju pekinške konsultantske firme „A kapital”. U 2011. su strane direktne investicije NR Kine porasle za 8,5 procenata u odnosu na prethodnu godinu i dostigle 74.65 milijardi dolara. Po tom pokazatelju Kina je bila među šest najvećih svetskih ulagača u inostranstvu, objavljeno je u Pekingu.

Marijana Avakumović

objavljeno: 26.09.2012.

Nastavak na Politika...

YU-Build.rs: Od prodavca bofl robe do graditelja mostova i pruga