Izvor: B92, 05.Jun.2012, 11:05   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novih autoputeva nema bez koncesija

Beograd -- Direktor kompanije Alpina preneo ministru infrastrukture Milutinu Mrkonjiću da su i posle promene vlasnika zainteresovani za dugoročnu saradnju sa Srbijom.

Naime, španska građevinska firma FCC je pre godinu dana kupila građevinsko preduzeće Alpina, adirektor te kompanije Francisko Kordoba kazao je Mrkonjiću da su zainteresovani za ulaganje u putnu infrastrukturu po modelu poslovno-privatnog partnerstva.

Takav način ulaganja primenjuju na 40 projekata širom >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << sveta, što znači da imaju veliko iskustvo u tome.

Ciljano partnerstvo

U sklopu kompanije Španci imaju preduzeće koje samo radi u oblasti poslovno-privatnog partnerstva, ako i ekspertske timove koji su zaduženi da pronađu sredstva od banaka. Kako ističu, takav način poslovanja omogućava dugoročan i kontinuiran razvoj partnerstva u nekoj zemlji. Iako je prisutna na mnogim svetskim tržištima, posebno u Austriji, Nemačkoj, Poljskoj, Švajcarskoj i Rumuniji, ova španska kompanija kao prioritete za nove poslove na području bivše Jugoslavije odredila je Srbiju i Hrvatsku kao najinteresantnije zemlje za investiranje.

Mrkonjić je, piše Dnevnik, španskoj firmi ponudio mogućnost učešća na izgradnji dela budućeg autoputa Beograd - južni Jadran na deonicama od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, a ima i drugih trasa koje se pominju kao kandidati za koncesije.

Svesna velike krize i preopterećenog budžeta, u kome više nema prostora ni za finansiranje novih puteva, ni vraćanje kredita za njihovu izgradnj, Srbija je stvorila uslove za realizaciju projekata putem javno-privatnog partnerstva.

JP Putevi Srbije izradili su Studiju za primenu javno-privatnog partnerstva u finansiranju projekata putne infrastrukture. Za privlačenje privatnog kapitala i ostvarenje partnerstva s javnim sektorom, predloženi su potencijalni pilot BOT projekti za izgradnju četiri saobraćajnice.

Na predloženoj listi je deonica Novi Sad - Ruma s tunelom ispod Fruške gore s alternativnim modelom naplate putarine - za celu deonicu ili samo za tunel, zatim deonica Ruma - Šabac s izgradnjom novog mosta na Savi u zoni tog grada, potom autoput Bubanj potok - Pančevo s mostom preko Dunava, takođe s mogućnošću naplate putarine celom deonicom ili samo za plaćanje perlaska preko mosta, te deonice Pojate - Preljina kao dela budućeg autoputa Beograd - južni Jadran.

Ministar Mrkonjić kaže da bi koncesije dobro došle jer bi rasteretile budžet.

Ranije je i austrijski Štrabag pokazao interesovanje za izgradnju deonica od Obrenovca do Uba i od Lajkovca do Ljiga, ukupne dužine oko 50 kilometara, čija vrednost radova je procenjena na oko 228 miliona evra. I Italijani bi hteli da učestvuju u izgradnju autoputa prema moru. Trasa takozvanog Koridora 11 kroz Srbiju, duga oko 380 kilometara, proteže se od rumunske granice kod Vršca do Boljara na crnogorskoj granici.

Trenutno se na tom koridoru iz kredita Azerbejdžana gradi deonica od Ljiga do Preljine u dužini od 42 kilometra. Uz azerbejdžansku firmu „Azvirt” rade i naši neimari predvođeni „Energoprojektom”. Samo prvu deonicu od Uba do Lajkovca u dužini od 12,5 kilometara uspeli smo da izgradimo vlastitim parama, ostatak, očito, čeka nove modele finansiranja kao što su koncesije.
Pogledaj vesti o: Autoput

Nastavak na B92...