Izvor: Politika, 26.Apr.2012, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Najezda
Akteri ce pojavljuju svuda – na poljima, mostovima, autoputevima, u prevoznim sredstvima javnog saobraćaja, fabrikama, bolnicama, školama, crkvama, porodilištima, rudnicima...
Ta pojava se javlja, po pravilu, svakih nekoliko godina ali usled nepredviđenih okolnosti ponekad se desi i prevremeno. A kad se desi, svi mediji, i elektronski i štampani, redovno je prate bez izuzetka. Čak je, ovog puta, dospela i do društvenih mreža poput >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Fejsbuka i Tvitera.
Nauka se iz petnih žila bavi tom pojavom jer su posledice po nezaštićeno stanovništvo teške a katkad i pogubne. Stvar se, međutim, ne da lako rešiti. Prosto, sve liči na elementarnu prirodnu nepogodu, stihiju kojoj niko ništa ne može, iako njeni počeci datiraju još od pre nekoliko stotina godina, zavisno od zemlje, odnosno područja, a prapočeci više od dve hiljade godina (u direktnoj ili reprezentativnoj formi).
Na prvi pogled,akteri te pojave, može se čak reći i najezde, deluju dobroćudno. Kreću se u grupama u kojima postoji jasna hijerarhija, a na čelu svake grupe je njen predvodnik. Raznorodne grupe se nikada ne pojavljuju istovremeno na određenom mestu, ali je moguće da se vremenski razmak između njihovih najezda na označenu teritoriju smenjuje na dvadeset četiri časa. Njihovo ponašanje vrlo je predvidivo, takoreći kanonizovano (s minimalnim varijacijama), i u osnovi svaka grupacija po načinu kretanja tokom najezde liči jedna na drugu. Neke su bučnije i kretanje im je brže, neke su tiše i usporenije, a nekima više odgovaraju manji zatvoreni prostori. U svakom slučaju, tokom susreta sa njima najviše se zbune deca u jaslama i vrtićima, domaće životinje (preživari)i čuvari zakatančenih fabrika.
Tokom izučavanja pomenutih grupacija mogli smo zapaziti da su u teoriji njihove međusobne razlike brojne i suštinske, međutim, vremenom se, pre svega kroz praksu, ispostavilo da te razlike ostaju samo u domenu teorije a da je upravo praksa ta koja ukazuje na nepobitnu činjenicu da se radi o jednoj te istoj vrsti i da razlike gotovo ne postoje.
Na osnovu opisa i tragova, koje za sobom ostavljaju pojedini pripadnici ovih grupacija, može se ponekad učiniti i da su u pitanju Nomadacris septemfasciata (vrsta skakavaca) ali ne! Asocijacija bi bila suviše nategnuta, pa čak i uvredljiva, i sve bi se to moglo pomisliti samo na prvu loptu zbog enciklopedijskog objašnjenja da ,,mnoge vrste skakavaca mogu da prave skokove koji su i do dve stotine puta veći od njihove sopstvene dužine”.
Stanovništvo oprečno reaguje na ovu pojavu. Neki se najezdi raduju i oduševljeno dočekuju grupacije, dok ih neki posmatraju i ophode se prema njima kao prema štetočinama. Iako zakon ne dozvoljava pojedinačno obračunavanje sa akterima ove pojave dešavali su se i incidenti.
Najezda se uvek manifestuje na isti način. Akteri te pojave pojavljuju se svuda – na poljima, mostovima, autoputevima, u prevoznim sredstvima javnog saobraćaja, fabrikama, bolnicama, školama, crkvama, porodilištima, rudnicima, obdaništima, domovima penzionera, parkovima, torovima, štalama, mlekarama, gazdinstvima... pa čak iumanjim domaćinstvima, naizgled nasumično odabranim. Gotovo da se može reći da ne biraju mesto gde će se pojaviti, ali kada se na tom mestu jednom pojave obično se tu više ne vraćaju narednih nekoliko godina, odnosno …
…do sledećih izbora!
www.ivanamihic.com
Ivana Mihić
objavljeno: 27.04.2012.
Pogledaj vesti o: Autoput
