Izvor: Blic, 22.Feb.2016, 22:33 (ažurirano 02.Apr.2020.)
NOVE MERE, STARI PROBLEMI Mogu li poslednja ograničenja da SPREČE MIGRANTE
Grupa od oko 150 izbeglica juče je pešice krenula iz prihvatnog centra u Šidu ka autoputu, u želji da se domogne Hrvatske. Iako su nakon pregovora sa UNHCR-om i policijom migranti pristali da uđu u autobuse koji su ih prebacili u izbeglički centar u Principovcu, njihov pokušaj da ponovo pređu u EU otvara pitanje da li nove mere ograničavanja mogu da ih spreče da iznova probaju da se domognu svojih odredišta.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << />
Police is directing #refugees towards the line at #Šid train station. #movingeurope pic.twitter.com/upqDEU5vLD
U prilog tome govore i drugi podaci sa terena. Mađarska je danas saopštila da je u februaru došlo do naglog porasta broja migranata koji pokušavaju ilegalno da pređu mađarsko-srpsku granicu, što je prvi značajniji pritisak na njenoj južnoj granici od izgradnje ograde prošle godine.
Više od 500 migranata uhvaćeno je u pokušaju da ilegalno uđe u Mađarsku samo tokom prošlog vikenda.
Prema navodima mađarske policije, to je najveći broj od kada su prošle godine podignute ograde na granici sa Srbijom i Hrvatskom da zaustave priliv migranata.
Za migrante koji prelaze preko Balkana, od ponedeljka NIŠTA NEĆE BITI ISTO
Takođe, juče je grupa migranata snimljena kako seče zaštitnu žicu na mađarskoj granici. Od početka februara više od 1.200 ljudi pokušalo je da preseče četiri metra visoku žičanu ogradu u pokušaju da pređe u Mađarsku, što je četiri puta više nego u decembru 2015.
Mađarska je dovršila podizanje 175 kilometara duge žice na granici sa Srbijom u septembru prošle godine, a broj migranata koji pokušavaju da uđu u zemlju nakon toga drastično je pao.
Međutim, sada sve više njih uspeva da prođe. Većinu čine ekonomski migranti iz Pakistana, Irana i Maroka, zemalja iz kojih se izbeglice ne primaju preko drugih ruta.
S druge strane, za sredu je u Beču zakazan sastanak ministara spoljnih i unutrašnjih pslova zemalja balkanske migrantske rute i Asutrije, kako bi se postigao dogovor o strožijoj kontroli granica.
Sastanak je sazvan na inicijativu Austrije koja želi da sve države usklade migrantsku politiku nakon što je ta zemlja u petak uvela dnevne kvote o ulasku migranata.
Austrija je odlučila da će primati samo 80 zahteva za azil na dan i propuštati još 3.200 izbeglica koje žele da odu u Nemačku.
Sastanak u Beču prethodiće onom u Briselu, koji se održava dan kasnije i gde će se sresti ministri unutrašnjih poslova i pravosuđa zemalja EU.
Evropska komisija, kao i nemački i grčki političari, izrazili su zabrinutost da bi izbeglice zbog toga mogle da "zaglave" u Grčkoj, kao i da će u Nemačku biti poslato previše ljudi.
Austrija je pozvala na sastanak ministre Albanije, BiH, Bugarske, Hrvatske, Kosova, Makedonije, Crne Gore, Srbije i Slovenije.
Inače, na osnovu sporazuma koji su 18. februara u Zagrebu potpisali šefovi policija i pograničnih službi iz zemalja takozvane balkanske izbegličke rute broj izbeglica koji će se dnevno propuštati kroz tranzitne zemlje zavisiće od dnevnih kvota koje za prijem izbeglica odrede zemlje koje su njihova krajnja destinacija za traženje azila.
Pročitajte još
Biće dozvoljen tranzit pre svega izbeglicama koje potiču sa ratom ugroženih područja, bez obzira da li je njihova zemlja porekla Sirija, Irak ili Avganistan, koje su i jedine tri zemlje iz kojih je poslednjih nekoliko meseci bio dozvoljen tranzit izbeglica od Makedonije, preko Srbije, Hrvatske, Slovenije do Austrije.
Izbeglice će se ubuduće registrovati samo na jednom mestu, nakon prelaska grčko-makedonske granice u kampu "Vinojug" kod Đevđelije, dok će u zemljama kroz koje dalje prolaze dobijati pečate na dokument dobijen u Makedoniji, ali neće biti ponavljana njihova registracija.
Prema pisanju makedonskih medija na grčko-makedonskoj granici u ovom trenutku se nalazi oko 2.000 izbeglica koje čekaju ulazak u Makedoniju.
Pogledaj vesti o: Autoput
