Izvor: Kurir, 07.Nov.2010, 14:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

NAJVEĆI INFRASTRUKTURNI PROBLEMI NISU REŠENI

BEOGRAD - Najveći infrastrukturni problemi u Beogradu su, po oceni stručnjaka, nedostatak metroa, nezavršena železnička stanica "Prokop", neiskorišćenost zemljišta Savskog amfiteatra i neizgrađen autoput oko Beograda.

Beograđani gotovo tri decenije čekaju da prestonica dobije metro i da se na taj način reše velike saobraćajne gužve, tokom popravki „Gazele", zatvaranja tunela kod Zelenog venca i kada pada >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << kiša, podsetio je Internet portal građevinar.info, namenjen profesionalnim graditeljima - od investitora do izvođača građevinskih radova.

Ideja o metro, koja je stara 40 godina, nedavno je ponovo oživela sa projektom nezavisnog i lakog šinskog sistema. U najpoznatijoj studiji iz 1976. bilo je predviđeno pet samostalnih linija metroa i četiri linije regionalnog metroa. Na osnovu ove analize 1981. završen je projekat „Beograd metro" koji je sadržao idejno rešenje za „Treći savski most" u produžetku Nemanjine ulice, preko koga bi prolazile dve od tri linije iz prve faze projekta. Devedesetih godina gradske vlasti ipak su se odlučile za laki šinski sistem, uprkos naporima predsednika Skupštine grada Zorana Đinđića da 1997. oživi ideju o klasičnom metrou.

Za razliku od metroa, železnička stanica „Prokop" je počela da se gradi 1977. godine, ali je i dalje neizvesno kada će biti izgrađeno novo centralno čvorištu železnice. Na „Prokopu" treba opremiti preostala peronska stajališta, podići gornji sprat stanice na kom će se nalaziti komercijalni centar površine 130.000 kvadrata i drugo.

Izgradnja obilaznice oko Beograda će omogućiti izmeštanje tranzitnog saobraćaja iz centra grada, ali je za 19 godina izgradnje završeno tek 25 od 47,5 kilometara ove saobraćajnice i to u tzv. poluprofilu - dve umesto planirane četiri trake. Završeni sektori spajaju autoput Beograd - Šid i Ibarsku magistralu, ali da bi poluprsten oko Beograda bio kompletiran potrebno je izgraditi od tog autputa do autoputa Beograd- Novi Sad), od Ibarske magistrale do Avalskog puta i od Avalskog puta do autoputa Beograd- Niš.

Beograđani još duže čekaju da Beograd siđe na reku i iskoristi najvrednije zemljište Savskog amfiteatra i na desnoj obali Dunava, u blizini centra grada. Na oko 185 hektara ekskluzivnog zemljišta na obe strane reke - desnoj od Savske ulice do Brankovog mosta i levoj novobeogradskoj od Starog železničkog mosta do „Gazele" moglo bi da bude izgrađeno više od dva miliona kvadrata. Bez obzira na to što taj atraktivni pojas nije urbanistički sređen i sada bi, prema nekim procenama, mogao da vredi oko četiri milijarde evra, prenosi građevinar.info.

Da bi ulepšavanje Savskog amfiteatra počelo, a zapuštena obala bila pretvorena u centar grada sa novim ulicama, trgovima, kejovima i parkovima, stambenim i poslovnim zdanjima, kao što je to predviđeno još u prvom Generalnom planu Beograda iz 1923, neophodno je završiti „Prokop", gradsku obilaznicu i izmestiti glavnu železničku i autobusku stanicu iz starog jezgra Beograda.

Početkom devedesetih godina Srpska akademija nauka i umetnosti organizovala je sedam timova koji su predložili rešenja za uređenje najdragocenijeg parčeta zemljišta u Srbiji. Ideju da se grad susretne sa rekom od dorćolske marine do špica Ade Huje (oko 450 hektara) tako što će se fabrike, magacini, luka, divlje deponije izmestiti iz centra i zameniti ih rekreativni sadržaji, zelenilo, stanovi, poslovni prostor i trgovi, urbanisti su razmatrali skoro pola veka. Od kraja prošle godine, kada su usvojene izmene Generalnog plana, ta ideja može da se ostvari.

Osim moderne marine za 150 čamaca, jahti i brodova investitor će biti u obavezi da obnovi stari kran iz 1923. i crpnu stanicu, jer su pod zaštitom države. U kompleksu je planirana gradnja pet stambenih kula, poslovna zgrada i hotel, podseća građevinar.info.

Projekat „Grad na vodi", za koji je kompanija „Luka Beograd" uposlila svetska imena arhitekture Danijela Libeskinda i Jana Gela, do daljnjeg je na "stend baju". Prvobitno predviđenih 2,2 miliona kvadrata stambeno-poslovnog prostora na potezu od toplane do Pančevačkog mosta treba da se gradi fazno dvadesetak godina.

Ada Huja će, kada bude sređena postati najveći konkurent Adi Ciganliji, jer zauzima veću površinu i bliža je centru grada, a krasiće je sportsko-rekreativni i turistički sadržaji, ali i stanovi i poslovne zgrade. Ako se budu ostvarile te najave i 6,5 kilometara dunavskog priobalja će biti od velikoz značaja za Beograd.

Nastavak na Kurir...

Glas javnosti: Najveći infrastrukturni objekti još uvek na čekanju