Izvor: B92, Fonet, 02.Jan.2010, 22:45 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Mrkonjić: Godina gradnje u Srbiji
Milutin Mrkonjić (Fonet)
Beograd -- Ministar Milutin Mrkonjić najavio je da će 2010. biti godina gradnje, jer su završeni glavni projekti za autoput i pripremljen deo dokumentacije za prugu.
Obezbedili smo veći deo sredstava za Koridor 10, milijardu i sto miliona evra, rekao je Ministar za infrastrukturu Srbije Milutin Mrkonjić, i to 388 miliona dolara od Svetske banke, 600 miliona evra od Evropske investicione >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << banke, 150 miliona evra od Evropske banke za obnovu i razvoj i 100 miliona iz od Helenik plana.
Prema njegovim rečima, nominovano je još 40 miliona za deo obilaznice oko Beograda.
"Već imamo 115 miliona evra od Evropske investicione banke za deonicu od Dobanovaca do Batajnice", kazao je Mrkonjić i najavio da bi, korišćenjem svih tih sredstava, veliki projekat izgradnje autoputeva, u dužini od 250 kilometara, mogao da bude završen do 1. maja 2012. godine.
Ove godine planiramo da završimo ceo severni krak Koridora, od Beograda do Horgoša, rekao je Mrkonjić, sa "ipsilon" krakom kod Subotice, koji je sa 25 kilometara vezan za Kelebiju, dakle ukupno 110 kilometara puta na severu.
Mrkonjić je najavio da će biti otvorena i dva nova gradilišta, prvo kod Dimitrovgrada, gde će biti završeno 10 kilometara autoputa i na jugu deonica Grabovnica - Grdelica, dužine 7,5 kilometara, koju je finansirala Svetska banka sa 38 miliona evra.
Pored ovoga, rekao je on, "pokušaćemo kad završimo eksproprijaciju na delu obilaznice od Dobanovaca do Batajnice, da bi i taj deo započneli i završili posao za godinu dana".
Dakle, ove godine završavamo 110 kilometara autoputa, one naredne još toliko i na kraju još 40 i na taj način bi završili ceo autoput na Koridoru 10, objasnio je Mrkonjić.
"Kao čovek koji se dugo bavi razvojem, projektovanjem i građenjem, posebno saobraćajnih objekata", Mrkonjić je ocenio da "nikada nismo imali ovako zatvorenu finansijsku konstrukciju, i sada je stvar samo u našim rukama da se to i realizuje".
Povodom gradnje autoputa ka Čačku, Mrkonjić je najavio da se ove godine planira izgradnja dve deonice, od Obrenovca do Uba i od Uba do Ljiga.
On je podsetio da je na više od polovine te trase eksproprijacija završena, kako bi 1. marta preduzeća iz Srbije mogla da krenu sa radovima.
"Većina ljudi u Vladi veruje da ćemo i za ostatak deonice do Čačka dobiti međunarodne kredite, jer je važno da država počne da gradi, a onda svetske banke obezbeđuju kredite", kazao je Mrkonjić.
Prema njegovim rečima, sasvim je izvesno da će tokom 2011. godine početi izgradnja autoputa od Pojata do Višegrada, gde je protok od 10.000 do 12.000 vozila dnevno.
Mrkonjić je, povodom prigovora ministarke za Nacionalni investicioni plan Verice Kalanović da je deo obilaznice oko Beograda, od Železnika do Orlovače, izgrađen po preskupoj ceni, objasnio da je njegovo ministrastvo taj posao samo nasledilo od prethodne Vlade.
"Nije gospođa Kalanović tu napravila nikakvu grešku, jednostavno, preduzeća koja su tu gradila, radila su na osnovu ugovora iz 1991. i 1992. godine, gde je bilo oko 12 aneksa, ali postigli smo dogovor i preduzećima će sve biti isplaćeno", rekao je Mrkonjić.
"Teško je polemisati oko cene autoputa bilo gde u svetu, jer je svaki kilometar specifičan zbog geografije", ukazao je Mrkonjić.
On je precizirao da kilometar u Vojvodini košta između dva i tri miliona evra, na brdovitom terenu između 10 i 15, dok kilometar u teškim planinskim predelima košta oko 30 miliona evra.
Što se tiče pruga, situacija je nešto drugačija, rekao je Mrkonjić i napomenuo da nije ni planirano da se uradi više od onoga što se može.
Sredstva obezbeđena iz ruskog kredita od 600 miliona dolara biće, pre svega, uložena u završetak beogradskog železničkog čvora, koji je na magistralnim evropskim prugama, najavio je Mrkonjić.
Taj posao mora da se završi, napomenuo je Mrkonjić, radovi su okončani na 90 odsto tog projekta i do sada je u taj projekat uloženo oko 950 miliona dolara.
"Trebalo bi završiti stanicu Prokop, to je negde oko 200 miliona dolara, a plan je da uradimo i tri ili četiri manja objekta bitna za funkcionisanje čvora", kazao je Mrkonjić.
Prema njegovim rečima, na taj način bi se oslobodio Savski amfiteatar, kao najveća razvojna šansa Beograda i Srbije.
Ceo železnički Koridor 10 trebalo bi da košta četiri milijarde i 600 miliona evra, naglasio je Mrkonjić.
Plan je da se za sedam godina izgradi dvokolosečna pruga od Subotice do Vranja, kao i prema Dimitrovgradu i Zagrebu, kako bi se, prema rečima Mrkonjića, vozovi mogli da kreću minimalnom brzinom od 160 kilometara na sat.
"U prvoj fazi, uložićemo milijardu i sto milona evra, u drugoj ostatak, ali u ovoj godini prioritet je elektrifikacija pruge od Niša do Dimitrovgrada, jer to je druga slaba tačka na Koridoru", ocenio je Mrkonjić.
Njegov san je, kako kaže, da Beograd i Budimpešta budu povezani brzim vozovima, što znači da se ta pruga modernizuje i za brzine od 250 kilometara na sat, kako bi ta razdaljina mogla da se pređe za sat i po, dva.
Reč je o projektu koji potiče još iz devedesetih godina i plan je da se to uradi za dve godine, naveo je Mrkonjić.
On je kazao i da mu je izuzetno važna podrška koju ima od predsednika Srbije Borisa Tadića.
"Posebno me raduje što je predsednik ušao u taj projekat, što dnevno prati realizaciju planiranog, a to je garancija da će Koridor 10 biti završen na vreme", naveo je Mrkonjić.
Govoreći o stabilnosti vladajuće koalicije i opozicionim zahtevima za raspisivanje vanrednih izbora, Mrkonjić je rekao da "nema mnogo vremena da se bavi političkim pitanjima, jer on ima svoj posao".
"U svakom slučaju, mislim da nam izbori sada nisu potrebni. Dajte nam još godinu, godinu i po dana, pa da završimo ovo što smo započeli", naveo je Mrkonjić i ocenio da su "građani siti izbora".
Što se mene lično tiče, mogu da pokupim svoje stvari odmah i odem, ali Koridor 10 će ostati trajna obaveza za onoga koji dođe ovde da radi, naveo je Mrkonjić i zaključio da je to nacionalni prioritet, zbog čega je on ponosan.
