Izvor: Politika, 02.Maj.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Las Vegas kraj autoputa
Lapovo je sa 49.000 dinara prosečne plate, bar statistički, najbogatija opština Srbije. – Zarade radnika ne smeju biti niže od 500 evra, tako da više niko ne može našeg čoveka da tretira kao jeftinu i potrošnu radnu snagu, kaže predsednik opštine Dragan Zlatanović
Druga strana medalje, priče, realnosti... antipod Bele Palanke jeste Lapovo – statistički najbogatija opština Srbije. Tačnije, opština sa najvećim dohotkom građana, ako ćemo preciznije. Ako >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << hoćemo još preciznije, govorimo o cifri od 49.000 dinara mesečno, cirka!
U svega stotinak kilometara lošeg druma dve tolike suprotnosti – odista izgleda neverovatno. Ali sve je to Srbija. Zemlja čuda i čudesa...
Elem, kako je Bela Palanka „razbaštinila” Trgovište, tako je Lapovo prokazalo stara parajlijska legla, Surčin i Novi Beograd, neprikosnovene „kir Janje” Srbije.
Ruku na srce, u odnosu na „monašku” Palanku, Lapovu je mnogo toga išlo naruku, ali daleko od toga da nije zaslužio eldorado koji trenutno živi.
Naime, niti je rušeno, niti je ikada razarano. Uz skute je autoputa i na samoj međi Šumadije i Pomoravlja. „Mrski” kapitalisti s još „mrskijeg” zapada jagme se za hektar više u lapovskom ataru, a lokalne vlasti učinile su sve da birokratija ne stoji na putu, svima nam dragoj „pritoci” evrića, dolara i franaka, u naše monetarno-plovne puteve. Direktna posledica te „ekološke katastrofe” je alarmantno „zagađenje” priobalja Velike Morave, Lepenice i Rače, obilnim izlivanjem stranog kapitala, a kao glavni „krivac” prozvan je lično predsednik opštine, inače treća osoba koja nas je dočekala po ulasku u Lapovo. Posle bronzanog đenerala Draže Mihajlovića i jednako patinastog kralja Aleksandra, sedokosi lapovski „Deng Sjaoping”, Dragan Zlatanović.
– Eh, daleko od toga da je isključivo moja zasluga što je Lapovo danas trijumfalno na tom mestu, na kojem je! Tim divnih ljudi i stručnjaka je uz rame sa mnom, za boljitak našeg grada – veli „pod A”: skromno, domaćinski; „pod B”: iskusno političarski; ili „pod C”: predizborno koalicijski?!
– Nema velike filozofije u našem uspehu. S jedne strane su dobre plate lapovskih železničara, jake plate u privatnom sektoru, a s druge znatna sredstva koja su se slila na račune od prodaje zemlje stranim investitorima koji će ovde otvoriti svoje fabrike, proizvodne pogone, a samim tim i mnogo radnih mesta za naše ljude. Kratko i jasno: išli smo dotle da smo one koji se obavežu da će zaposliti više od 200 radnika oslobodili opštinskih dažbina na 10 godina, dok će oni koji uposle 100 radnika biti oslobođeni na pet. Ali... isto tako, postavili smo i uslov da plate radnika ne smeju biti manje od 500 evra, tako da niko više, barem ovde, ne može našeg čoveka da tretira kao jeftinu i potrošnu radnu snagu... – zbori Zlatanović odsečno, jasno i samouvereno.
– Verujte mi na reč, Lapovo će za pet godina udvostručiti broj stanovnika i biće jedino mesto na svetu bez ijednog nezaposlenog. Verujte! Sijaće kao Las Vegas kraj autoputa!!! Još da nije birokratije „odozgo”, sve bi išlo mnogo brže. Pa, možete li da pretpostavite koliko je otežavajuća okolnost kada sam jednog ministra, neću ga imenovati, tačno 935 puta zvao i tražio prijem, pre nego što me je primio na razgovor, ali idemo dalje, za dobrobit našeg Lapova... – kaže na kraju, a na nama je da mu verujemo. Ne zato što nam je prirastao srcu za ovih pola sata razgovora, već zbog toga što ga i sugrađani hvale. Kažu, za njih i za Lapovo je dobar i što je najbitnije – pošten. Živ im bio!
Veli i deda Aleksandar Stanković, stara železničarska kuka od 77 leta da je dobro, da sve „valjade” ali i da uvek može bolje....
– Može, jer nama nikada nije dovoljno dobro! Mlogo, brate, pričamo a malo radimo. Predsednik nam jeste dobar i vredno radi. Mene su oba deteta ostala ovde i ovde se zaposlila, ali, da vam ja kažem, znaš ti šta je danas, mene se čini, glavna srpska ekonomija: čekaju mladi da starci poumiru, pa da na brzinu rasprodadu i kuću i okućnicu i da krckaju pare. E to ti je sva današnja mudrost... – ubeđen je čiča.
I biće da je najbliže istini. Jer, kolike god uočljive razlike između Palanke i Lapova bile, paralela je očiglednija: najprodavaniji srpski brend postala je – srpska zemlja...
Mihailo Medenica
--------------------------------------------
Esperanto u Palanci
Bela Palanka broji 14.475 stanovnika i prostire se na 517 kilometara kvadratnih. Od pomenutog broja žitelja, penzionera je 2.700, zaposlenih je 3.134 (2.690 u državnoj službi, 400-500 kod privatnika) i nezaposlenih 2.800. Od ukupnog broja zaposlenih čak 41 odsto čine žene, dok prosečna plata, rekosmo, iznosi 10.000 dinara, a cene u trgovinama su ravne beogradskim. Pijaca čak važi za najskuplju u tom regionu. Do 20 godina starosti ima 20 odsto stanovnika, od 20 do 60 godina njih 47 odsto, dok je starijih od 60 godina 33 odsto. Možda i najtragičniji, jeste podatak da na se na teritoriji ove opštine godišnje rodi 110 dece, a umre čak 250-300 ljudi.
Nažalost, i pored ogromnog istorijskog i prirodnog bogatstva, Bela Palanka trenutno nema nijedan hotel u funkciji. Nekadašnji hotel ES (ime je dobio po čuvenom međunarodnom simpozijumu stručnjaka za esperanto, koji je u njemu održan sedamdesetih godina minulog veka, kada je i izgrađen) privatizovan je i čeka svoju renesansu
-----------------------------------------
Gde prenoćiti
Opština Lapovo broji 10.000 stanovnika i prostire se na 55 kvadratnih kilometara. Zaposleno je 3.000 ljudi, 1.000 ih je bez posla. Prošle godine u Lapovu je umrlo 116 ljudi, dok je na svet došlo 68 novorođenčadi.
Firme koje su investirale u Lapovo ili to nameravaju da učine:
„Kronospan” (Austrija) – 300 radnika
„VEker Neuson” (nemačko-austrijsko) – 300 radnika
„DV-Oil” (Srbija) – 157 radnika
ASA (Španija) – 150 radnika
„Merak” (Španija) – 250 radnika
„Hardgate” (Srbija) – 275 radnika
„Hodlmair” (Austrija) – 200 radnika
„AND Properti Developers” (Engleska) – 400 radnika
„Uzor” (Srbija) – 100 radnika
„Citic” (Kina) – 2.000 radnika
„Kuč kompani” (Srbija) – 50-100 radnika
„Klanica” – 50 radnika
Kao i Bela Palanka, ni Lapovo, nažalost, nema smeštajnih kapaciteta (hotela, motela), ne računajući hotel „Košutu”, četiri kilometara izvan grada, koji teritorijalno pripada ovoj opštini ali je pod ingerencijom opštine Batočina.
Mihailo Medenica
[objavljeno: 03.05.2008]
