Izvor: Politika, Tanjug, 01.Sep.2009, 23:10   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Koridor ipak u roku

Ministar Mrkonjić, uprkos preporukama Svetske banke, ne pristaje na odlaganje za ovu, budžetski kriznu, godinu najavljenih radova

Srpski ministar za infrastrukturu Milutin Mrkonjić ne predaje se lako. I ne haje za budžetsku krizu. Uprkos preporukama Svetske banke da se završetak Koridora 10 prolongira na pet ili šest godina, on ostaje pri svojim rokovima završetaka od četiri godine. I u jučerašnjoj izjavi za „Politiku” ponovio je da će nedostajućih 300 >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << kilometara autoputa biće završeno do 2012. godine.

– Imamo milijardu evra za tu namenu. Ne znam zašto bismo odlagali radove i slušali te preporuke? – pita Mrkonjić.

Ovu godinu će, kaže, zatvoriti sa 47,5 kilometara autoputa, odnosno završenih 7,5 kilometara obilaznice oko Beograda, 20 kilometara na južnom kraku Koridora 10 kod Preševa i 20 kilometara od Horgoša do Novog Sada.

Plan je da do kraja 2009. bude završena eksproprijacija zemljišta i projekti za sve deonice, kao i da počne gradnja 8,5 kilometara autoputa kod Dimitrovgrada. Trebalo bi da budu završeni i radovi na obilaznici oko Beograda, na delu između Batajnice i Dobanovaca, kao i na južnom kraku Koridora 10, odnosno između Grabovnice i Grdelice i osam kilometara autoputa između Neredovaca i Levosoja, finansirani iz međunarodnih izvora.

Tri scenarija

Procene Svetske banke su drugačije. S obzirom na vreme potrebno za eksproprijaciju zemljišta, dužinu trajanja tenderske procedure, spremnost za primenu plana, obim građevinskih radova, završetak investicionog programa vrednog 1,79 milijarde evra u periodu od četiri godine, prema mišljenju njenih stručnjaka, deluje ambiciozno, ako ne ineizvodljivo.

Kako su proračunali, za kupovinu zemljišta potrebno je minimum šest meseci, a isto toliko traju nabavke za deonice Koridora 10 koje se finansiraju sredstvima međunarodnih finansijskih institucija, što ukazuje na to da će biti malo ili nimalo izgradnje na ovim deonicama pre 2010.

Svetska banka na sto stavlja tri alternativna scenarija za fazno ulaganje u Koridor 10 pod pretpostavkom da će radovi biti završeni u periodu od pet do šest godina, ne opredeljujući se isključivo ni za jedan, ali ukazujući da prvi od njih proizvodi najmanje troškove u ovoj godini – 125 miliona evra. Ovaj scenario, ako bi zamenio teži prvobitno markiran kao scenario tri, uz zajedničke karakteristike za sve tri opcije pretpostavlja da će Koridor 10 biti izgrađen za šest godina, sa delimično završenom eksproprijacijom i započetom izgradnjom i završetkom samo 20 kilometara od Horgoša do Novog Sada tokom 2009. godine.

Ovi alternativni scenariji proizvode i znatne razlike u rashodima tokom sledeće dve godine. Za 2009. godinu oni su u rasponu od 125 miliona evra (9,75 milijardi dinara) do 201 miliona evra (15,7 milijardi dinara). Za 2010. godinu oni variraju od 248 milionado 343 miliona evra. U scenariju 3 radovi se završavaju 2013, ali sa visokim nivoom rashoda koji, čini se, nije u skladu sa fiskalnim ograničenjima, periodom potrebnim za kupovinu zemljišta, procesom nabavki međunarodnih finansijskih institucija kao i sveobuhvatnim kapacitetima za implementaciju preduzeća „Koridor 10” d.o.o, ukazuje se u studiji Svetske banke.

Mudro rešenje

Da ne bude dileme, Svetska banka je odlaganje najavljenog roka za završetak Koridora 10, odnosno prenošenje ovogodišnjeg troška u naredne godine, kao „mudro rešenje u trenutnoj fiskalnoj situaciji” vladi predložila posle opsežne analize putnog sektora u Srbiji, poslovanja državnog preduzeća za puteve, stanja, mogućnosti i potreba, uzroka i posledica.

Korigovanje vremenskog plana za putne radove na Koridoru 10 (sa scenarija 3 na scenario 1), po ovoj studiji, smanjilo bi konsolidovane rashode državnog budžeta za oko 0,5 odsto u ovoj godini, ne računajući u to troškove koji se finansiraju stranim kreditima, koji se inače ne dovode u pitanje.

Troškovi za puteve, uključujući i one koji se finansiraju iz naplate putarine i namenskih poreskih prihoda, činili su oko pet procenata ukupnih rashoda države u 2008. godini. Imajući sve to u vidu, predloženi ovogodišnji programi održavanja, gradnje i izmirivanja obaveza ukupnu potrošnju države na puteve u 2009 (uključujući i rashode koje „Putevi” finansiraju iz sopstvenih izvora) realno bi povećali za oko deset procenata u odnosu na prošlogodišnju.

Ni Svetka banka ne poriče činjenicu da vlada nije pred lakom odlukom. Srbija je razapeta između dve nevolje. Prva je potreba za povećanim izdvajanjima za održavanje, rehabilitaciju putne mreže, za reprogramiranje nagomilanog duga „Puteva Srbije” i još i za državni ulog na Koridoru. Druga nevolja je što je prostor za obezbeđenje dodatnih prihoda iz domaćih izvora prilično iscrpljen: povećanje cene putarine i akciza na benzin je prilično ograničena mogućnost, jer bi tako Srbija postala još skuplja za tranzit.

Ostaje jedino da se u ovoj godini, u kojoj javne finansije Srbije očigledno doživljavaju špic svoje krize, neki planovi odlože za bar godinu dana i da se ubuduće unapredi efikasnost u planiranju i izvršenju radova nadležnog javnog preduzeća, što bi smanjilo i državne subvencije, sugeriše se u analizi Svetske banke.

-----------------------------------------------------------

Dotirani i planovi „Puteva”

Iako, uz pomoć države prilično relaksirano, garancijama za nove kredite, povećanim prihodima od uvećanog poreza na gorivo i unapređenjem naplate putarine, Javno preduzeće „Putevi Srbije” bi čak i minimalni program održavanja i rekonstrukcije puteva moglo da izvede samo uz dalju budžetsku subvenciju od oko 1,8 procenata konsolidovanih rashoda države na republičkom nivou.

Najnovija studija Svetske banke pokazuje i da je ovogodišnji plan poslovanja JP „Putevi Srbije”, koji je odobrila i vlada, a koji predviđa uravnotežene prihode i rashode, bez tekućeg gubitka, prilično diskutabilan. Bančine računice dokazuju da deficit nije predviđen jer su projekcije prihoda od naplate putarine optimistične za kriznu 2009, a rashodi za održavanje ispod onoga što računice kažu da je neophodno uraditi. Ako prihodi budu manji od planiranih i ako se ove godine izmiri trošak za eksproprijaciju na Koridoru 10 (2, 3 milijarde dinara), „Putevima” i ove godine predstoji gomilanje dugova i manjak, upozoravaju ove analize.

Vesna Jeličić

Marijana Avakumović

(Sutra: Kako obuzdati penzione troškove)

[objavljeno: 02/09/2009]

Nastavak na Politika...