Izvor: Politika, 17.Jan.2010, 23:00   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Treba li nam Koridor 11 kao državni prioritet

Mrkonjić: Za Italijane je već evropski. – Kovačević: Pitanje je koliko će privući evropski tranzit

Novi Koridor 11, odnosno autoput i pruga od Temišvara, preko Vršca, Beograda, Čačaka, Požege, Podgorice, do Bara, koji bi dalje morskim putem bio povezan s Barijem, označen je kao još jedan prioritet naše zemlje. S njim u paketu, kao strateški važna, proglašena je i kupovina Luke „Bar” oko koje u javnosti postoji dilema da li je ona Srbiji uopšte >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << potrebna.

O tome da li ovaj koridor ima samo regionalni ili i evropski značaj i da li prvo treba završiti Koridor 10, s koga bi naša zemlja godišnje ubirala i do milijardu evra ili oba međunarodna koridora mogu da se grade istovremeno, a da nijedan ne bude zapostavljen, za „Politiku” govore Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, i Milan Kovačević, konsultant za investicije.

Politika: Zbog čega je Koridor 11 uvršten u prioritete države u nacionalnoj politici rešavanja saobraćajnih problema?

Mrkonjić: Četiri zemlje Evropske unije će ga koristiti. Mnogo preduzeća s juga Italije posluje u Rumuniji i on im je najkraća veza s tom zemljom. Sem toga, Italijani su zainteresovani i za kupovinu Luke „Bar”. Bugarskoj i Mađarskoj je taj putni pravac takođe interesantan. On za nas ima strateški značaj pružajući nam šansu da privučemo veći tranzit, a samim tim i povećamo devizni priliv. I to su razlozi koje ne treba posebno objašnjavati. Dakle, Koridor 11 podrazumeva izgradnju autoputa, obnovu pruge i kupovinu Luke „Bar”.

Kovačević: Potreba za izgradnjom autoputa prema južnom Jadranu što se tiče frekvencije saobraćaja već postoji. Na drugom mestu je tranzitni značaj. Mi svako imamo potrebu da pojačamo saobraćajne mogućnosti naše zemlje. Za nas je važno da poboljšamo vezu s Crnom Gorom jer imamo veliku frekvenciju prema toj zemlji i ona jedan od naših važnijih trgovinskih partnera. Takođe, treba da razmišljamo kako da poboljšamo saobraćajne veze s Bosnom i Hercegovinom. Ali, ako se upustimo u izgradnju Koridora 11, potrebno je da ga izdignemo na nivo važne transverzale za Evropu. U kolikoj meri će on privući tranzit ne treba preterivati. Treba biti svestan da se svuda ekonomiše i sve manje robe odlazi na duže distance.

Politika: Da li je ipak bilo bolje u ovom trenutku koncentrisati se samo na Koridora 10 jer postoji mogućnost da rasplinjavanje na više strana uspori njegov završetak?

Mrkonjić: Koridor 10 završavamo. Mogli bismo i brže, ali nemamo gotove projekti. Da ne bismo kasnili i s Koridorom 11, moramo početi pripreme na vreme. Podsetiću vas da su pripremni radovi za Koridor 10 trajali više od godinu dana. Morali smo da uradimo eksproprijaciju, koja još nije završena, da podignemo domaća putarska preduzeća i još mnogo toga. Prvi put sada imamo prioritete u oblasti saobraćajne politike i njih ćemo se držati.

Kovačević: Već imamo nauk iz prošlosti. Shodno tome mislim da prvo treba okončati jedno, pa početi drugo. Mnogo smo izgubili što Koridor 10 ranije nismo završili. Deo saobraćaja je otišao na Bugarsku i Rumuniju. Okončanjem njegove izgradnje nećemo sve rešiti. Moramo paziti kako ćemo otkloniti druge probleme koji nisu čisto saobraćajni. A to su zastoji na granicama, procedure i sve ono što usporava tranzit. Za dobar saobraćaj je potrebno da bude jeftin i kvalitetan. Nažalost, mi nemamo ni jedno ni drugo.

Politika: Kakve su šanse da Evropska unija proglasi Koridor 11 panevropskim?

Mrkonjić: Italijani su ga kod Evropske komisije već kandidovali kao evropski. Mislim da će uspeti. Nama bi to omogućilo da kod međunarodnih finansijskih institucija konkurišemo za povoljne kredite.

Kovačević: Postoji dosta međunarodnih elemenata da to bude učinjeno.Crna Gora je na putu ka Evropskoj uniji i ona najbolju komunikaciju sa ostatkom Evrope ostvaruje preko Srbije. Osim toga ona je već na putu da postane članica NATO-a. Ipak, najviše zavisi od nas kako ćemo pripremiti projekat, prezentovati ga i koliko ćemo biti uporni da ga ostvarimo.

Politika: Da li je napravljena sveobuhvatna analiza efekata i troškova izgradnje autoputa, obnove pruge i kupovine barske luke?

Mrkonjić: Italijani su se uključili u izradu fizibiliti studije za celu trasu koridora. Naše analize su pokazale da je graditeljski najteži i najskuplji deo autoputa od Beograda do Čačka. Na osnovu broja stanovnika koji gravitiraju tamo utvrđena je ekonomska isplativost. Trenutno radimo projekte za tu deonicu. Ove godine ćemo uložiti 200 miliona evra na potesu Beograd–Ljig. Za deo autoputa prema rumunskoj granici su zainteresovani Italijani.

Što se tiče pruge potrebno je oko 200 miliona evra za rekonstrukciju i elektrifikaciju kroz Srbiju i oko 100 miliona kroz Crnu Goru. To moramo da uradimo bez obzira na to da li ćemo kupiti Luku „Bar” ili ne. Nema ni govora da ona iziskuje ulaganje od dve milijarde, kao što se ovih dana govori u javnosti. Ceo autoput od Beograda do Jadranskog mora ne košta toliko. Ali zbog tendera ne mogu da iznosim procene u javnost.

Kovačević: Učeći na Koridoru 10 trebalo bi napraviti plan da novi koridor za što kraće vreme bude završen. Drugo, treba voditi računa da će odmah po afirmisanju ove ideje skočiti cene zemljišta. Nužno je što pre proglasiti opšti interes na njemu. Dakle, potrebno je napraviti dobar plan kako da na najrazumniji način realizujemo taj projekat. On ima nade da se realizuje bar od Beograda donekle, a kada će se završiti u potpunosti to je drugo pitanje.

Mrkonjić: Slažem se da prvo treba proglasiti opšti interes, uraditi idejni i glavni projekat i tek onda ići u javnost.

Politika: Kako se organizovati i kome poveriti upravljanje ovim projektom?

Kovačević: U tome nismo dobri. Insistiram na tome da „Putevi Srbije”, zaduženi preko svake mere, kojima je svašta dato, a ništa ne urade i koji previše improvizuju, ne mogu da vode takav posao. Trebalo bi naći metod, odabrati najbolje ljude za izgradnju i biti što efikasniji. Svaka investicija ako se duže gradi više košta.

Mrkonjić: Videćemo ko će upravljati izgradnjom novog koridora. Predložio sam reformu „Puteva Srbije”. Došlo je vreme da napravimo novi tim. I „Železnici Srbije” takođe predstoji reforma.

Politika:Da li treba ulagati u Luku „Bar”, preko koje transportujemo trećinu robe, koja ima višak zaposlenih i posluje s gubicima ili treba tražiti alternativni pravac rukovodeći se kvalitetom, brzinom i cenom pružanja usluge?

Mrkonjić: To neću da komentarišem jer je tender za njenu kupovinu u toku.

Kovačević: Kakva god da bude odluka važno je znati kako stoje činjenice. Luka „Bar” ima promet od oko dva miliona tona i kontejnerski prostor ispod polovine miliona tona. Poređenja radi, Kopar ima 16 miliona tona godišnjeg prometa i tri miliona kontejnerskog, a Konstanca 61 milion tona prometa i 13 miliona kontejnerskog. Nikada se ne treba orijentisati da se transport okrene negde, niti iko to može. Njega će nešto privlačiti. Problem Luke „Bar” je to što je mala i nije dovoljno specijalizovana, ali ne mora uvek biti takva. Kada se napravi Koridor 11 biće atraktivnija. Njen drugi problem je višak zaposlenih i postojanje velikog broja malih akcionara, što umnogome komplikuje mogućnost da se od nje napravi uspešno preduzeće.

Politika: Kako vam deluje to što država s privatnicima ulazi u kupovinu barske luke?

Kovačević: Nije dobro da država utiče na to da transport ide u jednu, a ne u drugu luku i stoga ona ne treba da učestvuje u kupovini njenog kapitala . Uloga države je da podstiče privrednike da prave poslove, a na njima je da procene da li im se to isplati ili ne. Ona ne bi smela da parama poreskih obveznika postaje kapitalista jer u tome manje uspešna nego privatni sektor. Ali ona to radi u „Fijatu”, „Boru”"

Mrkonjić: Nije država planirala da troši sredstva poreskih obveznika. Ali strategija razvoja mora da bude njen posao. Neka svima bude jasno da država neće da se meša u kupovinu, već samo da daje podršku privrednicima.

Politika: Već je dala pare za osnivanje zajedničkog preduzeća „BB kargo”koje će nastupiti na tenderu.

Mrkonjić: Nismo dali ništa.

Politika: Da li privrednici, članovi konzorcijuma, traže subvencije za transport robe železnicom?

Mrkonjić: Još se pregovara, ali sigurno nećemo dati ni dinar i „Železnice Srbije” neće biti oštećene. Srbija treba da ima izlaz na more i ovo joj je šansa. Ali ako privreda nema interes, u redu.

Politika: Srbija nije iskoristila ni šansu koju joj pruža Dunav sa svojih devet luka budući da se tek jedan odsto robe transportuje preko ovog međunarodnog koridora.

Mrkonjić: Tačno je. Tu još meditiramo. Odlučili smo prvo da završimo putni Koridor 10 jer je on najizgrađeniji i donosiće stotine miliona evra neto deviznog priliva od tranzita. Železnica je takođe naša velika razvojan šansa. Od 1995. godine do danas smo potpisali četiri evropska dokumenta da ćemo uraditi elektrifikaciju železničkog Koridora 10 i izgraditi dvokolosečne pruge za brzinu vozova od 160 kilometara na čas. Taj posao nas čeka i nema više odlaganja.

Kovačević: Hendikep Srbije jeste to što nema morsku obalu, ali ona je čudo na Dunavu i mora ga iskoristiti. Prvo treba afirmisati vodeni put, ali mi nemamo instituciju koja bi o tome brinula. Slično je i sa železnicom. Ona nema direkciju, a bez toga nema uspeha. Neophodno je što pre je reorganizovati i komercijalizovati prugu. Gospodin Mrkonjić je zaista pokrenuo neke stvari i to treba pohvaliti. Ali ne znam kako njegovo ministarstvo, koje u svojim rukama operativno ima transport, uopšte može da funkcioniše kada se njime malo bavi NIP, malo Ministarstvo ekonomije, malo Ministarstvo trgovine i usluga. Transport je izuzetno važan za održivi privredni razvoj, ali je on je veoma loš i preskup i kao takav predstavlja usko grlo domaće ekonomije. Država mora da zauzme jasnu strategiju njegovog razvoja nikako ne zanemarujući vodeni i vazdušni saobraćaj. Ko je uopšte uradio strategiju transporta u našoj zemlji?

Mrkonjić: Niko. Priznajem treba nam bolja priprema i više rada.

Marijana Avakumović

[objavljeno: 18/01/2010]

Nastavak na Politika...

B92: Mrkonjić:Koridor 11 šansa za Srbiju

Capital.ba: Koridor 11 će biti evropski

YU-Build.rs: Koridor 11 će biti evropski