Izvor: Politika, 26.Avg.2012, 23:09 (ažurirano 02.Apr.2020.)
„Koridor 11”
Pišući o potezima stare i namerama nove vlade u rubrici „Pogledi” („Sanjam”, Politika 22. avgust 2010.) Boris Begović je otvorio temu autoputa Beograd – Južni Jadran, koja već dugo raspaljuje strasti u srpskoj politici. Stariji čitaoci se sećaju da su slične rasprave još šezdesetih godina prošlog veka pratile izgradnju Ibarske magistrale („saobraćajnice koja je ubila više Srba nego jedan omanji rat“) i pruge Beograd – Bar, čija je izgradnja krajem šezdesetih >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << izazvala duboke pukotine između Zagreba ili Beograda („šta će vam Bar kada imate Rijeku”).
Priča o saobraćajnici koji se u Koštuničino vreme zvala „koridor Horgoš–Požega”, a u Tadićevo „koridor 11” (asocirajući na mrežu evropskih koridora iako ne postoji na mapi EU) počela je devedesetih godina, kada je Mađarska u saradnji sa Francuskom počela izgradnju autoputa Budimpešta–Segedin, kao dela koridora između Podunavlja i Južnog Jadrana. Za razliku od autoputa između Beča i Budimpešte, ovaj koridor je trebalo da bude izgrađen kroz mađarsko-francusku koncesiju. Autoput je stigao do Kečkemeta, a onda ga je građanski rat u Jugoslaviji učinio nerentabilnim, Mađarska je raskinula koncesiju i tokom prošle decenije sama završila autoput do srpske granice.
Kraj rata u bivšoj Jugoslaviji bio je povod da se Francuzi vrate ovoj ideji, predloživši da se projekt nastavi izgradnjom autoputa od mađarske granice do Bara. Inicijativa je pokrenuta krajem 1999. godine, a pregovori su počeli posle političkih promena u Srbiji 2000. godine. Pošto je koncesija za ovaj projekt trebalo da obuhvati i postojeći poluautoput od Beograda do Horgoša, LSV se suprotstavio zbog toga što bi pokrajinski budžet ostao bez prihoda od putarine. Srpska vlada je ipak usvojila ovaj projekt i na međunarodnom tenderu učestvovale su četiri firme, a cena njihovih ponuda od 1,1 do 2,6 milijardi evra je izazvala nove nedoumice (zanimljivo je da su i Kinezi nedavno dali ponudu za ovaj autoput po ceni od oko 2,5 milijarde dolara).
Ceo tekst pročitajte u štampanom izdanju od 27. avgusta. Ako ste zainteresovani da se pretplatite na elektronsko izdanje cele „Politike“ kliknite OVDE.
Profesor na Fakultetu političkih nauka
Predrag Simić
objavljeno: 27.08.2012.
