Izvor: Politika, 01.Jul.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Kilometar autoputa od dva do pet miliona evra

Mlađan Dinkić smatra da Srbija može iz budžeta da izgradi deonicu Horgoš–Novi Sad, a emitovanjem obveznica i uzimanjem zajmova bez problema bi finansirala putni pravac od Beograda do Požege

Ako se Srbija odluči da gradi autoput Horgoš–Požega, morala bi da za kilometar ove sporne autostrade izdvoji od dva do pet miliona evra, što bi ukupno državu koštalo oko 1,7 milijardi evra, ako je suditi po najnovijoj računici konzorcijuma „Alpina–Por”.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
Kilometar autoputa u proseku košta od dva miliona u Vojvodini i na deonici Obrenovac–Ljig, a prilično komlikovana deonica Čačak–Požega, sa brojnim tunelima, košta oko 400 miliona evra ili pet miliona po kilometru.

Trebalo bi podsetiti da je u vreme ugovaranja posla između Vlade Srbije i austrijskog konzorcijuma javnosti prezentovana suma od 1,3 milijarde evra, uz podatak da troškovi izgradnje staju oko 900, a održavanja saobraćajnice 250 miliona evra. Tada je dakle prosečna cena kilometra autostrade, duge ukupno 254 kilometra, iznosila 3,54 miliona evra, ali je novac zbog krize na tržištu kapitala, kao i materijal, u međuvremenu poskupeo.

Budući da je ministar ekonomije Mlađan Dinkić izjavio da novac za Srbiju nije problem, nejasno je zašto država do sada nije sama, ako je već mogla, započela izgradnju saobraćajnice koja će očigledno biti još jedan vruć krompir za novu vladu. Dinkić, međutim, smatra da 106 kilometara leve trake autoputa Horgoš–Novi Sad može bez problema da se izgradi iz budžeta, a da se 148 kilometara od Beograda do Požege, odnosno Užica (budući da je Dinkić svojevremeno predložio da se trasa autoputa produži do podnožja Zlatibora) finansira iz privatizacionih prihoda, kreditnim zaduživanjem i emitovanjem obveznica.

Takođe, i ekonomista Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, smatra da država ne sme da pristane na uslovljavanje koncesionara, jer traženje garancija za protok saobraćaja nije ništa drugo do mehanizam pomoću koga koncesionar pokušava da iz državnog budžeta ispumpa pare.

– Državno finansiranje autoputeva možda nije najsrećniji model, ali je u ovakvoj situaciji najprihvatljiviji. Daleko povoljnije bi bilo kada bismo izgradnju autoputa ponudili na aukciju ili tender nekom privatniku, odnosno firmi kojoj bi ta saobraćajnica ostala u trajnom vlasništvu. Mnogi autoputevi u Americi i Evropi su izgrađeni upravo na taj način. Koncesija nije loš način, ali pod uslovom da se ugovorom dobro preciziraju prava i obaveze koncesionara. Najgori način je da se država zadužuje i finansira infrastrukturne radove – objašnjava Prokopijević.

Rukovođen primerima Mađarske i Hrvatske, ministar ekonomije bio je krajnje isključiv rekavši da ugovor o koncesiji treba raskinuti na prvoj sednici nove vlade. On je podsetio da su Mađari, svojevremeno zbog propusta prilikom potpisivanja ugovora, morali iz budžeta da plate 1,5 milijardi evra.

Naime, država je koncesionaru garantovala određeni protok saobraćaja na autoputu Budimpešta–Beč, a kada je planirani broj vozila izostao, koncesionara je morala da obešteti budžetskim novcem. Zbog toga je i pala vlada Viktora Orbana.

I Hrvatska takođe ima slično iskustvo sa neuspelim koncesijama. Iako je koncesionar procenjivao da putni pravac Zagreb–Split nije isplativ, država je odlučila da ga sama finansira i za dve godine izgradila 250 kilometara autoputa zaduživši se dve milijarde evra kod međunarodnih finansijskih institucija.

Podsetimo, kamen spoticanja za spornu koncesiju upravo je insistiranje Dojče banke i koncesionara „Alpine” i „Pora” da im država garantuje određeni protok vozila na autoputu i da im nadomesti manjak prihoda, svaki put kada promet padne na autoputu Horgoš–Požega. Zbog toga je Mlađan Dinkić predložio raskidanje koncesije, dok Mihajlo Marković, koji je u pregovorima za koncesiju zastupao vladu, smatra da za to ne postoji opravdan razlog, jer rok za zatvaranje finansijske konstrukcije ističe tek krajem godine.

– Ako bi Vlada Srbije sada raskinula ugovor o koncesiji sigurno bi se ta odluka našla pred međunarodnim arbitražnim sudom – rekao je Marković i naglasio da prema odluci vlade od 31. marta koncesionar ima rok da do kraja ove godine obezbedi finansijsku konstrukciju za izgradnju autoputa Horgoš–Požega.

On smatra da je predlog ministra ekonomije ishitren, jer, kako podseća, odlukom vlade do kraja juna je trebalo da se okončaju pregovori sa Dojče bankom o uslovima koje je ta banka postavila da bi finansirala koncesionara, a da koncesionar ima mogućnost da do 31. decembra, kada mu ističe rok za zatvaranje finansijske konstrukcije, nađe drugog finansijera ili da obezbedi sredstva da sam finansira ceo projekat.

U Ministarstvu finansija, koje je inače najmerodavnije da ocenjuje ekonomsku opravdanost koncesionarovih predloga, juče nam je rečeno da zahtevi za promenu ugovora iziskuju detaljnu analizu i da o tome ipak treba da se izjasni nova vlada.

U svakom slučaju promena koncesionog ugovora, prema mišljenju Gorana Pitića, predsednika Upravnog odbora Sosijete ženeral banke, bila bi loš signal za druge investitore.

– To daje pravo i drugim investitorima da očekuju i traže specijalne aranžmane. Pitanje za meritorne stručnjake glasi: da li nam je taj putni pravac do Požege najveći prioritet? Ili su to neki drugi koridori jer zalog je retko „porodično srebro” – putarina sa deonice Beograd–Novi Sad – rekao je Pitić nedavno u intervjuu Politici, a juče je u telefonskom razgovoru dodao da je čudno što koncesionar tek sada postavlja pitanje saobraćajne opravdanosti.

– To više govori o nameri koncesionara da koncesija bude raskinuta – istakao je predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke.

M. Avakumović

[objavljeno: 02/07/2008]

Nastavak na Politika...