Izvor: Glas javnosti, 16.Nov.2009, 02:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Kao u filmu
BEOGRAD - Sve se desilo kao u nekom starom filmu. Ništa nisam čula, ni skretanje, ni udarac... Ne sećam se ničeg jer sam dremala, a kada sam otvorila oči, videla sam samo zadnjih dvadesetak centimetara autoputa i bankinu. Očito je bilo da ćemo u nju da udarimo, možda smo i udarili, ali ja to nisam zapamtila. Posle toga sam samo dva puta dolazila sebi, ali su mi u glavi bile slike kao iz starih filmova. Izgledalo je kao da se to uopšte meni nije desilo, nego kao da posmatram nešto, >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << kaže u ekskluzivnoj ispovesti za naš list Verica Milaković (59), koja je 1. avgusta preživela saobraćajnu nesreću kod Lapova, u kojoj su stradale srpska bankarka Borka Vučić (84) i njena saradnica Mirjana Blagojević (64).
„Nisam vozio brzo“
Dejan Blagojević (27), koji se tereti da je prouzrokovao saobraćajnu nesreću u kojoj su poginule Borka Vučić i njegova tetka Mirjana Blagojević, istražnom sudiji je izjavio da je kolima samo nešto „puklo“, posle čega je udario u bankinu i sleteo s puta. „Vozio sam 120 kilometara na sat, nekad i manje, kada sam čuo prasak na vozilu. Ne znam iz kog dela kola je došao. Posle toga sam udario u bankinu i više se ničeg ne sećam. Bio sam odmoran, ispavan i nisam bio pijan“, rekao je Blagojević.
Saobraćajna nesreća dogodila se na autoputu u traci od Beograda prema Nišu u blizini OMV pumpe, kada je „škoda“, u kome se nalazila Vučićeva, udarila u zaštitnu ogradu, prevrnula se više puta i završila u suprotnom smeru, gde se zapalila.
Čekaju spise sa veštačenja
Iz MUP-Srbije još nisu stigli spisi o tehničkom veštačenju „škode fabija“, kaže Miroslav Lepojević, predsednik Opštinskog suda u Batočini koji vodi istragu. On dodaje da svakog dana očekuje da mu iz Nacionalnog kriminalističko-tehničkog centra MUP Srbije Beogradu stigne izveštaj stručnjaka o tome da li je uzrok nesreće tehnički kvar ili eventualno ljudski faktor, nakon čega će biti poslati veštacima Saobraćajnog fakulteta u Beograd da daju konačnu ocenu.
- Trebalo je sa Borkom da razgovaram o nekim kreditima sa povoljnim uslovima, pošto se sada bavim i privatnim biznisom, a ona je posle provere utvrdila da je moj kontakt pravi izvor. Rekla mi je da bi htela sa mnom nešto da razgovara i rekla da ćemo kasnije pričati, pošto ćemo imati dovoljno vremena. Kazala mi je da sednem do vozača i ja sam odmah zadremala. Najverovatnije sam po nekoj intuiciji otvorila oči kada je auto bio udaljen samo 20 santimetara autoputa od bankine. Interesantno da mi mozak nije registrovao udarac. I sada samo pamtim bankinu, ali ne i udarac. Da li je posle potresa mozga taj deo možda izbrisan, nemam pojma... Nisam osetila ni bol, ni videla krv. Nisam videla ni ranjene ni povređene, ništa. Probudila sam posle nesreće i sećam se da sam ležala na boku. Videla sam jedno telo ispred sebe kako leži, isto okrenuto meni. Nisam znala ko je to, šta se desilo, niti da to naša kola gore. Izgledalo je sve kao u starom filmu - opisuje nesreću Milakovićeva, kojoj su tada slomljena dva rebra, ključna kost, šaka, a zadobila je i opekotine na levoj nadlaktici, a i danas ima zdravstvene tegobe zbog oštećenja nerva na desnoj ruci.
Ona kaže da joj je policija posle rekla da im je prvi u pomoć pritekao lekar iz Turske, koji ih je izvlačio iz auta koji je goreo.
- Čula sam kada je neko rekao: „NJu uzmite“. Znam da je Borka imala bordo-crnu haljinu, ali je nisam videla. Drugi put sam se probudila kada su mi rezali garderobu makazama, verovatno u Urgentnom centru, ali opet kao da se sve to dešavalo nekom drugom. Onog momenta kada su me prebacili kolicima u UC u Kragujevcu tog momenta mi se potpuno vratila svest. U bolnici sam pitala za Borku, ali su svi ćutali. Tek drugi dan sam saznala šta je sa njom kada mi je u posetu došao brat i rekao mi da je poginula. NJenu smrt nikada neću preboleti, a verujem i većina građana Srbije. Sa njom nisam bila u kontaktu preko partijske linije jer nisam ni u kakvoj stranci, već sam bila njena prijateljica - kaže Milakovićeva, koja smatra da je od smrti spasao sigurnosni pojas, a na tom mestu su joj i slomljena rebra.
Upitana da li se vozač „škode fabije“ kretao nedozvoljenom brzinom, Milakovićeva kaže da joj je „posle 12 godina boravka u jugoistočnoj Aziji sve izgleda brzo“.
- Smatrala sam da će gospođa Vučić, ukoliko nešto nije prilagođeno, reagovati - dodaje ona.
Ona naglašava i da joj ne pada napamet da krivično goni vozača automobila.
- Ne mogu da na osnovu onoga što znam da mladog čoveka krivično gonim, nema šanse. On je posle bolnice mene posetio zato što je hteo da vidi kako sam. Ništa on nije pokušavao time, sem najobičnijeg humanog gesta. Nije uopšte pokušao da umanji sebi odgovornost ili slično. Ne verujem da je bio pod uticajem droge i alkohola.
Ona nije želela da komentariše spekulacije i da je Vučićeva žrtva inscenirane saobraćajke.
- Ne bih mogla da odgovorim na to pitanje, ne znam šta da kažem. Tu su istražni organi koji treba da utvrde istinu - kaže na kraju Milakovićeva.
Mozda je Borka samo previse znala.
