Izvor: B92, 09.Okt.2010, 12:10 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Istra - kopno lepše od mora
Što bi neko iz Srbije išao toliko daleko „na selo"? Ako nečeg u Srbiji ima, to su sela, čak i po gradovima. Ipak, u Istri je drugačije, a „drugačije" može da prija. To je ipak najbliže primorje za građane Srbije. Avionska linija postoji, a ko krene automobilom, do „cilja", uz normalnu vožnju, stiže autoputem za sedam sati
Autor: Vojislav Stevanović
Izvor: Ekonom:east
Nije sve u kupanju i sunčanju.
Nešto je i >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << u uživanju. Neki se i neće saglasiti s tim, ali nisu malobrojni ni oni koji svoje retke dane odmora vole da provedu na suvozeman način. Odmor na hrvatskoj Istri je kompromis. Iako klasično poluostrvo, Istra je pre svega kontinentalna. Istini za volju, „plava Istra", odnosno letovališta i primorski gradići duž dvestotinak kilometara obale, najprepoznatljivija su turistička marka, ali, kako bi Dalmatinci rekli, „kakve su to plaže kad u zaleđu raste kukuruz". Opet, mora, kamena i sunca ne nedostaje nigde, a odmora na klasičnom selu, a na dvadesetak minuta od plaže, malo je gde.
Među Srbima, Istra je bez dileme najprivlačniji deo hrvatskog primorja. Za Hrvate, opet, nekoliko hiljada ovdašnjih građana koji posete njihov deo Jadrana manje je od statistički značajnog nivoa. Uprkos ovogodišnjoj intenzivnoj bilbord-kampanji po Srbiji, malo ko od hrvatskih turizmologa očekuje da je znatno više Srba nego inače došlo u Hrvatsku.
Ne toliko zbog kontroverznih „1.244 otoka", ili opterećujuće istorije, koliko zbog cene. Tradicionalno jeftinoj Turskoj ove godine po niskim i za osiromašene srpske građane privlačnim cenama konkuriše i Grčka. U Istarskoj turističkoj zajednici kažu da ne očekuju pojeftinenja. Uprkos kriznim godinama, broj turista se u tom regionu ne smanjuje, tako da za „dampingom" nema potrebe.
S druge strane visokih cena, Istra kao odmorišna destinacija za građane Srbije ima i nekih prednosti. Pre svega, blizu je. Istra je ipak najbliže primorje za građane Srbije. Avionska linija postoji, a ko krene automobolimo do „cilja" stiže za, uz normalnu vožnju, sedam sati po autoputu. Idealna destinacija, dakle, za produžen vikend, polazak četvrtkom posle posla, povratak u nedelju poslepodne. A, makar i kratkotrajan, beg na more mnogim kontinentalcima je neizmerno zadovoljstvo.
Što bi, pak, neko išao toliko daleko „na selo" kad to može i kod nas. Ako nečega u Srbiji ima, to su sela, čak i po gradovima. Razlog je jednostavan - tamo je drugačije, a „drugačije" uvek prija. Ponajviše zbog stanovnika, Istra je jedna od malobrojnih balkanskih „oaza normalnosti". Ekipa Bankara obišla je „kontinent". Kratkom foto-reportažom pokušaćemo da nagovestimo šta sve nudi morsko zaleđe najvećeg jadranskog poluostrva. Butik hoteli
Novi trend, suprotan masovnom turizmu, su mali porodični hoteli. Idealni su za nekoiko dana odmora i ponovnog otkrivanja zadovoljstva lenčarenja. Jedan od najlepših istarskih „butik" hotela je San Roko, u malom mestu Brtonigla, nedaleko od Poreča. Familija Fernetić, vlasnici hotela, izgradili su ga na imanju pored porodičnog koje su otkupili i preuredili u objekat s 12 soba, restoranom, mini velnes-centrom i velikom baštom.
Kažu da su najpre mislili da na kupljenom imanju naprave samo sobe za idavanje, ali da su brzo shvatili da bi, s obzirom na to da nisu na moru, od tog posla imali minimalnu zaradu. Rešili su da stvar postave potpuno dugačije i da gostima ponude luksuznu uslugu. Cena nije niska, u zavisno od toga koji je mesec soba košta 120 do 200 evra. Naravno, u Istri se mogu naći i jeftiniji hoteli sličnog karaktera, ali terapija „vraćanja dostojanstva" za srpskog radnika teško može da se nađe za manje od 80 evra za sobu. Čudni gosti - plaćaju da rade
Nešto jeftinije, ne i skromnije, može se naći u nekom seoskih domaćinstava koja su otvorila kapije za goste. Agro-turizama ima nominalno i više, međutim, treba dobro istražiti da bi se našao pravi seoski turizam. Istrani kažu da takvih nema više od dvadesetak. U ostalima se nudi klasičan apartman u domaćinstvu koje često ima i konobu. Ipak, pravi agro-turizmi nude i nešto više. Davorka Šajina, vlasnica agro-turizma Ograde, od jutra je sa svojim turistima. U njenom gazdinstvu iznajmljuju se dve kuće, jedna je za osam, druga za 12 osoba. Zakupci su uglavnom porodice, a kaže da godinama ima stalne mušterije.
„Gosti su čudni. Ima onih koji ne žele da imaju nikakav kontakt s nama, a ima i onih koji bi po ceo dan da se druže", kaže ona. Objašnjava da je smisao seoskog turizma da gost nekoliko dana živi kao i vlasnici domaćinstva. Ako želi, naravno, može da se brine o životinjama, ide u poljske radove, uči da kuva. Ona kaže da od za seoske poslove „neukih", ali vrednih turista ponekad ima i više štete u polju. S druge strane, gostima je garantovana zdrava zabava, od laganog fizikalisanja do zdrave seoske ishrane. Ko želi, a deca to uglavnom ne propuštaju, može i da jaše Davorkine konje. Ona kaže da je prehodnih godina Hrvatska dosta podsticala agro-turizam, tako da je dobar deo renoviranja i opremanja imanja finansirala od državnih subvencija. Biciklizam i tartufi
Bilo da se za „bazu" odabere seosko domaćinstvo ili mali porodični hotel, Istra je jedna od idealnih destinacija za one koji vole odmor da provedu na biciklu. Više od 2.000 kilometara puteva ucrtano je u njene biciklističke mape. Uglavnom su to asfaltirani drumovi, mada biciklisti treba da se raspitaju da li je neki deo deonice na takozvanom belom putu, odnosno makadamu. Iako često može da deluje naporno, pedalanje kroz Istru to nije. Osim nekoliko teških deonica oko Motovuna (gradića čuvenog po filmskom festivalu koji ne treba propustiti ni kad bioskopi ne rade), ostatak je pretežno ravan i uz malo dahtanja lako savladiv.
Usput, desetine prevoja s fantastičnim vidikovcima, skriveni gradići, tradicionalne kafane „oštarije" koje nisu navikle na turiste te su sjajne za osluškivanje lokalnih legendi, vrede zamora. Za smeštaj ne treba brinuti. Gde god da se biciklista nađe u Istri, u kom god smeru da krene, naići će na pristojan (relativno i jeftin) smeštaj u narednih desetak kilometara. Bicikli su i najbolji način da se obiđu mnogobrojni putevi maslina, vina i tatufa. Zavisno od roda, kažu Istrani, između jedne trećine i jedne polovine svetske proizvodnje belog tartufa je iz tog kraja.
