Izvor: RTS, 08.Avg.2013, 17:09   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Hrast nije zaštićen, bliži se svom kraju

Hrast na trasi autoputa Beograd-Preljina nije pod zaštitom države, a ima "vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja koje vodi ka kraju njegovog životnog veka", odgovor je resornog ministarstva poslaniku "Zelenih Srbije" Ivanu Kariću, koji ne odustaje od namere da sačuva stablo staro oko 600 godina.

Ministarstvo enegretike, razvoja i zaštite životne sredine saopštilo je da hrast na trasi autoputa Beograd-Preljina nije pod zaštitom države, a da ima "vidne >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS << oznake poremećenog zdravstvenog stanja koje vodi ka kraju njegovog životnog veka".

Poslanik Zelenih Srbije Ivan Karić je, u pitanju upućenom resornom ministarstvu, pitao da li hrast sa zapisom ima status zaštićenog prirodnog dobra i ukoliko ne uživa takav status zašto se ne zaštiti kao prirodno dobro.

Ministarstvo je, u pisanom odgovoru koje je stiglo u Skupštinu, navelo je da na osnovu utvrđenog stanja i izvršene procene mogućnosti pokretanja postupka za zaštitu, Zavod za zaštitu prirode je konstatovao da nema zakonske osnove da se stablo hrasta u Savincu stavi pod zaštitu.

U odgovoru koji je potpisala ministarka Zorana Mihajlović, između ostalog, se navodi da se to drvo ne nalazi u Registru zaštićenih prirodnih dobara, da nema takav status i da nikada nije stavljeno pod zakonsku zaštitu.

Ministarstvo je, u detaljnom objašnjenju, navelo da je "hrast u Savincu stablo velike starosti i impozantnih dimenzija, a da je uočljivo da ima vidne oznake poremećenog zdravstvenog stanja i da se nalazi u završnoj fazi razvoja, koja vodi ka kraju njegovog životnog veka".

Takođe, stablo ima dosta suvih grana i centralni deo krošnje je suv, a prema stručnom iskustvu kod stabla te starosti unutrašnja trulež je intenzivnija nego što se vidi spolja, napomenuli su iz ministarstva.

Primenom mera hrast gubi reprezentativnost

Stablu u takvom stanju, navodi se, teško je pomoći primenom bilo kakvih aktivnih mera sanacije i zaštite, a najčešća mera koja se koristi u tim situacijama je uklanjanje suvih grana, što dovodi do toga da se izgled stabla bitno menja, gubi njegova izvornost i reprezentativnost.

Sa druge strane, upravo krošnja i izgled stabla predstavlja osnovne kriterijume za vrednovanje prirodnog dobra i eventualno predlaganje za zaštitu.

Ministarstvo ukazuje da je stari hrast ujedno i zapis, a da su zapisi "sveta stabla" u narodu, gde postoji običaj da se ne smeju seći grane i na bilo koji drugi način uticati na njegov rast i razvoj.

Kod takvih stabala bilo kakvo sečenje grana je otežano, odnosno onemogućeno, kažu u ministarstvu.

S druge strane, narodni običaji i religijsko verovanje o zapisima predstavljaju osnov za očuvanje takvih stabala čak i kada nisu pod zakonskom zaštitom, piše u odgovoru.

U Srbiji je zaštićeno 20-ak hrastova koji predstavljaju impozantne jedinstvene i rerezentativne primerke te vrste, a kao najbolji primer izdvaja se hrast u Ranilovića lugu.

Ministarstvo zaključuje da je građevinskim i zemljanim radovima za pripremu trase autoputa neposredna okolina stabla potpuno modelirana ne samo površinski, već i u dubinu koliko zahteva konstrukcija budućeg puta, tako da se stablo nalazi kao na ostrvu, a pojedini koreni su vidljivi na površini.
Pogledaj vesti o: Autoput

Nastavak na RTS...