Izvor: Politika, 22.Jul.2013, 13:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Hrast i zavrzlame oko hrasta
Prvi put sam posetio „sveto drvo” krajem novembra prošle godine; granalo se nad ledinom pokrivenom snegom, moćna mašinerija Koridora 11 još je bila daleko od njega. A onda je Hrast „izrastao” u biti il’ ne biti, moj Hamlete
Ne hvalim se, ali sam među prvima, ako ne i prvi, u ovim novinama objavio, urbi et orbi, da se Hrastu sprema pogibelj. U stvari, preneo sam vapaj predsednika Mesne zajednice Savinac da će Hrastu, koji je preživeo Turke i gromove, glave doći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autoput. Prvi put sam posetio „sveto drvo” krajem novembra prošle godine. Granalo se nad ledinom pokrivenom snegom, moćna mašinerija Koridora 11 još je bila daleko od njega.
A onda je Hrast „izrastao” u biti il’ ne biti, moj Hamlete. Prve i udarne strane prestoničkih novina nisu mogle bez njega. Krošnja se širila i preko malih ekrana. Uzbudila se i uzbunila Srbija. (Tek stidljivo je objavljena činjenica da je vlasnik Hrasta već uzeo od Koridora 11 tri hiljadarke evra, pa neka ga poseku.) U njegovu debelu hladovinu pali su Briselski sporazum i famozni Datum. Jedino mu je rekonstrukcija Vlade medijski konkurent.
Apeli za spas sa sviju strana. Aut Hrast, aut nihil! Ministar, u neobranom grožđu, najavljuje premeštanje viševekovnika, sve sa korenom, žilama i žilicama, sa ko zna kolikom zapreminom zemlje oko njih, sa 40 kubika drvne mase i lišćem, u portu savinačke crkve, zadužbine kneza Miloša. Nikako, to ne sme da se desi! Okupili se hrastobranitelji odasvuda, a grupna fotografija sa slovima u uzdignutim rukama HRAST PASTI NE SME (latinicom, da bi i zaštitnici prirode u civilizovanoj Evropi mogli da pročitaju i pomognu), zdušno je branila pravoslavnu svetinju.
Nije sudbina Hrasta mimoišla ni prvog potpredsednika, ni Vladu, ni Skupštinu. Ministar se (posle konsultacija) ponovo pojavio pred kamerama i obradovao hrastobranitelje, detaljno objasnivši kako će Hrast o(p)stati na svom mestu. Taj njegov istup ponovljen je i u Oljinom „Utisku nedelje”. A onda se, u rubrici „Među nama” oglasio poznati arhitekta sa tvrdnjom da se Hrast može premestiti. Da li ste, gospodine moj, prilazili blizu, da li ste videli Hrast? Sumnjam. Ako u Srbiji ne postoji kran koji bi podigao i premestio toliku tonažu, mogao bi se uvesti ili napraviti samo za ovaj slučaj, zar ne!
Ali, ostavimo arhitektu, taj poduhvat je napušten, nego se vratimo paroli: „I autoput, i Hrast”. Plan je da autoput malo raskreči krake kako bi se, između njih, sačuvalo drvo. Potom, u dubok jarak oko Hrasta bi se spustio čelični prsten da „Hrast zaštiti od asfalta i asfalt od Hrasta”, reče ministar. To u zemlji, a nad zemljom stakleni izolator koji bi sprečio buku i gasove iz auspuha da prodru u krošnju. Ribica u akvarijumu ili biljčica u herbarijumu?! Pretpostavljam da će se drvo osećati kao zverka, rođena i odrasla u divljini, pa uhvaćena i zarobljena u kavez. Zimi će mu biti malo toplije, leti će ga, kroz stakleni oklop, pržiti sunce. Hoće li izdržati i dokle? I to će – prema pisanju štampe – koštati dva miliona evra. I vredi, jer Hrast je, najednom, postao izborni adut: saseku li ga, odoše glasovi opoziciji – sačuvaju li ga, ućariće vlast. A izbori već „mirišu” u vazduhu.
Nota bene, sve mi se čini uzaludnim poslom. Hrastu „cure” poslednje godine. On je bezubi starac, a narod veli da je starost slabo oružje. Suvih grana je sve više, pukotine u kori prodiru duboko u meso stabla. Na ovo me navodi stručno mišljenje doktora šumarskih nauka Slobodana Vučićevića (najzad, struka!). On sumnja da Hrast ima 400, 600 ili 800 godina, koliko novinari licitiraju kao da su mu kumovali ili na babinama bili. Stručnjak ga poredi sa Takovskim hrastom. Onaj knjažev se urušio 1903. godine (komad stabla čuva se u milanovačkoj crkvi), odgajen je naslednik, pa je i od njega, osamdesetih godina prošlog veka, ostao samo golem suvarak. Vodeći naši fitopatolozi uzalud su pokušali da mu produže život. Pre 18 godina, zasađen je i „unuk”, sa stihovima Milovana Vitezovića na mermernoj ploči: „Tu je nova Srbija rođena / u narodu hrastovih korena”. Priča poučna i za Hrast.
E, pri kraju ovog pisanija, slete mi odnekud na um jeretička ideja. U Srbiji je oko 70 narodnih kuhinja, a dva miliona evra je oko 228 miliona dinara. Svakoj kuhinji po 3,25 miliona dinara, pa da te Bog vidi! Za spasenje grešnih duša boljeg puta nema, a ni većeg sevapa!
Boško Lomović
objavljeno: 22.07.2013.
