Izvor: RTS, 14.Okt.2009, 14:20 (ažurirano 02.Apr.2020.)
EU istražuje korupciju u Hrvatskoj
Evropska antikorupciona kancelarija istražuje korupciju u delu hrvatskih javnih preduzeća, pošto je primila pisma evropskih parlamentaraca u kojima je upozoreno na korupciju u izgradnji puteva u Hrvatskoj, brodogradnji i javnim nabavkama.
Evropska antikorupciona kancelarija istražuje korupciju u delu hrvatskih javnih preduzeća, pre svega u "Hrvatskim autocestama", autoputu Rijeka-Zagreb i brodogradilištima. >> Pročitaj celu vest na sajtu RTS <<
Istraga je usledila pošto je generalni direktor antikorupcione kancelarije primio pisma evropskih parlamentaraca u kojima je upozoreno na korupciju u izgradnji puteva u Hrvatskoj, brodogradnji i javnim nabavkama.
Prema informacijama koje je naveo "Jutarnji list", kancelariji je dostavljena dokumentacija za konkurse, ali i ugovori koje su "Hrvatske autoceste" u poslednjih pet godina sklopile s najvećim kooperantima, među kojima su najčešće preduzeća "Skladgradnja", "Dalekovod" i "Konstruktor".
Parlamentarci su upozorili da je reč o favorizovanim kompanijama koje dobijaju poslove u sumnjivo sprovedenim konkursima, ali da se te ista preduzeća pojavljuju i u poslovima s drugim poduzećima, kao što je Hrvatska elektroprivreda.
Istražioci za Hrvatsku Patrik Larkin i Margaret Hofman će naročitu pažnju usmeriti prema navedenim slučajevima jer su oni finansirani iz Evropske banke za obnovu i razvoj.
Evroparlamentarci ističu da treba istražiti vezu između hrvatskog ministarstva građevinarstva, javnog preduzeća "Hrvatske autoceste" i konzorcijuma hrvatskih građevinskih preduzeća koje predstavlja Institut građevinarstva Hrvatske.
"Posao počinje izigravanjem zakona o javnoj nabavci, nameštenim konkursima koji su projektantski, tehnički, tehnološki dogovoreni posebnim uslovima konkursa i prilagođeni ciljnoj interesnoj grupi, bilo kompaniji, bilo konzorcijumu, od posebnog političkog poverenja", kažu parlamentarci.
Oni ističu da se konkursi koji iskliznu ciljnoj interesnoj grupi poništavaju, pa se na narednom konkursu dodeljuju kompaniji kojoj su zapravo namenjeni, a vrednost radova se često povećava za više od 30 odsto od realne vrednosti, piše "Jutarnji list".
