Izvor: Blic, 02.Nov.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država se smanjuje, administracija raste
Da li je normalno da imamo najmanju državu od 1918. a da broj administrativnih zgrada raste? Oko četiri milijarde evra privatizacionih prihoda potrošeno je na socijalne rashode i tekuće funkcionisanje države, a infrastruktura nije ni pipnuta. Da su bar jedan most napravili? A mogli su napraviti autoput. Pa nema grada u svetu sa toliko stanovnika a da ima samo tri mosta, kaže za „Blic nedelje" Miodrag Zec, redovni profesor Filozofskog fakulteta.
Izjavili ste >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << da će 2009. biti teža nego prethodne godine. Zašto tako mislite?
– Moja je teza da naša ekonomija liči na veliku plutajuću santu leda u kojoj je onaj deo koji mi vidimo mnogo manji nego onaj koji ne vidimo. I ti će problemi kad-tad izaći na videlo. Nisam želeo nikog da plašim, ali mislim da će 2009. biti teška, a kako mi rešavamo probleme, 2010. će biti još teža. Mi stalno probleme koje treba da rešavamo danas guramo u budućnost. I popravljamo trotoare, krečimo fasade. Pa to su Potemkinova sela! A gde su metro, obilaznica, podzemne garaže? Tolike su pare uzete prodajom gradskog građevinskog zemljišta, a nismo našli za shodno da izgradimo makar jedan most. Pa mogao se u Beogradu valjda jedan most napraviti od tolike zemljarine. I još mnogo toga smo mogli. Šta je bilo s donacijama?
Šta će konkretno biti teže naredne godine?
– Tranzicija se završava i izuzev javnog sektora privatizacija je uglavnom obavljena. Dakle, padaće prihodi od privatizacije, usporiće se dotok stranih investicija zbog svetske krize, a otplata dugova pristiže. Narednih godina naš dug prema inostranstvu godišnje će rasti za 200-300 miliona dolara. A mi smo navikli da trošimo više nego što proizvodimo i da neprekidno kumuliramo platni deficit.
Kako ocenjujete mere Vlade za suzbijanje posledica finansijske krize?
– Ja sam prvog dana rekao da je povećanje garancija države za štednju prva stvar koja se mora uraditi. Jer to svi rade. A ne samo da se tvrdi da je sve u redu. Pa ako je sve u redu, baš zato podignite garanciju. Kao Slovenci koji su uveli neograničenu garanciju. Ja ne verujem ni da oni mogu skroz garantovati, ali su rekli i smirili strasti. A naši prvo 15 dana pričaju da je sve u redu. I što ljude više ubeđuješ, oni sve manje veruju. Već su jednom izgubili štednju.
A ako je već sa finansijskim sistemom sve tako dobro, a ja to ne sporim, zašto je onda država kod nas glavni kreditor. Šta će nam Nacionalni investicioni plan? Zašto država da kreditira kupovinu stanova, traktora, osnovnog stada? Neka to rade banke!
Banke se utrkuju u povećanju kamata na štednju, a neke nude čak 7,5 odsto godišnje, i to za devizne depozite po viđenju. Čemu to vodi?
– Visoke kamate ne mogu biti rešenje za stabilnost sistema, a mogu biti indikator da je neko u ogromnoj krizi, pa visokim kamatama nastoji da namakne kapital. Za sigurnost finansijskog sistema ključna je garancija. Ali ozbiljna garancija. I države, i parlamenta, i zakonodavnog sistema. Druga stvar je odgovornost regulatornih tela. Ne puj pike ne važi, ne majke mi žao mi je, nego ti si to kontrolisao i ti si odgovoran. Mislim da domaća štednja nema potrebu da beži. Ali neizvesnosti ima, jer ovdašnje banke, iako samostalne, prate odluke svojih uprava. A oni sigurno neće žrtvovati filijale u Rimu ili Londonu za Litvaniju ili Srbiju.
Premijer je prvih 100 dana Vlade ocenio peticom? Šta vi mislite?
– Jedino što je ova vlada uradila loše je povećanje javne potrošnje i rebalans budžeta. Ja mislim da ministri znaju da je to bez veze, ali su izabrali opciju da slušaju. A zašto moraju da urade nešto s čim se ne slažu? Pa mogu da daju ostavku. Ja te ljude cenim i mnoge lično poznajem, ali im zameram što pristaju na nešto na šta ne mogu da utiču.
Ne da tata da jedemo pekmez
Premijer najavljuje da ćemo opet tražiti pomoć MMF-a. Ima li to smisla ako smo pre dve godine odbili?
– Mi imamo politički model koji se zasniva na podilaženju narodu, a ne na saopštavanju istine. Zato uvek tražimo neki autoritet da se iza njega zaklonimo. Ne sme ministar da kaže ne dam, nego rek’o MMF da nema za penzije. Ponašamo se kao deca. Rek’o tata da ne jedete pekmez. To je znak nezrelosti jednog društva. Kad je Slovenija prolazila tranziciju odbila je monitoring MMF-a. Rekli su: mi ćemo sami to uraditi. Ali ovde za to nema političke volje.
.jpg)
