Izvor: Politika, 30.Jun.2008, 23:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Država preuzima gradnju autoputa Horgoš – Požega

Dojče banka se juče nije izjasnila da li će finansijski podržati izgradnju autoputa, već je ispostavila listu od devet predloga za izmenu koncesionog ugovora

Pošto se Dojče banka do juče nije izjasnila da li će finansijski podržati izgradnju autoputa Horgoš–Požega, već je ispostavila listu od devet predloga za izmenu koncesionog ugovora, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je predložilo da se ugovor o koncesiji raskine, a da država preuzme izgradnju >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << autoputa, a izvor finansiranja da bude budžet i javni dug, odnosno obveznice.

Među devet predloga za izmenu ugovora nalazi se i predlog da država Srbija garantuje određeni protok saobraćaja na deonici od Beograda do Požege. Prema rečima ministra ekonomije Mlađana Dinkića, davanje takvih garancija značilo bi da se koncesionaru iz budžeta nadoknađuje razlika između ostvarenih i planiranih prihoda od putarine. Što praktično znači da bi poreski obveznici davali novac austrijskom konzorcijumu.

Dojče banka je tražila izmenu koncesionog ugovora kako bi ga prilagodila svojim standardima i standardima kofinansijera – Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Dojče banka treba da bude finansijer projekta izgradnje autoputa. Sve predloge Dojče banke podržao je konzorcijum Alpina-Por koji je sa njima izašao pred vladu.

Da bi bio raskinut ugovor sa austrijskim konzorcijumomAlpina-Por potrebno je da svoja mišljenja daju i Ministarstvo finansija, Odbor za zakonodavstvo i Republičko javno pravobranilaštvo, što se može očekivati u narednih sedam do deset dana. Konačnu reč daće novi sastav vlade, najverovatnije sredinom jula.

Dakle, koncesionar je tražio da vlada prihvati mogućnost produženja koncesionog ugovora sa 25 na 30 godina, i prema rečima Mihajla Markovića, državnog sekretara Ministarstva za infrastrukturu, do tog produženja bi došlo u slučaju da iz postojećih prihoda od putarine ne može da otplati kreditna zaduženja.

Predložio je i da se izgradnja autoputa od Čačka do Požege pomeri sa 2014. godine na 2016. godinu zbog manjeg prometa na toj deonici. Austrijski konzorcijum potom je zahtevao da bude oslobođen koncesione naknade za vreme gradnje, budući da je prema prvobitnom ugovoru Srbiji trebalo da daje 10 odsto bruto prihoda dok traju radovi.Na primer, Putevi Srbije su prošle godine od putarine na autoputu Horgoš–Beogradzaradili oko 182 miliona evra, što znači da bi koncesionar trebalo u državnu kasu da priloži oko 18 miliona evra. U novom predlogu stoji da bi tu obavezu izmirio tek po okončanju izgradnje.

Jedan od zahteva bio je i da se država odrekne PDV-a na putarinu. Troškovi eksproprijacije ili izuzimanja zemljišta, koje snosi koncesionar, prema njegovoj zamisli, trebalo bi da budu smanjeni sa 40 na 32 miliona evra.

Među tim predlozima koji su juče zvanično stigli u nadležne republičke institucije nalazi se i zahtev da se pojasni ugovor o koncesiji, potom predlog da koncesionar poveća investiciju za oko 250 miliona evra, kao i to da koncesionar želi da se osigura od intervencija države u deviznom kursu i promena vrednosti dinara u odnosu na evro, zato što odobrava kredite indeksirane u evrima.

Dinkić, međutim,smatra da pristajanjem na takve uslove primena koncesionog ugovora ne bi imala iste efekte koji su procenjivani kad je ugovor potpisan krajem marta 2007. godine.U tom slučaju, finansiranje koncesije bilo bi polubudžetsko, umesto da koncesionar sam obezbedi potrebna sredstva.Država se, kako je istakao, dovodi u opasnost da plaća nadoknadu koncesionaru.

– Preporuka međunarodnih finansijskih institucija je bila da ugovor bude fiksni.Da je ostao isti kao pre tri meseca, podržali bismo ga.Raskidanje ugovora neće ugroziti izgradnju autoputa Horgoš–Požega, jer će se za taj projekat novac obezbediti iz budžeta. Možda autoput u ovom momentu i nije najprofitabilniji, ali je on Srbiji potreban – rekao je Dinkić i dodao da će garancija od 10 miliona evra koju je koncesionar položio ostati državi ako se raskine ugovor.

On tvrdi da novac nije problem i da može biti obezbeđen iz privatizacionih prihoda, kredita kod međunarodnih finansijskih institucija i izdavanjem evro-obveznica na svetskom tržištu kapitala, jer po nivou javnog duga spadamo, kako je rekao, u manje zadužene zemlje.Probna serija obveznica bilabi emitovana u vrednosti od 500 miliona evra.

Na pitanje novinara zbog čega onda država nije krenula sama u izgradnju autoputa, već je izgubila skoro dve godine na izbor koncesionara i pregovore sa njim, ministar ekonomije je kratko odgovorio:

– Ideja je bila da ne trošimo pare poreskih obveznika već da autoput koncesionar sam finansira. Nije baš sve vreme izgubljeno jer je već urađen plan eksproprijacije i generalni projekat koji ostaju Srbiji.

U Ministarstvu finansija pored upornih pokušaja juče nismo dobili odgovor da li dele mišljenje Ministarstva ekonomije.

Od predstavnika Alpine i Dojče banke takođe nismo saznali da li ima prostora da korekciju njihovih predloga i kakva je njihova reakcija na eventualnu mogućnost raskida ugovora s obzirom na to da je vlada na telefonskoj sednici 31.marta ostavila mogućnost da se do 30.aprila koncesioni ugovor uskladi sa zahtevima Dojče banke, kada je ona i trebalo da se izjasni da li će finansijski podržati izgradnju autoputa, a da se finansijska konstrukcija zatvori do 31.decembra.

Vrednost posla u svom kreditnom zaduživanju koncesionar je sa prvobitnih 1,1 milijardu, potom 1,5 milijardi zaokružio na dve milijarde evra.

M. Avakumović

----------------------------------------------------------------------------------

Marković: Vlada može da uputi koncesionara na korekciju zahteva

Marković kaže da ništa nije konačno jer vlada može koncesionara da uputi na korekciju zahteva, koji su inače preliminarni.

Koncesionari su, kaže Marković, u svom predlogu koji su dostavili Ministarstvu infrastrukture konstatovali da su se izmenile okolnosti finansijskog tržišta kapitala i novca od momenta ugovaranja izgradnje autoputa i da je finansiranje ovako velikih projekata otežano. Poremećaj na svetskom tržištu kapitala je osnovni razlog zbog kojeg su tražili izmene osnovnog ugovora.

– Koncesionar traži maksimalnu zaštitu od rizika kako bi mogao da obezbedi bankarske garancije i zatvori finansijsku konstrukciju. On ne želi da se nađe u situaciji da ne može da izmiruje obaveze prema bankama, zbog smanjenog intenziteta saobraćaja i pada prihoda. Jednostavno, hoće da zaštite koncesiono preduzeće „Sever-Jug” od nelikvidnosti. Koncesionar postavlja pitanje da li će od zarade moći da se servisira zaduženje jer se menja cena izgradnje u odnosu na prošlogodišnju cenu i vreme ugovaranja. Vlada prihvatanjem ne bi na sebe preuzela odluku da učestvuje nego samo da reaguje i olakšicama održi i pomogne realizaciju koncesije – kaže Marković.

Jedan od predloga jeste da se koncesionar dodatno zaduži preko limita osnovnog kapitala u svom preduzeću i pojača svoje finansijsko učešće pored kredita i prihoda od putarine – dodaje naš sagovornik.

– To će podržati i banka, kao odgovor na potrebe projekta i kao odgovor na benefite koje vlada eventualno prihvati– ističe Marković.

--------------------------------------------------------------------------

Šta piše u ugovorima i aneksima

Predlog austrijskog konzorcijuma da se koncesija produži na 30 godina ne bi trebalo da bude sporan, jer takva mogućnost jeste predviđena Ugovorom o koncesiji.

U ugovoru o koncesiji koji je objavljen na sajtu Vlade Srbije, u tački 4.2. navodi se da se koncesija daje na period od 25 godina, a na kraju tog člana dodaje se:

„Ovaj period može biti produžen u skladu, ali ne duže od perioda propisanog zakonom”.

Zakon na koji se poziva jeste Zakon o stranim ulaganjima prema kome „strano lice može dobiti koncesiju u trajanju do 30 godina”.

Predlog da Srbija koncesionaru nadoknađuje razliku između ostvarenih i planiranih prihoda od putarine, međutim, suprotan je aneksu 6 ugovora, koji govori o rizicima poslovanja i o tome ko i kada rizike snosi.

U tački 1.4. („rizik koji se tiče nivoa saobraćaja i prihoda od putarine”) kaže se da „ako saobraćaj raste sporije od očekivanog ili se ostali parametri budu menjali drugačije od očekivanih pretpostavki, to postaje rizik koncesionara”.

Takođe se navodi: „Kako je koncesionar saobraćajne podatke dobio od vlade i bio u obavezi da ih koristi za svoje procene prihoda, on preuzima rizik da podaci budu ispravni ili potcenjeni (pogledati odredbu 15.1.6 Ugovora). On može želeti da ovaj rizik prenese na vladu. Ipak, tokom pregovora, vlada je navela da koncesionar mora prihvatiti saobraćajni rizik, u kojem slučaju koncesionar može odlučiti da preduzme sopstvena istraživanja i napravi sopstvene projekcije saobraćaja i tako prihvatajući rizik”. Zaključuje se da je to rizik koncesionara.

Šta se navodi u odredbi 15.1.6. Ugovora, međutim, nismo uspeli da proverimo, jer u Ugovoru objavljenom na sajtu vlade ta odredba ne postoji.

---------------------------------------------------------

Verica Barać: O potpisivanju ugovora odlučivali su partijski razlozi

Verica Barać, predsednica Saveta za borbu protiv korupcije, kaže da je od samog momenta potpisivanja ugovora o koncesiji bilo jasno da je on štetan za Srbiju, ali, kako je navela, odlučivali su partijski razlozi. Ona očekuje da će buduća vlada Srbije poništiti ugovor sa „Alpinom Por” o koncesiji za autoput Horgoš – Požega.

– Nije jasno otkuda sada pojedini ministri traže raskidanje ugovora kada su im sve činjenice bile jasne od samog početka. Mora se konačno pokrenuti pitanje odgovornosti – rekla je Baraćeva i dodala da treba utvrditi koliko tačno je taj posao koštao državu do sada.

Pošto su se mnogi zakačili za to što koncesionar traži produžetak roka trajanja koncesije za još pet godina, Baraćeva kaže da je u prvobitnom ugovoru naznačeno da se koncesija daje najmanje na 20 godina sa mogućnošću produžetka na 30 godina.

Povodom vesti da Ministarstvo ekonomije traži da se poništi ugovor o koncesiji, Verica Barać je u nedelju rekla da treba ispitati političku odgovornost svih ministara prve vlade Vojislava Koštunice koja je donela odluku o dodeli te koncesije austrijskom konzorcijumu, javila je Beta.

„To je bila odluka vlade. Znali su to što sada govore da je to urađeno za potrebe jednog ministra i jedne stranke, pa im je to tada odgovaralo, jer su s njim bili u koaliciji”, rekla je Barać i dodala da misli na ministra za infrastrukturu Velimira Ilića i njegovu stranku Novu Srbiju.

Ona je ukazala da je tu reč o „sistemskoj korupciji” i da će „iste takve projekte praviti sada u drugoj koaliciji”.

----------------------------------------------------------------------------

Đelić: O koncesiji će odlučivati nova vlada

Potpredsednik Vlade Srbije Božidar Đelić izjavio je juče da buduća vlada treba da zauzme stav o koncesiji za autoput Horgoš – Požega i da prouči koje su mogućnosti za Srbiju, rekao je juče potpredsednik vlade Božidar Đelić. „Očekujem da će narednih dana biti novih analiza ugovora o koncesiji, ali nova vlada treba da prouči koji su to dodatni uslovi koje postavlja Dojče banka i tada će videti šta je najbolja opcija za Srbiju”, rekao je Đelić na konferenciji za novinare.

Đelić je ocenio da treba sagraditi autoput Horgoš – Požega i to do granice sa Crnom Gorom što, kako je rekao, nije sporno.

Beta

[objavljeno: 01/07/2008.]

Nastavak na Politika...