Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 01.Jul.2008, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Država preuzima gradnju autoputa Horgoš - Požega
BEOGRAD - Pošto se Dojče banka do juče nije izjasnila da li će finansijski podržati izgradnju autoputa Horgoš-Požega, već je ispostavila listu od devet predloga za izmenu koncesionog ugovora, Ministarstvo ekonomije i regionalnog razvoja je predložilo da se ugovor o koncesiji raskine, a da država preuzme izgradnju autoputa, a izvor finansiranja da bude budžet i javni dug, odnosno obveznice.
Kako piše "Politika", >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << među devet predloga za izmenu ugovora nalazi se i predlog da država Srbija garantuje određeni protok saobraćaja na deonici od Beograda do Požege. Prema rečima ministra ekonomije Mlađana Dinkića, davanje takvih garancija značilo bi da se koncesionaru iz budžeta nadoknađuje razlika između ostvarenih i planiranih prihoda od putarine. Što praktično znači da bi poreski obveznici davali novac austrijskom konzorcijumu.
Dojče banka je tražila izmenu koncesionog ugovora kako bi ga prilagodila svojim standardima i standardima kofinansijera - Svetske banke, Evropske investicione banke i Evropske banke za obnovu i razvoj. Dojče banka treba da bude finansijer projekta izgradnje autoputa. Sve predloge Dojče banke podržao je konzorcijum Alpina-Por koji je sa njima izašao pred vladu.
Da bi bio raskinut ugovor sa austrijskim konzorcijumomAlpina-Por potrebno je da svoja mišljenja daju i Ministarstvo finansija, Odbor za zakonodavstvo i Republičko javno pravobranilaštvo, što se može očekivati u narednih sedam do deset dana. Konačnu reč daće novi sastav vlade, najverovatnije sredinom jula.
Koncesionar je tražio da vlada prihvati mogućnost produženja koncesionog ugovora sa 25 na 30 godina, i prema rečima Mihajla Markovića, državnog sekretara Ministarstva za infrastrukturu, do tog produženja bi došlo u slučaju da iz postojećih prihoda od putarine ne može da otplati kreditna zaduženja.
Predložio je i da se izgradnja autoputa od Čačka do Požege pomeri sa 2014. godine na 2016. godinu zbog manjeg prometa na toj deonici. Austrijski konzorcijum potom je zahtevao da bude oslobođen koncesione naknade za vreme gradnje, budući da je prema prvobitnom ugovoru Srbiji trebalo da daje 10 odsto bruto prihoda dok traju radovi. Na primer, Putevi Srbije su prošle godine od putarine na autoputu Horgoš-Beogradzaradili oko 182 miliona evra, što znači da bi koncesionar trebalo u državnu kasu da priloži oko 18 miliona evra. U novom predlogu stoji da bi tu obavezu izmirio tek po okončanju izgradnje.
Jedan od zahteva bio je i da se država odrekne PDV-a na putarinu. Troškovi eksproprijacije ili izuzimanja zemljišta, koje snosi koncesionar, prema njegovoj zamisli, trebalo bi da budu smanjeni sa 40 na 32 miliona evra.
Među tim predlozima koji su juče zvanično stigli u nadležne republičke institucije nalazi se i zahtev da se pojasni ugovor o koncesiji, potom predlog da koncesionar poveća investiciju za oko 250 miliona evra, kao i to da koncesionar želi da se osigura od intervencija države u deviznom kursu i promena vrednosti dinara u odnosu na evro, zato što odobrava kredite indeksirane u evrima.
Dinkić, međutim,smatra da pristajanjem na takve uslove primena koncesionog ugovora ne bi imala iste efekte koji su procenjivani kad je ugovor potpisan krajem marta 2007. godine.U tom slučaju, finansiranje koncesije bilo bi polubudžetsko, umesto da koncesionar sam obezbedi potrebna sredstva.Država se, kako je istakao, dovodi u opasnost da plaća nadoknadu koncesionaru.
"Preporuka međunarodnih finansijskih institucija je bila da ugovor bude fiksni.Da je ostao isti kao pre tri meseca, podržali bismo ga.Raskidanje ugovora neće ugroziti izgradnju autoputa Horgoš-Požega, jer će se za taj projekat novac obezbediti iz budžeta. Možda autoput u ovom momentu i nije najprofitabilniji, ali je on Srbiji potreban", rekao je Dinkić i dodao da će garancija od 10 miliona evra koju je koncesionar položio ostati državi ako se raskine ugovor.
On tvrdi da novac nije problem i da može biti obezbeđen iz privatizacionih prihoda, kredita kod međunarodnih finansijskih institucija i izdavanjem evro-obveznica na svetskom tržištu kapitala, jer po nivou javnog duga spadamo, kako je rekao, u manje zadužene zemlje.Probna serija obveznica bilabi emitovana u vrednosti od 500 miliona evra.
Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...
