Izvor: NoviMagazin.rs, 11.Nov.2016, 09:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Dimitrije Boarov: Ugovori ili zajmovi
Srpska delegacija, s premijerom Aleksandrom Vučićem na čelu, vraća se iz Rige, gde je ovoga puta održan redovni godišnji Samit Kine i 16 zemalja centralne i istočne Evrope – sa ugovorom o izgradnji autoputa Surčin – Obrenovac (208 milina evra), zatim sa ugovorom o nastavku gradnje 19,5 kilometara obilaznice oko Beograda od Ostružničkog mosta do Bubanj potoka (207 miliona evra) i sa ugovorom sa kompanijom Huavej o saradnji u sektoru saobraćaja i telekomunikacionih rešenja >> Pročitaj celu vest na sajtu NoviMagazin.rs << za železnice, auto-puteve, aerodrome i luke (vrednost posla nije navedena).
Pri tome je, nekako odvojeno, spomenuto da je potpisan i komercijalni ugovor za modernizaciju pruge Beograd – Budimpešta, na deonici Beograd – Stara Pazova (ali vrednost ovog ugovora nije precizirana u saopštenju). Ukupno uzevši, kako je izjavila ministarka Zorana Mihajlović, koja je te ugovore potpisivala, vrednost poslova koji su ugovoreni u Rigi je 734 miliona evra.
Pošto je reč o Samitu koji se odigrao pre samo nekoliko dana, nije uputno zameriti informatorima o sadržini zaključenih ugovora što još nismo detaljnije obavešteni o svim spomenutim poslovima i njihovoj finansijskoj strani, valjda ćemo i to ubrzo saznati. Suštinu smo, čini se, već saznali: reč je o poslovima za koje je Srbija dobila zajmove od kineske izvozne banke i u kojima je obezbeđen i udeo srpskih kompanija u predviđenim radovima (49 odsto). Da li je reč o finansijski povoljnim dugoročnim zajmovima – o tome još ne možemo tačno da sudimo, ali se nadamo da oni to jesu jer je reč o sredstvima iz onog famoznog kineskog paketa od 10 milijardi evra, koji su namenjeni projektu “Jedan pojas, jedan put” – to jest trasiranju infrastrukture za kineski izvoz u Evropu preko Pirejske luke, koju su posle mnogo peripetija Kinezi ipak kupili prošle godine.
Iako je svakako reč o značajnim zajmovima i poslovima, o čemu jednostavno govori spomenuta suma od 734 miliona evra, glavna vest sa samita u Rigi ipak nije šta je zaključeno, već ono što nije. U stvari, glavna vest je da se Kina nije odvažila da uđe u “suvlasništvo” modernizacije brze pruge Beograd – Budimpešta iako je to na neki način bilo najavljeno na istom samitu pre dve godine u Beogradu. Naime, tada je spominjano da će Srbija vraćati 46 odsto kredita za rekonstrukciju te pruge (a ne 100 odsto, kako je definisano u Rigi), dok je vrednost radova procenjivana na 1,1 milijardu evra (reč je o 184 kilometara pruge kroz Vojvodinu). Iz toga se moglo zaključiti da se planira neka vrsta koncesionog posla, a ta je ideja u međuvremenu, izgleda, napuštena. Da li zbog procene kineske strane da je to nedovoljno isplativ i rizičan posao? Da li zbog “vrdanja” Mađarske da uđe u sličan aranžman za svojih 166 kilometara te pruge? Da li zbog toga što se u taj pravac već “umestila” ruska strana, čijim se kreditom navodno radi na pripremi obnove dela pruge između Stare Pazove i Novog Sada? Da li zbog načelno “mrkog gledanja” Evropske unije na kineske planove o obnavljanju Puta svile, kako se ti planovi zbirno nazivaju? Sve su to pitanja na koja se pojavljuju različiti odgovori od “neovlašćenih lica”, pa bi na njih mogla odgovoriti i neka “ovlašćena osoba”.
Inače, nedavne najave premijera Vučića da će kineskog predsednika Li Kećanga u Rigi “moliti na kolenima” da utiče na kineske kompanije da preuzmu RTB Bor i Petrohemiju u Pančevu (verovatno po modelu preuzimanje Smederevske železare) zasad nisu dobile neki jasniji odjek iz kineskog vladajućeg vrha, što nije iznenađenje jer se ne radi o jeftinim transakcijama. Uzgred budi rečeno, naš premijer bi morao znati da baš i nije pametno da na taj način nudi na prodaju ni kompanije čije su krupne falinke opštepoznate, pa ih sigurno znaju i Kinezi.
Sve u svemu, u Rigi su zaključeni poslovi kojima bi Beogradski region trebalo najviše da se raduje jer je reč o infrastrukturnim zahvatima koji će znatno poboljšati njegovu transportnu prohodnost. Da li će zajmovi za te poslove dodatno pritisnuti kreditni kapacitet Srbije, pitanje je na koje ne možemo dati suvisli odgovor dok ne saznamo uslove pod kojima su ti zajmovi odobreni. Jesu li nabrojani infrastrukturni zahvati baš najurgentniji u Srbiji, to je pak pitanje na koje nikad nema konsesualnog odgovora ni u jednoj zemlji.
Pogledaj vesti o: Autoput
