Izvor: B92, 28.Feb.2013, 12:00 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Betonski stubovi na autoputu
Ljudski život nema cenu. Na žalost, ova činjenica zasenjena je računicama i birokratijom dok o svemu vode računa nadležni organi.
Tekst: Nemanja Pantelić
Zadatak ljudi koji prave puteve je da ih učine što bezbednijim. Po njima treba da prevozimo svoje porodice i da zarađujemo svoje plate. Putevi moraju biti jasno obeleženi i inteligentno rešeni, kako ne bi ostavljali prostor nama vozačima da donosimo odluke i da pravimo greške.
Pročitajte >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << više o nesrećama koje su se dogodile 22. i 23. februara kod Novog Sada.
Postavljanje betonskih stubova i saobraćajnih znakova kao najavu za naplatnu rampu koja još uvek ne radi, nikako ne može pozitivno uticati na bezbednost učesnika u saobraćaju.
Svaka saobraćajna nesreća izuzetno je stresna. Posle toga u najboljem slučaju slede peripetije sa policijom, sudom, osiguranjem, majstorima, šleperistima, kaznama... Toliko nepotrebnih troškova.
Pitam se da li je bilo ko iz ekipe, koja je utvrdila da je postavljanje ograničenja brzine kretanja na ovom mestu dovoljna mera, ikada vozio autoputem?
Svako ko jeste, zna da čovek tokom vožnje autoputem gubi subjektivnu percepciju brzine kretanja. Kada sa 130km/h usporimo na 80km/h čini nam se da milimo po putu, a ta brzina kretanja svakako je izuzetno opasna u slučaju nesreće.
Dok većina vozača uspešno prođe između betonskih stubova, neki će pogrešiti i doživeti nesreću. Naplatne rampe su dizajnirane da se vozila na njima zaustavljaju, ne treba ovakve stvari prepuštati slučaju.
Da li je neko pomislio da su zvučne trake (kakve se nalaze u okolini škola) ili bilo kakva vrsta signalizacije na kolovozu koja stvara vibracije u kabini tokom vožnje bili neophodni u sitiaciji u kojoj vozač treba da prođe između dva betonska stuba?
Siguran sam da bi ovakvo fizičko upozorenje bilo efikasnije od znakova ograničenja i "treptača" koji na prvi pogled nemaju smisla jer najavljuju naplatnu rampu koja ne radi.
Ipak, krajnja odgovornost za ishod putovanja leži na nama koji smo za volanom. Ako odgovorno ponašanje za upravljačem ne može uvek da spreči nesreću, svakako može da umanji njene posledice.
Kada niko drugi ne vodi računa o nama, moramo mi sami, koliko god frustrirajuće to zvučalo. Da li vi vidite neko drugo rešenje?
Zato i prilažem fotografiju koju je jedna moja prijateljica nedavno objavila na svom FB profilu.
Isprovocirani nesrećama koje su se dogodile u petak i subotu, 22. i 23. februara, na pristupnoj saobraćajnici autoputa Beograd-Subotica kod Novog Sada, ali i pogrešno protumačenim izjavama gospodina Zorana Drobnjaka, postavili smo sledeća pitanja "Putevima Srbije".
1. Kada će naplatna rampa za koju su izgrađeni stubovi biti puštena u rad?
2. Ko je autor projekta na koji se poziva g. Zoran Drobnjak u izjavi za B92?
3. Da li možemo taj projekat dobiti na uvid?
4. Na koje tačno nadležne organe misli gospodin Drobnjak kada u izjavi za TV B92 kaze da "rade na slučaju saobraćajnih nesreća"?
5. Da li u Putevima Srbiji misle da bi na ovoj deonici uvođenje sistema poput zvučnih traka koje se nalaze u blizini škola ili obeležja na kolovozu koja stvaraju vibracije u kabini bilo efikasnije rešenje od postavljanja saobraćajnih znakova sa ograničenjem brzine?
Ova pitanja moraju da prođu kroz proceduru press službe "Puteva Srbije" tako da odgovore možemo očekivati ili danas ili za dva-tri dana, Svakako ćemo ih preneti čim stignu.
Pogledate izvinjenje gospodina Zorana Drobnjaka posle reakcija medija na njegovu izjavu o prošlonedeljnim događajima:
