Izvor: B92, 07.Nov.2011, 11:15 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Bacamo pepeo, Hrvati bi da ga uvezu
Srebrno jezero -- Leteći pepeo koji nastaje sagorevanjem uglja u termoelektranama, minimalno je iskorišćen u Srbiji, iako bi pojeftinio izgradnju puteva i do 80 odsto.
Srbija od šest miliona tona, koliko se godišnje proizvede, koristi samo 2,7 odsto i to u industriji cementa.
Procenjuje se da bi upotrebom letećeg pepela izgradnja autoputeva bila od 30 do 80 odsto jeftinija u odnosu na korišćenje konvencionalnih >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 << materijala.
Kako je istaknuto, država kao vlasnik EPS, mogla bi doneti odluku da pepeo za potrebe izgradnje puteva u zemlji bude besplatan.
Leteći pepeo i drugi proizvodi od sagorevanja uglja u termoelektranama mogu da se koriste osim za izgradnju i rehabilitaciju puteva i za proizvodnju cementa, betona, opeke, keramike, veziva i maltera na bazi pepela, a postoji i mogućnost upotrebe elektrofilterskog pepela u kozmetičkoj i hemijskoj industriji. Pepeo je upotrebljavan za izgardnju nekih od najpoznatijih objekata i građevina širom sveta, kao što su tornjevi Kastor i Poluks u Frankfurtu u Nemačkoj, most „Ist bridž" u Danskoj, najviša zgrada na svetu, 830 metara visoki Burdž Dubai, međunarodni rečni terminal Norfolk u SAD, rečne brane u Francuskoj i Grčkoj i niz drugih objakata.
Pepeo se najviše upotrebljava u putogradnji u Engleskoj, Sjedinjenim Američkim Državama, Holandiji, i to najviše za trup puta, preko koga slede ostali slojevi, rekao je direktor za zaštitu životne sredine u EPS Mihajlo Gavrić.
Sada postoji i mogućnost izvoza tog pepela iz Srbije, pošto je EPS dobio rešenje u kome piše da se ne radi o opasnom materijalu i propisane su posebne procedure i dozvole za njegov izvoz, rekao je direktor Gavrić.
Već postoji interesovanje Hrvatske da uvozi taj pepeo iz Srbije, jer se on u susednoj državi više koristi u izgradnji puteva, rekao je Gavrić.
Procenjuje se da bi pepeo i u cementnoj industriji u Srbiji mogao više da se koristi i to od oko 600.000 do 800.000 t godišnje, što je oko 10 do 12 odsto ukupne količine koja se godišnje proizvede u zemlji, rekao je Gavrić i naveo da cementare plaćaju EPS od 10 do 20 evra za tonu tog pepela.
Prihodi koji bi se ostvarili od prodaje pepela, ali i gipsa koji bi nastajao kao rezultat rada postrojenja za odsumporavanje dimnih gasova iz termoelektrana u sastavu EPS, bili bi upotrebljavanji isključivo za zaštitu životne sredine, naglasio je Gavrić.
On je podsetio da EPS sada ima najsavremeniju deponiju u Kostolcu za odlaganje pepela i šljake.
