Izvor: Politika, 21.Mar.2009, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Autoputem do novog posla
Izgradnja Koridora 10 može da uposli 120.000 ljudi i umanji veliku razliku u razvijenosti između severa i juga Srbije
Privatizacija šljunkara po Vojvodini i Srbiji obavljena je brzo i efikasno. Skoro sve su prodate i sve rade bez problema. „Kupac ili kupci znali su da će država morati da gradi Koridor 10", bio je najčešći komentar posmatrača u poslovnim krugovima. I zaista, onom ko je pokupovao šljunkare, sada kriza ali i Svetska banka „duvaju u jedra" jer >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sve što proizvede, završiće „u temeljima" autoputa.
Šljunkare su samo jedan od primera kako veliki infrastrukturni projekat kao što je Koridor 10 može da „podigne na noge" čitavu ekonomiju jedne zemlje i multiplikuje stvaranje novih poslova i radnih mesta.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, ističe da će radovi na izgradnji autoputa i pruga, osim građevincima, poslove doneti i pratećim industrijskim granama. Na primer, metalske kompanije su već počele proizvodnju delova za konstrukciju mostova, a neminovna obnova voznog parka građevinaca uposliće i posustali FAP iz Priboja. Iza toga će na red doći i domaća vagonogradnja, koja bi uz pomoć licenci i saradnje sa stranim proizvođačima, mogla da obnovi dotrajali i zastareli vozni park železnice.
– Isti metod upošljavanja privrede sada koriste i Amerikanci – kaže Mrkonjić. – Predsednik Obama je podržao plan izgradnje brze železnice između Kalifornije i Las Vegasa, koja košta osam milijardi dolara. On time želi da pokrene američku privredu, baš kao što je to posle velike krize tridesetih godina radio Ruzvelt sa „nju dilom”. Srbija zato u slučaju Koridora 10 nije izmislila „toplu vodu” i to je prilika koju ne smemo da propustimo.
Izgradnja Koridora 10, prema istraživanju Republičkog zavoda za razvoj, može da obezbedi 120.000 radnih mesta. O značaju te mogućnosti svedoči i podatak da u krajevima duž trase ove saobraćajnice živi 360.000 ljudi koji se vode kao nezaposleni. A ekonomska teorija već je dokazala da veliki građevinski i infrastrukturni radovi povoljno uticaču na rast bruto domaćeg proizvoda jer kad građevinska industrija raste po stopi od 10 odsto, onda se BDP povećava za jedan procenat.
Za Srbiju je izuzetno važan i podatak iz pomenutog istraživanja Republičkog zavoda za razvoj da će izgradnja Koridora 10 imati pozitivan uticaj na smanjenje regionalnih razlika. Put prolazi kroz 37 opština, u kojima živi polovina stanovništva Srbije, pri čemu stepen razvijenosti, na primer između Novog Sada i Preševa, iznosi sedam prema jedan.
I na kraju, a ništa manje važno je očekivanje da će izgradnja infrastrukture privući nove direktne strane investicije koje bi, na primer, mogle povoljno da utiču na smanjenje demografskog pražnjenja juga zemlje.
Polazeći od tih činjenica, i Vlada Srbije ali i Svetska banka i evropske finansijske institucije prepoznale su delotvornost Koridora 10 po srpsku ekonomiju. Vlada je, prema rečima ministra Milutina Mrkonjića, Koridor 10 stavila na vrh liste investicionih prioriteta. Zato će ove godine biti izgrađeno 40 kilometara autoputa – 20 kilometara između Novog Sada i Horgoša i 21,8 kilometara na potesu Levosoj–Preševo. NMeđunarodne finansijske institucije potrudile su se da obezbede sredstva i za izgradnju dela obilaznice oko Beograda, između Batajnice i Dobanovaca i ona bi, ako eksproprijacija bude brzo sprovedena, takođe mogla biti gotova do kraja ove godine.
Osim brige za ekonomski rast i novo zapošljavanje, država mora da žuri sa izgradnjom Koridora 10 i da ga završi najkasnije do 2011. godine i iz još jednog razloga. Ukoliko to ne uradi međunarodni saobraćajni tokovi, koji trasom Koridora 10 vode preko Srbije, izmestiće se na konkurentski Koridor 4. Preusmeravanje saobraćaja na Rumuniju i Bugarsku, preko kojih vodi ovaj drugi panevropski magistralni pravac, što se očekuje 2010. ili 2011. godine, za Srbiju može imati izuzetno teške, možda i katastrofalne posledice.
– Ako Koridor 10 ne završimo pre nego što Rumunija i Bugarska osposobe Koridor 4, Srbija će izgubiti svoju najveću razvojnu šansu. To je prilika da, posebno sada u vreme svetske ekonomske krize, uposlimo domaću privredu i da završetkom autoputa i pruge duž Koridora zadržimo vodeći položaj na saobraćajnim kartama ovog dela Evrope. Samo u tom slučaju Srbija može da računa na redovan i dugoročan prihod od naplate tranzitnog saobraćaja – kaže Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu.
Marko Lakić
-------------------------------------------------
Austrijanci za Koridor 10
Arnold Šifer, generalni direktor odseka za infrastrukturu austrijskih železnica, nedavno je izjavio da Koridor 4 ima više prednosti u odnosu na Koridor 10. Ta saobraćajnica prolazi kroz zemlje članice EU i oko nje se, kako je rekao, „angažuju evropske institucije”.
Bez obzira na takvu prednost, Austrijske železnice su se iz strateških razloga ipak opredelile za Koridor 10. On, prema rečima Šifera, treba da objedini region. O Koridoru 10 stara se Radna zajednica, jedinstvena u Evropi, koja već sedam godina radi na njegovom razvoju.
[objavljeno: 22/03/2009]
