Izvor: Radio Televizija Vojvodine, 22.Apr.2009, 12:37   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Autoput do Kosova glavobolja za Tiranu

BEOGRAD - Projekat izgradnje autoputa od albanske Jadranske obale do Kosova, svojevremeno u Albaniji nazvan "patriotiski autoput", doneo je glavobolje vladi u Tirani dok stručnjaci dovode u pitanje njegovu isplativost, ocenjuje internet izdanje Balkanisajt.

Kako se navodi u tekstu "Autoput za Kosovo zadaje glavobolju Albaniji" autoput s četiri trake kroz planinske oblasti severne Albanije >> Pročitaj celu vest na sajtu Radio Televizija Vojvodine << doneće novu perspektivu jednoj od najzabačenijih oblasti Evrope, skratiti putovanje od Jadranske obale do Kosova, koje sada, krivudavim planinskim putevima traje i do sedam sati i ojačati već ionako duboke veze Albanije i Kosova.

Geopolitika kao "patritotizam" za 900 evra

Put je nazvan "patriotski autoput", što odražava geopolitičke motive koji stoje iza projekta, ali i činjenicu da nikada nije urađena studija izvodljivosti koja bi pokazala da li će se ikada vratiti uloženi novac.

Navodi o korupciji i prekoračenje troškova mnoge su u Albaniji naveli da postave pitanje o konačnoj vrednosti izgradnje autoputa.

Ideju za autoput od albanske obale do Kosova preko Prokletija prvi je 1999. godine izneo bivši albanski premijer Pandeli Majko. On je tada otvorio račun u banci i pozvao Albance širom sveta da uplate novac za autoput, ali je posle više od osam godina, pored njegovog doprinosa, na računu sakupljeno samo 900 evra.

Kao ministar odbrane u vladi socijalista od 2001. do 2005, Majko nije odustao od projekta i naredio je vojnim inžinjerskim jedinicama da počnu izgradnju. Tadašnja vlada uvela je porez pri registraciji vozila za projekat, nazvan "Majkov porez".

Autoput polazi od luke Drač, na delu gde je trebalo proširiti postojeće puteve. Zbog problema s budžetom novac je, međutim, iskorišćen za druge namene a izgradnja autoputa slabo je napredovala.

Nakon poraza socijalista na izborima u 2005, nova vlada desnog centra premijera Salija Beriše unela je novu energiju u projekat. Autoput je podeljen na tri glavne deonice Drač-Rešen, Rešen-Kalimaš i Kailmaš-Morina, a radovi su ponovo počeli 2006. godine.

Kroz planine 29 mostova

Dok je na prvoj deonici uglavnom trebalo proširiti postojeće puteva i izgraditi nove mostove, deonicu Rešen-Kalimaš trebalo je graditi od početka kroz jedan od najtežih i najzabačenijih delova Evrope - planine regiona Mirdita. Taj deo puta, dugačak 61 kilometar predviđa 29 novih mostova i tunel dugačak 5,8 kilometara, a ugovor je potpisan s američko-turskim konzorcijumom Bečel-Enka.

O zahtevnosti tog terena govori i podatak da je oblast Mirdita zadržala stepen samouprave tokom 500 godina otomanske vladavine, pre svega, zbog svoje nepristupačnosti. Oblast u koju otomanski vojnici nisu mogli da uđu, konačno je sada napala vojska 3.500 radnika i inžinjera Bečel-Enke.

Središnji deo projekta je izgradnja tunela dugačkog više od pet i po kilometara.

"Dva tima od 200 radnika rade svaki dan, 365 dana u godini, kako bi prosekli stenu", objasnio je jedan od turskih inžinjera. "To je neverovatno iskustvo", rekao je dodajući da radnici svaki dan nailaze na drugačije stene i izazove koji traže drugačija rešenja.

Skočila cena rada na 232 miliona evra

Entuzijazam za projekat ne dele svi u Albanji. Očekivalo se da će ovaj projekat biti najveći adut na predstojećim junskim izborima Berišine koalicije, a ispostavilo se da je to ipak najveća glavobolja vlade.

Prošlog novembra nakon 17-mesečne istrage, državna tužiteljka Ina Rama optužila je ministra spoljnih poslova Ljuljzima Bašu za zloupotrebu položaja u vezi s tenderom za autoput. Optužba se odnosi na vreme dok je Baša bio ministar saobraćaja od 2005. do 2007.

Baša je prema optužnici prihvatio znatno veću cenu po jedinici rada od uobičajene za slične projekte. Navodi se da je cena za posao Bečel-Enke s 416 miliona evra iz prvobitnog ugovora podignuta na više od milijardu evra.

Stručnjaci tužilaštva ocenjuju da su greške u ministarstvu saobraćaja albanske poreske obveznike koštale između 114 i 232 miliona evra.

Vrhovni sud je 10. aprila odbacio optužbe protiv Baše zbog tehničkih nedostataka u optužnici. "Ovo je kraj političkog procesa i kraj zavere protiv autoputa", rekao je tada Baša, dok su pravni stručnjaci oštro kritikovali odluku suda.

Uprkos presudi Vrhovnog suda, slučaj protiv Baše nije gotov, jer se očekuje da tužilaštvo podnesu novu optužnicu.

Deonica od 61 kilometar više od milijardu evra

Deonica dugačka 61 kilometar od Rešena do Kalimaša koštala je Albaniju više od milijardu evra, ali to nisu ukupni troškovi autoputa do Kosova dugačkog 170 kilometara, a albanska vlada odbija da iznese tačnu procenu ukupne cene projekta.

Neki ekonomisti smatraju da je novac za autoput mogao biti bolje iskorišćen u zemlji koja ima stopu nezaposlenost od 30 odsto i prosečnu platu od 250 evra.

"Mislim da na kratki rok nema ekonomsku vrednost, ali je to monumentalan projekat i na dugi rok bi mogao da osnaži trgovinu", rekao je izvršni direktor albanskog Centra za međunarodnu trgovinu Selima Belortaja.

Dekan Ekonomskog fakulteta Univerziteta u Tirani Omer Stringa smatra da problem nije samo u visokoj ceni izgradnje, već da bi problem mogao da bude i cena održavanja autoputa.

Stručnjak za saobraćaj Niko Naska takođe veruje da je albanska vlada mogla mudrije da iskoristi novac.

"Albaniji bi bilo mnogo bolje da je investirala u evropski koridor osam, koji je preko Makedonije povezuje s Bugarskom i Turskom", rekao je Naska. On dodaje da će za otplaćivanje autoputa biti potrebno 60 godina.

Nastavak na Radio Televizija Vojvodine...