Izvor: Politika, 17.Jul.2008, 23:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Austrijanci traže tajmaut
Austrijski konzorcijum „Alpina–Por” zatražio je dodatno vreme da se izjasni o sporazumnom raskidu koncesionog ugovora za izgradnju autoputa Horgoš–Požega. Tim koji je imenovao Nacionalni savet za infrastrukturu sastao se prekjuče sa predstavnicima koncesionara i saopštio im stav državnog vrha da uslovi za izmenu koncesionog ugovora nisu prihvatljivi za Srbiju, rekao je juče Oliver Dulić, ministar ekologije i prostornog planiranja, na konferenciji za novinare nakon >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << sednice vlade. On očekuje da će odluka biti doneta u narednih nekoliko sedmica.
Za rasplet novonastale situacije Dulić je predočio nekoliko scenarija. Prva mogućnost jeste da koncesionar odustane od svojih zahteva, što je malo verovatno. Druga varijanta je sporazumni raskid i raspisivanje tendera za izgradnju leve trake autoputa deonice Horgoš–Novi Sad. I, najzad, postoji mogućnost da se dve strane uopšte ne dogovore, što bi značilo sudski spor, koji nikome ne ide u prilog.
Pitanje je, međutim, da li je u interesu koncesionara da prihvati ponudu srpske strane jer u slučaju da sporazum bude raskinut na zahtev vlade, garancija od 10 miliona, po logici, ide u džep koncesionaru. Mada, koncesionar bi taj novac možda mogao da traži i ako bi došlo do sporazumnog razlaza. Zašto bi se Austrijanci tek tako odrekli prava na tu sumu?
U beogradskom predstavništvu „Alpine” nisu želeli da dodatno pojašnjavaju saopštenje koje su juče ujutru prosledili medijima.
U saopštenju se navodi da koncesiono preduzeće „Sever–jug autoput”, zajednička firma „Alpine” i „Pora”, samo ističe da su u svakom trenutku spremni da nastave realizaciju projekta, jer su ispunili sve obaveze prema važećem ugovoru o koncesiji, uz napomenu da su uvereni da je njihov predlog za finansiranje projekta najisplativije rešenje za Srbiju.
Preduzeće „Sever–jug autoput” ističe da bi njihov predlog doveo do brze realizacije projekta i početka izgradnje 1. januara 2009. godine. „Ekonomski isplativo rešenje bi, pre svega, osiguralo neto evropske investicije u Srbiju, koje obezbeđuju koncesionar i zajmodavci, vredne više od dve milijarde evra, čime bi se omogućila izgradnja punog profila autoputa od Horgoša do Trbušana (kod Čačka) do 2014. i od Trbušana do Požege do kraja 2016. godine”, navodi se u saopštenju.
Prema njihovoj računici, ukupan iznos isplaćenih koncesionih naknada uvećao bi državni budžet tokom celog koncesionog perioda za više od 900 miliona evra, čak i u slučaju da prihodi od putarine budu znatno manji od očekivanih.
Koncesiona naknada koja bi bila plaćena vladi u slučaju pozitivnog rasta saobraćaja iznosila bi više od 3,2 milijarde evra.
Ovo koncesiono preduzeće je, podsetimo, ispostavilo listu od devet predloga za izmenu osnovnog koncesionog ugovora, koje je Nacionalni savet za infrastrukturu ocenio kao ekonomski štetne i neopravdane za Srbiju. Sporno je to što je koncesionar tražio da država garantuje frekvenciju saobraćaja na autoputu, a ukoliko on padne ispod ugovorenog nivoa, država bi bila u obavezi da plati oko 200 miliona evra u periodu od 13 godina.
Milutin Mrkonjić, ministar za infrastrukturu, juče je ponovio da dodatni uslovi koncesionara bitno menjaju osnovni ugovor, čime se suštinski trošak prenosi sa koncesionara na državu Srbiju, i da ti zahtevi nisu u interesu Srbije i njenih građana, pa nema osnova da taj ugovor stupi na snagu.
Razloge zbog kojih nije dobro podleći pritiscima i zahtevima koncesionara predočio je premijer Mirko Cvetković. Gostujući na RTS-u, on je rekao da je austrijski konzorcijum za autoput izabran na tenderu, pa stoga ukoliko bi vlada pristala na promenu uslova ugovora mogao bi da se javi neko ko je na tenderu izgubio i protestovati, jer bi možda i on ponudio bolje uslove da je znao da će ugovor naknadno biti menjan.
Uprkos svemu, kako je naglasio Oliver Dulić, Vlada Srbije ne odustaje od izgradnje deonice autoputa od Beograda ka južnom Jadranu do crnogorske granice, niti drugih saobraćajnica u sastavu Koridora 10 i napomenuo da će sredstva za saobraćajnu infrastrukturu biti obezbeđena iz budžeta, stranih kredita, pretpristupnih fondova EU i izdavanjem hartija od vrednosti na domaćem tržištu i pomoći koju je obećala grčka vlada u okviru „Helenik plana”.
On je naglasio da je strateško opredeljenje Vlade Srbije da u naredne četiri godine izdvoji oko pet milijardi evra za izgradnju saobraćajne infrastrukture u Srbiji.
Na pitanje da li će, kao što je ovih dana najavljeno, uslediti raspisivanje novog tendera za koncesiju, Dulić je odgovorio da moramo imati čiste pravne odnose da bismo odlučili na koji način ćemo finansirati nedovršene putne pravce.
Marijana Avakumović
[objavljeno: 18/07/2008]
