Izvor: Večernje novosti, 07.Jan.2013, 22:45   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Aleksandar Džombić: Čvrsti temelji Srpske

ZA 21 godinu postojanja Republika Srpska je prošla kroz mnoga iskušenja. Kada je nastajala, osnovna briga je bila kako nahraniti narod i vojsku, kako zaštititi stanovništvo, a danas gradimo i planiramo mrežu autoputeva, gradimo termoelektrane i planiramo nove hidroelektrane. Sada je RS politički potpuno stabilna, ekonomski potpuno održiva, sa makroekonomskim pokazateljima boljim od zemalja u okruženju, uključujući Srbiju, Hrvatsku i Federaciju BiH - ističe u razgovoru za “Novosti” >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << premijer Srpske Aleksandar Džombić, uoči Dana RS - 9. januara. * Da li se i koliko danas, posle svega šta se dešava u Bosni i šire, postavlja pitanje opstanka Srpske? - Srpska je neupitna i u političkom i ekonomskom smislu. Dejtonski sporazum nam je dao međunarodno priznanje, veliki subjektivitet i veliki stepen državotvornosti. Entitet ima mnogo veći stepen državotvornosti nego da smo, recimo, federalna jedinica. ULAGANJA U 24 OPŠTINE * Koji značajniji projekti čekaju Srpsku ove godine? - Osim nastavka izgradnje auto-puteva, izdvojio bih ulaganje u komunalnu infrastrukturu 24 opštine širom RS, kao i u sistem odbrane od poplava. Za oba projekta je obezbeđen novac od Evropske investicione banke - po 50 miliona evra. Elektroprivreda RS će svojim sredstvima graditi HE Dabar, a investicija je vredna 180 miliona evra. Moja je namera da sa Hrvatskom ove godine krenemo i u izgradnju HE Dubrovnik 2, ali i izgradnju mosta preko Save koji bi trebao da spoji autoput Banjaluka - Gradiška sa autoputem Beograd - Zagreb. * Glasovi za ukidanje Srpske, čini se, sve su tiši? - Takvi pritisci su zaustavljeni 2006. godine za vreme Vlade Milorada Dodika, a ova Vlada je nastavila tim putem. Nismo dozvolili reformu policije, i tada smo zaustavili prenos nadležnosti sa RS na BiH. Inače, pokazalo se, a to je i međunarodna zajednica shvatila, da su najvećim delom nadležnosti koje su prenesene, a ukupno ih je 68, potpuno neefikasne i neracionalne na nivou BiH. Nećemo odustati od borbe da vratimo sve nadležnosti koje nisu prenesene ni po Ustavu ni po zakonu. * Već duže vreme iz Srpske stižu izjave da je ona stabilniji deo BiH. Da li to mišljenje dele i međunarodni predstavnici s kojima razgovarate? - Apsolutno! Ja takve izjave dobijam u razgovorima sa stranim dipomatama. Samo neki domaći kritičari misle da to nije tako. Međutim, svima je jasno da je Srpska bolji, efikasniji deo BiH, bolje uređena, da ima više ekonomskog uspeha i bolje funkcioniše u okviru BiH. Možda neki međunarodni predstavnici nerado daju takva priznanja, ali u poslednje vreme potpuno otvoreno i bez ikakve zadrške govore da su najveći problem danas - funkcionisanje i odnosi unutar Federacije BiH. * Šta danas najviše opterećuje razvoj BiH? Koliko ona ima šanse da nastavi svoj život kao zajednička država? - Dejtonski sporazum je dao okvir za funkcionisanje BiH na veoma decentralizovan način, sa velikim pravima entiteta, i to je model kojim se može kretati BiH. Dakle, treba da se vratimo izvornom Dejtonu i treba vratiti nadležnosti entitetima. Svuda u svetu na sceni su procesi decentralizacije, zašto to ne bi bio slučaj i u BiH. ŠTEDNJA ZBOG UGROŽENIH * Kraj godine su obeležili i štrajkovi budžetskih korisnika - prosvete i policije zbog umanjenja plata... - Tačno je da je bilo nekih mera, koje i nisu najpopularnije. Međutim, smatrali smo da moramo dodatno pomoći najugroženijim kategorijama građana - penzionerima, porodicama poginulih boraca, ratnim vojnim invalidima i izbeglicama koji ni 17 godina od kraja rata nemaju krov nad glavom. Morali smo posegnuti za uštedama kako bismo izdvojili dodatna sredstva za ljude koji su ostali bez posla, da im se poveže radni staž, da se poljoprivrednicima nadoknadi šteta izazvana prošlogodišnjim nepogodama. * Proteklu godinu obeležio je nastavak ekonomske krize. Uprkos tome, Srpska je izvodila značajne infrastrukturne radove? - Izgrađen je autoput Banjaluka - Gradiška. Počeli smo radove na autoputu Banjaluka - Doboj, koji su ukupno vredni 430 miliona evra. Na deonici od Prnjavora do Doboja su radovi u toku, a na deonici od Banjaluke do Prnjavora počinju na proleće. Raspisan je tender za gradnju deonice Koridora 5C koja prolazi kroz Srpsku, od Doboja do Jakeša, a projekat je vredan 300 miliona evra. Posebno su značajni projekti u oblasti energetike, jer su nastavljeni radovi na izgradnji TE Stanari vredni 460 miliona evra, za šta je obezbeđen kredit Kineske razvojne banke. Gradi se drugi blok TE Ugljevik. Potpisan je ugovor sa nemačkim energetskim gigantom RNjE o gradnji četiri HE na Gornjoj Drini, ali ti radovi neće početi pre 2014. godine. Kroz Srpsku će proći i krak gasovoda “Južni tok”, što će joj obezbediti energetsku stabilnost i nezavisnost na duže vreme. * Vlade Srbije i Srpske, čini se, sve bliže i konkretnije sarađuju. Koji nas zajednički projekti očekuju u ovoj godini? - U prošloj godini imali smo tri zajedničke sednice vlada. Krajem godine imali smo i Veće za saradnju. Odnosi su odlični i sve aktivnosti su usmerene na stvaranje harmonizovanog ekonomskog i društvenog prostora, na povezivanju stanovništva, zdravstvenog i obrazovnog sistema. U ovoj godini nastavićemo sa projektom “Podrinje” koji bi trebalo da poveže 24 opštine u Srbiji i Srpskoj od mikro do makroekonomskog nivoa. Od lokalnog, do republičkog. Vlada i naš Ekonomski institut rade studiju o komplementarnosti dve privrede. U ovoj godini gradićemo jedan, a obnoviti tri mosta na Drini. Ipak, najveći zajednički projekat tek nas čeka, a radi se o HE na srednjoj Drini, koji je vredan više od 800 miliona evra, gde nam je strateški partner italijanska kompanija “Seći energija”.

Nastavak na Večernje novosti...

Akter: "RS politički stabilna i ekonomski održiva"