Izvor: Večernje novosti, 12.Jan.2017, 19:39   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Vojvođanske priče: Mornari iz rudnika

U južnom Banatu, kod sela Gaj i Malo Bavanište, jedino mesto na svetu za podvodnu eksploataciju uglja ONI su mornari, a rade u rudniku. Ne spuštaju se na sedmi nivo jame, a vade ugalj sa trideset metara dubine. Nisu gar-crni kada završe smenu, osim ukoliko ne pocrne ako upeče letnja zvezda. Da se osveže mogu skokom u vodu, koja je ujedno njihov kop. Oni za hleb od sedam kora zarađuju u Dubovačkoj adi, na potezu >> Pročitaj celu vest na sajtu Večernje novosti << kovinskog basena u Dunavu, u jedinom rudniku za podvodnu eksploataciju uglja na svetu. Egzotični rudarski poduhvat, tako se može nazvati posao započet 1991. godine u Južnom Banatu, kod naselja Gaj i Malo Bavanište u opštini Kovin. Kada su se pre 25 godina inženjeri oprobali u pionirskom osvajanju tehnologije podvodne eksploatacije uglja, o čemu nije postojala čak ni literatura, niko se nije nadao da će se eksperiment pretvoriti u poduhvat veka, ne samo na našim prostorima. Zahvaljujući nemačkoj firmi “Orenštajn i Kopel”, koja je prva u svetu napravila “bager” za podvodno vađenje uglja, istorija je mogla da počne, kao i eksploatacija lignita sa dna Dunava, koja i danas predstavlja svetsku atrakciju. Brod-bager koji je tada napravljen do danas nema repliku. - Nemci su hteli da dokažu da to što su konstruisali u teoriji, može i da radi - priča tehnički direktor Rudnika Kovin, Ivan Filipov. - Na početku sve je bilo misterija. Dileme su bile velike. Položaj ležišta je bio specifičan, i klasične metode nisu dolazile u obzir. Zemljište je močvarno, a kamioni i bageri bili su u vodi. Bilo je pitanje i kako će se ugalj ponašati, jer ima 20 odsto veću gustinu od vode, te je postojala opasnost da će se, kada se pod vodom izreže, razbežati po jezeru. Kada je sve uspelo, bio je to fenomenalan osećaj. * Posada u komandnoj kućici koja upravlja brodom i kopačem uglja Elektronika i oprema bagera su holandske proizvodnje, konstruisan je u Novom Sadu, a sve je urađeno po narudžbenici Vlade AP Vojvodine. Koštao je neverovatnih 43 miliona tadašnjih nemačkih maraka. - Bager je projektovan da hrani termoelektranu, ali se od toga odustalo. Prvobitno je planirano da iz reke vadi po 600 tona lignita na sat čak pet bagera, ali se na kraju ostalo samo na jednom - kaže direktor. Planove inženjera “udavile” su sankcije. * Ekran na kome se prati iskop uglja Nemački stručnjaci su bukvalno preko noći napustili zemlju, a domaći pioniri podvodnog rudarstva morali su sami da dokažu teoriju o eksploataciji uglja ispod vode. Trebalo im je četiri godine da ovladaju tehnologijom jedinstvenom u svetu, kako bi dokazali isplativost projekta. "Beba bager" otkopala 3,6 miliona tona O KAKVOJ preskupoj “igrački” je reč, svedoče cifre. Instalisana snaga plovnog bagera je 12 megavata. Samo start bagera košta 1,2 miliona dinara, a dnevno se izgori struje koliko otprilike potroši ceo Kovin. Bager troši deset miliona dinara struje mesečno. Bager je, zapravo, brod sa katarkom dugom 58 metara koja nosi rezervni točak, kojim se sa dubine do 45 metara ispod vode otkopava sloj po sloj uglja. Eksploatacija uglja nastaje nakon što se otkopa sloj otkrivke. * “Čeljust” kojom se vadi lignit sa dna jezera - Bager otkopava ugalj iz jezera rotorom i usisava pumpama, te ga transportuje hidrauličkim putem kroz čelični cevovod dug dva kilometra do klasirnice, na kojoj se ugalj odvaja od vode, kao čvrsta supstanca, a onda se razdvaja u razne granulate - raportira glavni čovek za proizvodnju na kopu Goran Budimlić. Za četvrt veka danonoćnog rada, bager je i dalje u dobrom stanju. Modernizovan je jer je elektronika zastarela, ali je kvalitet čelika odličan i nije korodirao. U šali, neki kažu, to je Nemac napravio. Ova “beba mašina” podvodnog rudarstva, od 1994. do danas je otkopala 3,6 miliona tona uglja i 12 miliona kubika peska i šljunka. - Godišnja proizvodnja je oko 230.000 tona uglja. Zaliha ima za još šest godina eksploatacije, odnosno 1,2 miliona tona, ali se rade geološka istraživanja kako bi se proširile rezerve za još pet godina - priča Goran Budimlić, rukovodilac RJ za eksploataciju rudnika Kovin. STARI ŠLEP - PROŠLE godine pronašli smo i izvadili iz vode stari šlep. Nije postojao nikakav zapis odakle je taj šlep. Kako je bio metalne konstrukcije i nije varen, zaključili smo da je iz vremena pre Prvog svetskog rata - kaže Ivan Filipov. Ničeg se ne boje, osim vetra U RUDNIKU radi 140 ljudi. Koliko god neobično da zvuči, najvažniji među njima su mornari. Naime, ovi rudari moraju najpre da se nauče lađarstvu da bi radili u rudniku, jer se na ovom kopu primenjuju i Zakon o unutrašnoj plovidbi i Zakon o rudarstvu. - Zapovednici na brodu moraju da polažu ispit za mornare da bi radili u rudniku, a potrebno je šest godina da steknu uslov i da se obučavaju kako bi dospeli na bager - kaže direktor Budimlić. Posada broji pet ljudi, a bager-majstor je glavni na brodu. Radi se 24 sata 365 dana u godini. Radilo se i kad su bile poplave i kad se zabrani saobraćaj na Dunavu. - Najvrednija stvar ovog rudnika su ljudi - ističe tehnički direktor Ivan Veselinov. - Ničega se ne bojimo, osim vetra. Kada je košava, tada smo nemoćni. Desi se da se ljudi vrate mokri, jer su talasi toliko veliki da voda upada u čamac i bager. Ekološki najčistiji rudnik na svetu - OVO je ekološki najčistiji rudnik u svetu - tvrdi Gorica Rulić, inženjer rudarstva, zadužena za bezbednost i zdravlje na radu. Ona kaže da je moguće kopati ugalj a da se ne zagadi voda. - Ne zagađujemo okolinu, a ph vrednost je često povoljnija gde izlazi naša voda iz taložnice nego iz Vodovoda. Institut za vodoprivredu “Jarsolav Černi” redovno uzorkuje vodu, napominje ova Valjevka, koja je silom prilika postala Kovinka. Ovo joj je treći rudarski posao, ali za ovu ženu i najlagodniji. * Pogled iz vazduha na ceo rudarski kompleks - Ovde mirno spavam. Ne bojim se da će me u pola noći zvati, jer je rudara zatrpala zemlja u jami - dodaje ona. Osim što su jedinstveni, ovi rudari su i najbezbedniji na svetu. Jedna lakša povreda godišnje, to je bilans. Zimi se mokra paluba ledi u sekundi, što može biti opasno. Ipak, ugalj se kopa daleko ispod njih na dubini jednakoj visini zgrade od 15 spratova, a rudari su na vrhu podvodne jame. Da je ovaj kop zaista atrakcija po mnogo čemu, dokazuje i to, što ima plaža. * Pogled na jezero i postojenje za eksploataciju lignita - Jedini smo rudnik pored koga se nalazi plaža i kupalište - predočava za “Vojvođanske priče” direktor Filipov. - Često, kupači ne znaju da smo, zapravo, rudnik i doplivaju do nas, pa ih vraćamo. Takođe, ovde ima dosta ribe, pa tako i pecaroša koji umeju da prave rudarima probleme. Iako je sve obeleženo zbog raznih opasnosti, kao što su obrušavanje obale i slično, stalno se jurimo sa pecarošima. Rudnik tako liči na rečnu oazu koju, osim pecaroša, kampera i kupača, opsedaju i galebovi, rode i ribe.PRIVATIZACIJA PRIVREDNO društvo za podvodnu eksploataciju uglja izdvojeno je 2005. iz sastava “Elektroprivrede Srbije” i od tada posluje samostalno. Firma je 2007. godine prodata za 16 miliona evra bugarskom preduzeću “Kornikom” iz Sofije, ali je 2010. Agencija za privatizaciju raskinula ugovor. Od tada je preduzeće u restrukturiranju i u pripremi za novu privatizaciju. GODIŠNjI IZVOZ 75.000 TONA VELIKA potražnja vlada za kovinskim ugljem, tako da ne mogu da isprate zahteve tržišta. Prodaje se u klasama: komad-kocka, orah, grah i dorađeni grah. Prodaje se i šljunak kao nusproizvod dobijen pri iskopu uglja. Pojedinačno najveći kupci su fabrika soli iz Tuzle, “Sunoko” - Vrbas, “Cementara Kosjerić”. Izvozi se oko 30 odsto proizvodnje. ZALIHE ZA NOVU TERMOELEKTRANU PODVODNO rudarenje ne može da se zamisli bez geoloških istraživanja. Istražni radovi započeti su 1976. Na osnovu istraživanja, potvrđeno je da se na širem području ležišta nalaze rezerve koje se procenjuju na oko 275 miliona tona kvalitetnog lignita. Na tom prostoru mogla bi da se izgradi nova termoelektrana snage 700 megavata, koja bi godišnje proizvodila više od šest miliona megavat-sati struje. Ukupna vrednost ovakve investicije procenjena je na 1,1 milijardu evra.

Nastavak na Večernje novosti...