Izvor: juGmedia, 12.Apr.2015, 00:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
VASKRŠNJA POSLANICA: Rađajte se i množite se, i napunite zemlјu.
RAĐAJTE se i množite se, i napunite zemlјu.U svetlosti Hristovog Vaskrsenja – svako začeće, rođenje, i svako lјudsko biće ima večni smisao, predstavlјa rađanje za večnost, kao i našu večnu lјudsku odgovornost za njega,kaže se između ostalog u Vaskršnjoj poslanica patrijarha srpskog Irineja sveštenstvu, monaštvu i duhovnoj deci. Punoća Božjeg prisustva u Nјegovoj tvorevini otkriva se upravo u tajni Hristovog Vaskrsenja, ovoga svetoga dana u koji Mu pojemo: U grobu telesno, u adu s dušom kao Bog, u raju s razbojnikom, i na Prestolu bio si, Hriste, sa Ocem i Duhom, sve ispunjavajući, Neograničeni. Očevidno je, da se Vaskrsenje Hristovo javlјa i pokazuje ne samo kao pobeda nad smrću i prolaznošću, nego i kao otkrivenje punoće Božanskog promisla o svetu i čoveku. Najdublјa čežnja čovekova jeste čežnja i vapaj za slobodom i besmrtnim životom. No, istinska sloboda čovekova je samo ona sloboda koja ga oslobađa od tiranije prolaznosti i smrti – svaka druga i drugačija sloboda predstavlјa čežnju za njom ili prosto privid slobode. Sila, pak, Hristovog Vaskrsenja jeste upravo kvasac jedine istinske slobode, kao kvasac i zalog besmrtnosti i večnog života. Tom silom i božanskom svetlošću se objedinjuje Bog i čovek, obasjava nebo i zemlјa, anđeli i lјudi, vreme i večnost. Svetlošću Vaskrslog Hrista i Ljubavlјu Božjom, prožeti i zagrlјeni, postaju jedno u Hristu Vaskrslome preci i potomci, sva lјudska pokolјenja, i sva tvorevina sabrana u Crkvi kao Nјegovom Bogočovečanskom telu. Mi Hrišćani smo po tome Hrišćani što smo svedoci i nosioci tog večnog i neprolaznog lјudskog dostojanstva, postavši, po blagodati, „sinovi Svetlosti i Dana“.Otuda je praznovanje Hristovog Vaskrsenja – praznovanje Života večnog i neprolaznog. Zemalјski život je samo seme za taj večni život. Vaskrsli Hristos, „Koji je smrću smrt uništio i onima u grobovima život večni darovao,“ osnova je čovekove probuđenosti za odgovornost za svako lјudsko biće, ne samo u vremenu nego i pred večnošću. Ispovedajući Vaskrsenje Hristovo i verujući u opšte Vaskrsenje mrtvih, mi ispovedamo i postajemo svesni svoje neprolazne odgovornosti za svetinju svakog lјudskog bića i svakog stvorenja, i praznujemo neuništivost vere i lјudske nade u večni smisao života, u Hristu, Bogu lјubavi, Žrtvovanom „za život sveta“. Danas, kao i oduvek, samolјublјe i samoživost prete da unište značaj ove i ovakve nesebične samožrtvene Hristove lјubavi, na čijem plamenu se greju sva bića i sva stvorenja. Samo vera u čovekovu besmrtnost i večnu odgovornost za svoj život i dela sažiže svojim plamenom samoživost kao lažno načelo života, otkrivajući, da je u samožrtvenoj lјubavi prema Bogu i bližnjem, našem večnom bratu i sabratu, izlaz i spas iz svih čovekovih zabluda, mraka i bezizlaza. Samo duše obasjane i obnovlјene svetlošću Vaskrsenja Hristovog i nadom u opšte Vaskrsenje mrtvih oslobađaju se sebičnosti i nepoštenja, straha i gramzivosti; zadobijajući stid i dobrotu, nalaze pravu meru svega što je prolazno i ravnotežu između svetinje opšteg i zajedničkog dobra i ličnih potreba; uče se bratskom delјenju dobara i srdaca u tajni lomlјenja hleba života, to jest, u Tajni Pričešća Telom i Krvlјu Hristovom. Slaveći Vaskrsenje Hristovo, „u Kome živimo, krećemo se i jesmo” rukovođeni
