Izvor: Glas javnosti, 24.Apr.2009, 02:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Topole gutaju pašnjake
Dan možda i nije bio ko stvoren za ozbiljniju plovidbu Dunavom, može biti da smo malo i balansirali na sredini onog plehanog čamca, u sebi moleći namršteno nebo da nas ne zaspe kišom dok su nas iskusni bešanski alasi, krčeći put kroz obližnje vrbake, dovozili do Krčedinske ade... Može biti, mada smo, čim smo kročili na omaleni deo kopna, koji je još odolevao narasloj reci, sve zaboravili. U hladovini obližnje vrbe okupila se >> Pročitaj celu vest na sajtu Glas javnosti << odabrana grupa lokalnih stočara, koji već vekovima upravo na ovaj komad prirode svoje životinje dovode na ispašu. Na tabli iza vrbe, tik iznad obora u kom se po blatu valjaju dvodnevni prasići mangulice, ogromnim slovima ispisana poruka „Krčedinska ada-poslednja oaza“... I, za mnoge životinjske vrste i jeste, jer je uz stotine domaćih konja, ovaca i krava, koje stočari iz Kovilja, Beške, Šajkaša, Krčedina i drugih obližnjih mesta dovode ovde. Utočište je tu našlo i zakonom zaštićeno podolsko goveče, balkanski magarac, tu je najveće mrestilište šarana na Dunavu, ali na adi živi i više od 200 ptičjih vrsta... Gnezde se kormorani, crne rode, divlje patke, sove ušare, preleću orlovi belorepani, a golub grivaš se još samo u krošnjama ovdašnjih dvestogodišnjih vrba može videti...
- Evo vidiš, baš tu jedna patka leži na jajima, dođi da vidiš - poziva Milenko Plavšić, koji na Krčedinskoj adi više od četiri decenije provodi bar 300 dana godišnje.
- Tu sam ja, još od deteta, svaki dan. Ako godina bude ko prošla, pa da voda ne bude velika, stoka se kući i ne tera... Samo ako baš dođe do neke velike vode, preplivaju ili ih na skeli preteramo. A, kad je nisko, moš dovde i peške.
PLUĆA INĐIJE
Zoran Novčić, direktor šumskog gazdinstva Novi Sad pri „Vojvodina šumama“, koje je zaduženo za brigu o šumi na Krčedinskoj adi, tvrdi da su topole, sa svom potrebnom planskom dokumentacijom, na tom mestu zasađene jer su jedino one mogle da rastu na vlažnom području, a uz to su, kao pluća Inđije, bile neophodne...
- Na celoj teritoriji Inđije postoji samo 100 hektara šume, a ovde je zasađeno 200. Ali, svako gleda svoj interes, pa i ti stočari. Razumem ih ja, i moj je otac stočar bio, ali je pašario onako kako zakon nalaže. Jer, trebaju Vojvodini šume, ali i pašnjaci... A to da je topola loša, ma ajte, koja šuma može biti loša. Stručnjaci čak tvrde da topola štiti zemljište, izvlači iz njega teške metale, prečišćava podzemne vode... Uz to, prskanje „totalom“ urađeno je u dogovoru s nadležnima, jer u ovoj zoni zaštite nije zabranjeno, a žica je postavljena da bi štitila mladice topole i stajaće dok drveće malo na stasa. Nekoć su stočari, da bi mogli da prolaze, počupali oko 6.000 sadnica, a i konji i magarci mladice čupaju iz korena. Ipak, pokušavamo da nađemo rešenje za suživot jer na Krčedinskoj adi ima 800 hektara zemlje, a zasađeno je 200 - zaključuje Novčić.
Ta sadnja i nije neki veliki problem, kad drvece naraste vi ga potkratite i to proslavite uz pecenu prasetinu i dobar riblji paprikas pa neka drzava ponovo sadi.
