Izvor: Politika, 30.Jul.2010, 23:53 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Topčider i Košutnjak – od Obrenovića do „Dugmića”
Oaza dobrog odmora ima svoje verne posetioce, uprkos ozbiljnoj „konkurenciji” Ade Ciganlije, Velikog ratnog ostrva, Avale i drugih izletišta
Topčider i Košutnjak, koje mnogi smatraju plućnim krilima prestonice, nude sve što se smatra dobrim odmorom – od ukusnog kafanskog ručka u „debeloj” hladovini, preko rekreacije i sporta do izleta u prirodi do koje ne dopire saobraćajna vreva. Hiljade posetilaca obilaze ove šumovite padine, udaljene svega šest kilometara >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << od centra grada. Uprkos konkurenciji Ade Ciganlije, Velikog ratnog ostrva, Avale i drugih odmarališta, popularna košutnjačka sastajališta, poput Hajdučke česme i dalje imaju verne „fanove”.
– Dolazim ovde sa decom kad god imam slobodnog vremena. Istina je da je prednost Ade što je kraj vode, ali za one koji ne mare previše za plivanje, u Topčideru je daleko lepše. Neki uglovi ovog „rezervata” još su potpuno netaknuti – objašnjava jedan od posetilaca koji je sa porodicom poranio u šetnju oko Miloševog konaka.
Većina onih koji ovde svrate da se okrepe, izletničku turu nastavlja posetom Hajdučkoj česmi. Mnogi sugrađani kažu da su čuli kako voda sa ovog izvora trenutno nije za piće. Veliki broj ljudi odmara na livadi preko puta, na kojoj se za prvomajske praznike tradicionalno organizuje masovni uranak.
Pored „udarnika” koji praznik rada obeležavaju raspaljivanjem roštilja i okretanjem ražnja, ima i onih koji su skloniji udobnosti okolnih restorana. Osim „Miloševog konaka” među stablima su „ušuškane” i kafane „Košuta”, „Devetka”, „Golf”, „Bajka” i „Rubin”. Ugostitelji su saglasni da je prošle godine posla bilo nešto više, ali se ne žale ni na ovu letnju sezonu.
– Uglavnom dolaze Beograđani, često u društvu svojih prijatelja iz inostranstva, koji kada jednom obiđu Košutnjak, dolaze ponovo kad god posećuju našu prestonicu. Ali, najveću zaradu donose organizovana veselja. Cene su kao i u centru grada, a okruženje je daleko lepše – objašnjavaju u jednom od restorana, dodajući da su za goste spremni već od 10 sati.
Oni kojima je od dobre kapljice i ukusnog obroka važnija rekreacija, odlaze na trim-stazu ili fudbalske, odbojkaške, teniske i druge terene u blizini Republičkog zavoda za sport. Neki džogiraju od ranog jutra, neki dolaze po podne, a u toku leta po ceo dan ovde vrvi od posetilaca različitih generacija.
– Kombinujemo sportove, pa tako jednog dana dođemo na trčanje, drugog na fudbal, a onda odemo na bazene – navode mladići na treningu i dodaju da polovinu svakog slobodnog dana u toku letnjeg odmora provedu u Košutnjaku.
Košutnjak i Topčider nisu oduvek bili otvoreni za sve koji požele da provedu odmor u prirodi: u 19. veku bili su privatno dvorsko lovište i imanje dinastije Obrenović. Ovde je često boravio knez Miloš, ali i njegov naslednik Mihailo, koji je ubijen dok je šetao parkom u blizini svoje rezidencije 1868. godine. Posle majskog prevrata 1903. ovaj predeo postao je javno dobro, a današnji izgled poprimio je posle Drugog svetskog rata, kada je preuređen u sklopu Generalnog urbanističkog plana.
Za vreme SFRJ, postaje mesto na kojem se okuplja omladina, a jedan od najznačajnijih događaja odigrao se 1977. godine kod Hajdučke česme, kada je grupa „Bijelo dugme” održala koncert koji je po posećenosti prevazišao sva očekivanja i dotadašnje rekorde: procene kažu da je bilo između 70.000 i 100.000 ljudi. Devedesetih je Košutnjak, koji je ime dobio zbog velikog broja košuta, često pominjan kao omiljeno sastajalište parova koji su pod krošnjama provodili intimne trenutke u automobilima, što se u gradskom žargonu nazivalo „raftingom u Košutnjaku”. U današnje vreme ovde se održavaju i muzički festivali, poput manifestacije „Super netural”.
----------------------------------------------
Prelazna ocena iz higijene
Šumovita oaza biće za sedam do osam godina podmlađena novim sadnicama. U JP „Srbijašume” koje gazduje „Košutnjakom” kažu da se biljni fond obnavlja prema potrebi i da broj stabala nije u opadanju.
– Bitno je i da više nema krađe drva, a kako bismo sprečili eventualne požare, naši rendžeri nadgledaju izletnike i mesta gde pale vatre, naročito za Prvi maj. Većina posetilaca ne ostavlja smeće, a kada se to i dogodi, priskaču naše službe zadužene su za čišćenje – objašnjava Vladan Živadinović, direktor Šumskog gazdinstva „Beograd” preduzeća „Srbijašume”, a prelaznu „ocenu iz higijene” dobili su i posetioci Topčiderskog parka, za čije održavanje je zaduženo „Zelenilo Beograd”.
Nikola Belić
objavljeno: 31/07/2010
.jpg)
