Izvor: Blic, 28.Apr.2014, 18:42 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Srpski ratni trofej propada ukotvljen
ratni rečni brod „Bodrog“, s kojeg je ispaljen prvi metak u Prvom svetskom ratu, i to na Beograd, propada već decenijama na obali Dunava nadomak Ade Huje. Brod „Bodrog“ tri puta je bio potapan i vađen , a bio je u upotrebi u mornarici sve do 1962. godine, kada postaje ponton, što je i danas.
Ratni trofej, simbol uspeha srpske vojske brod „Bodrog“ vapi da bude rekonstruisan. A zaslužila je ova starina to, >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << budući da je tri puta potapana i vađena iz srpskih reka.
Bodrog u brojkama
75-150 mm prečnik topova 20 km na sat je plovio 5-7 km je bio domet topova 4 topa je bilo na Bodrogu
Sa ovog broda je otvorena vatra na Beograd između 28. i 29. jula 1914. godine, što se smatra početkom Prvog svetskog rata. Napravljen je za potrebe austrougarske vojske 1904. godine u Budimpešti.
- Brodovi monitori plovili su sve do kraja 1914. godine, kada su u odbranu Beograda stigli francuski, engleski i ruski topovi. Ponovo su oživeli oktobra 1915, kada je krenuo veliki napad Austrougara i Nemaca, koji je vodio nemački feldmaršal August fon Makenzen. Juriš majora Gavrilovića propao je najvećim delom zbog tih brodova - započinje priču o brodu „Bodrog“ Danilo Šarenac, istoričar Instituta za savremenu istoriju.
Danilo Šarenac
Tog 8. oktobra major srpske vojske Dragutin Gavrilović izdao je zapovest braniocima Beograda: ...Vojnici, junaci, Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz svog brojnog stanja... Naš puk je žrtvovan za čast Otadžbine i Beograda. Vi nemate više da se brinete za vaše živote, koji više ne postoje. Zato, napred u slavu...!” U jurišu su izginuli gotovo svi branioci, a major Gavrilović je teško ranjen. Austrijanci su sa tri broda pokosili srpske vojnike. Srpska artiljerija oktobra 1915. godine uspela je da ošteti Bodrog, kao i još dva monitora, pa su brodovi bili evakuisani tokom noći.
Monitori
Brod „Bodrog“ bio je u kategoriji tzv. brodova monitora.
- Za to doba oni su bili moćno oružje i praktično jedini spas od njihovog dejstva bili su topovi koje su kao pomoć poslali Francuska, Engleska i Rusija - kaže Danilo Šarenac.
- Srbija je okupirana, a Bodrog je u međuvremenu ratovao i u Rumuniji, gde ga je 1916. godine oštetila rumunska artiljerija. Napušten je pošto se 31. oktobra 1918. zbog magle nasukao kod Vinče. Tada ga je zaplenila srpska vojska, a izvučen je godinu dana kasnije. Primljen je u mornaricu Kraljevine Srba, Hrvata i Slovenaca 1921. godine - kaže Šarenac.
Korišćen je do 1941. u Kraljevini Jugoslavije, da bi ga mornari jugoslovenske mornarice ponovo potopili kako ne bi dospeo u ruke neprijatelju. U međuvremenu je još jednom izvađen, korišćen do 1944. u Drugom svetskom ratu i ponovo potopljen da bi ga 1952. godine izvadila Jugoslovenska vojska.
- Bodrog je bio u upotrebi još deset godina do 1962. godine, kada postaje ponton, što je i dan-danas - zaključuje Šarenac.
Sačuvati „Bodrog“ kao trag epohe
Brod „Bodrog“ je od 1962. godine pod zaštitom države. Poslednjih godinu dana postoji ideja da se rekonstruiše. Samo još jedan ovakav brod postoji sačuvan u svetu - rekonstruisani monitor Lajta u Budimpešti.
- Bila bi prava atrakcija da jedan parobrod, srpski ratni trofej, plovi rekama. To je istorijski trag jedne epohe, simbol rata i stradanja, ali i uspeha srpske vojske, to je i ratni trofej, to je deo istorije Dunava. Samim čudom je sačuvan do danas i trebalo bi ga sačuvati kao deo istorijske baštine - poručuje Šarenac.
Najčitanije SADA:
