Izvor: Blic, 06.Jul.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Splav na reci do 15.000 evra
Ako ste planirali da se ovog leta počastite solidnim splavom, budite spremni da izdvojite od 15 do 20 hiljada evra, pri čemu ćete, u najboljem slučaju, morati da se zadovoljite nekom praznom lokacijom između Ade ciganlije i Ostružničkog mosta.
Tim pre što u zoni Ade ciganlije gotovo da nema splavova za prodaju. Kako kažu vlasnici, „ko tu zapljune mesto, taj ga drži i ne pušta". Samo cena mesta, sa ruiniranim splavom „zrelim" za rušenje, ovde se kreće >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << od 2.000, pa čak do 10.000 evra, što zavisi od uređenosti lokacije. Većina splavova ima struju, snabdeveni su tehničkom vodom, a nisu retki ni oni s kablovskom televizijom. Otuda ne čudi što se na ovoj lokaciji nalaze splavovi mnogih poznatih ličnosti, među kojima i Vuka Draškovića, Radmile Hrustanović, Bojana Stanojevića, Gordane Suše, Nenada Manojlovića...
- U suštini, cena lokacije i splava onolika je za koliko se pogodite. Ovde, na Adi, retko ko prodaje, ali se sporadično pojavi splav na prodaju, bilo zato što je vlasnik umro, ili ljudi upadnu u dugove ili je nešto drugo u pitanju. Struju dobijamo sa reni bunara. Recimo, na jedan bunar priključeno je oko 12 splavova sa posebnim brojačima, pri čemu postoji i glavni brojač za reni bunar. Na kraju svakog meseca, iz Vodovoda dobijamo račun za struju koji mi, vlasnici, izmirujemo prema međusobnom dogovoru - rekao nam je Marko Jovanović, vlasnik splava na Adi ciganliji.
Što se više ide ka Ostružničkom mostu, cene mesta za splav su niže, između ostalog i zato što nemaju rešeno pitanje snabdevanja strujom i vodom. Pošto je u ovoj zoni prostor između splavova širi nego na Adi, moguće je i da se dvojica vlasnika dogovore da razmaknu splavove, kako bi se između njih „uglavio" neki novajlija. Naravno, sve to uz adekvatnu novčanu nadoknadu, koja obično ide od po hiljadu, dve, pa i do po tri hiljade evra.
- Struja diže cenu za dve hiljade, a voda za hiljadu evra. Ne računajući cenu lokacije, izgradnja splava dimenzija deset sa devet metara kod mene košta od 15 do 20 hiljada evra. Opet, cena splava solidne veličine, osam puta sedam metara, ide do 15.000 evra. Prošle godine napravio sam 11 splavova, a pre pet godina, pravio sam dva, najviše tri po sezoni. Očekujem još više posla, jer je sada pomodno imati splav. Ranije, kada su uglavnom služili za pecanje, pravili su se mali splavovi, a sada imate i takve splavove koji koštaju i do 40.000 evra - kaže za „Blic nedelje" jedan od naših sagovornika, koji se bavi izgradnjom splavova, i dodaje da je najsmešnije to što mnogi od onih koji potroše 15, 20 hiljada evra za splav, ne siđu na reku ni desetak puta u toku sezone.
Sa druge strane, na levoj obali Save od Ostružničkog mosta, do pre par godina još se moglo naći mesta. Jedan od glavnih uzroka slabije „kolonizacije" ovog dela obale svakako je bila činjenica da je ona češće plavljena, zbog čega se, tokom visokog vodostaja, splavovima može prići samo čamcima. Međutim, danas je uglavnom sve popunjeno, odnosno zakupljeno na period od 99 godina.
Slična situacija je i na Adi međici. Slobodnih mesta, u principu, nema, a celo ostrvo je pod upravom „Udruženja ljubitelja Save i Dunava", čiji su mnogi članovi šezdesetih i sedamdesetih godina učestvovali na radnima akcijama isušenja močvara na Međici. Iako nemaju struju i vodu, cene splavova, kada se prodaju, malo su niže ili iste kao na Adi ciganliji, jer su uslovi „alternativnog" načina života na Međici kudikamo povoljniji u odnosu na konkurenciju u okruženju. O tome dovoljno govori podatak da na ostrvu postoji prodavnica, restoran, teniski tereni...
- Mada je sada nemoguće pecati, sa svim tim skuterima i gliserima koji zuje okolo, mnogi od starijih „splavara", da moraju, pre bi prodali stan, nego splav. Vidite, praktično smo u centru grada, a ovde je raj na zemlji: uvek se skupi neko društvo, raspalimo roštilj, rashladimo pivo i uživamo. Za godišnji zakup od oko 5.000 dinara, svejedno da li se plaća upravi JP „Ada ciganlija", opštini Surčin ili preduzeću „Srbija vode", i te kako se isplati - rekao nam je jedan od starijih „splavara" sa Čukarice.
Gliser kao pola splava
I kod kupovine čamaca ili glisera cena varira u zavisnosti od mnogih parametara kao što su veličina plovila, jačina motora i slično. Tako, recimo, gliser dužine 6,2 metra iz 1998, sa kabinom, dva ležaja, tušem sa tankom od 150 litara, električnom pumpom i sidrom, ciradom, CD plejerom marke „Kenwood" i četiri zvučnika, prikolicom i motorom od 175 KS, može se naći za 9.000 evra. Za one sa manje novca, u ponudi je solidan „Elan T 400" čamac, sa „Tomosovim" motorom od 4,5 KS i prikolicom, po ceni od 1.200 evra. S druge strane, za lađu dimenzija osam sa dva i po metara, sa kuhinjom, dva ležaja i prikolicom, moraćete da izdvojite oko 7.500 evra.
Novih kućica ni od korova
Na Adi ciganliji trenutno ima oko 400 splavova-kućica i nema mesta ni za jedan više. Naime, prema rečima Nebojše Markovića, samostalnog stručnog saradnika za priobalje i marinu, već dugi niz godina je ovakva situacija i novi ljubitelji reke u skorije vreme neće moći da obezbede sebi kućicu na vodi. Propisani razmak između ovih kućica treba da bude 1,5 metara, ali se to, naravno ne primenjuje u praksi. Niti se poštuje odredba da kućica ne sme da bude duža od devet metara. Ipak, još nema nadležnosti ko i kako nesavesne može da kažnjava.
- Ovaj razmak između kućicama se godinama ne poštuje. Nadam se da će, kad se donese zvaničan propis, on početi i da se primenjuje i da će se sankcionisati oni koji odluku ne poštuju - kaže Marković za „Blic nedelje".
Marković je još dodao da ne zna kako se kreću cene kućica na vodi i da to nema nikakve veze sa Adom ciganlijom. Uprava i Kapetanija jedino odlučuju i regulišu propisano postavljanje ovih splavova-kućica.
B. G.
