Izvor: Politika, 27.Maj.2013, 13:30 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Sledbenice Bajronove kćeri
Lepa i pametna kći slavnog romantičarskog pesnika, grofica Ogasta Ejda Lavlejs prvi je programer(ka) u istoriji računarstva. Da li Srpkinje idu rado u informatičarke?
Naslov može na prvi pogled da zavede, zato što je hromi lord Bajron (Džordž Gordon) upamćen kao daroviti romantičarski pesnik, sklon pustolovinama. Upravo je u poslednjoj okončao život boreći se na strani Grka za oslobođenje od turskog jarma.
Čime se, međutim, proslavila lepa i pametna kći >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << Ogasta Ejda, potonja grofica od Lavlejsa, čije se ime na srpskom najčešće izgovara – Ada?
Baveći se matematikom, pod budnim nadzorom i usmerenjem (da li je u tome počivši Stipe Šuvar našao nadahnuće za socijalističko usmereno obrazovanje?) svoje majke koja nikako nije želela da se zaputi očevom stazom, postala je prvi programer(ka) u istoriji. Američko ministarstvo odbrane je 1979. u njenu slavu nazvalo jedan programski jezik „ejda” (u računarskom krugovima: ada).
Ima li ona svoje sledbenice, posebno u Srbiji?
Svakako. Savladavši programiranje, nekoliko njih su, čak, stekle najviša zvanja i pozvanja u državnoj upravi, institutima, kompanijama i na fakultetima. Neka potpisniku, stoga, bude dopušteno (i oprošteno) što se usuđuje da pomene poneku: Sanju Vraneš, generalnu direktorsku Instituta „Mihajlo Pupin”, Aleksandru Smiljanić, prvu ministarku za telekomunikacije i informatičko društvo u nas, Mirjanu Rosić, čelnicu (i rodonačelnicu) kompanije „Eunet”, Biserku Ilić, predvodnicu kompanije „Informatika”, Mirjanu Tasić, dugogodišnju rukovoditeljku Računarskog centra PMF-a u Beogradu, Jelenu Rupnik, preteču svih IT novinarki u časopisu „Računari”.
I da se ovde zaustavimo, ograničeni zbirom slova s proredom u novinskom stupcu.
Četiri ovdašnje „digitalne dame”, od kojih su prve tri već ostavile svoj pečat (Dragana Bečejski-Vujaklija, Jelica Protić, Nataša Gospić i Ana Pajić), odvažile su se da istraže u kakvom su položaju (otprilike tako su nazvale naučni članak koji potpisuju) žene u informatičkom poslu u Srbiji. Već u uvodu navode da se suočavaju s različitim izazovima i preprekama u pretežno muškom zanimanju.
Do kakvih su saznanja došle?
Još sredinom minulog stoleća uočen je tzv. rodni jaz kada su se pojavili prvi poslovni elektronski računari, jer su pripadnicama lepšeg pola uglavnom poveravani zadaci u prodaji i oglašavanju. Iz kojih razloga? Poslodavci su ih jednostavno smatrali jevtinom i nestručnom radnom snagom. Iz tih vremena preostali su snimci na kojima su naočite, i licem i stasom, stajale pokraj velikih računaljki kao što se današnje dugonoge devojke izležavaju na prednjem delu automobila.
Valjalo je kupcima preneti poruku: „Iako su elektronski računari tako složeni, devojka može da nauči da radi na njima za samo deset minuta”! Ko voli, nek izvoli. Ukorenjeno kulturološko uverenje (i predubeđenje) podjednako je pustilo korene i u akademskom i u poslovnom svetu.
I tu iskrsava još teškoća: nije dovoljno podstaći ih da tamo zakorače, neophodno je da što duže opstanu u računarskom „carstvu muškaraca”. Najnoviji tehnološki prodori, a pre svega ubrzani napredak interneta, umnogome im olakšavaju da radeći kod kuće budu i majke, i supruge, i informatičarke.
U našoj zemlji su, nažalost, i dalje plaćene manje, kako se navodi u jednom izveštaju iz 2012. A tek što ih nakon povratka s porodiljskog bolovanja raspoređuju na mesta s još nižom platom! Hoće li, barem, poslanice u Skupštini Srbiji dići svoj glas? (Nije dovoljno da ovaj muški ostane vapaj u pustinji.)
Četiri rečene potpisnice su, inače, u prvoj polovini prošle godine propitale 182 ispitanice, a pre toga su proučile podatke Ujedinjenih nacija i čuvenog Međunarodnog udruženja elektroinženjera i elektronskih inženjera (IEEE).
Ovdašnje ispitanice su najvećim delom mlađe dobi, ispod 35 godina (72 odsto), a ukupno 53,3 posto zaposleno je u kompanijama (samo 17 postotaka u javnom sektoru). Nije iznenađujuće, napisale su autorke, da je 18,1 procenat izjavilo da u tim kompanijama žene čine više od polovine radne snage.
Na pitanje da li su zadovoljne odnosom poslodavca pri zapošljavanju, čak 85,7 odsto odgovorilo je potvrdno. Drugim rečima, muškarci nemaju prednost već na prvom koraku, što u velikoj meri ohrabruje. I samo 27 posto potvrdilo je da ne dobijaju složena i zahtevna zaduženja.
Za verodostojnu sliku potrebno je, u sprezi s drugim ustanovama u zemlji i inostranstvu, sprovesti dodatna ispitivanja, a najpre u vezi sa zastupljenošću i uspešnošću žena na tehničkim fakultetima Beogradskog univerziteta.
Stanko Stojiljković
objavljeno: 27.05.2013.
