Izvor: Blic, 07.Apr.2011, 02:25   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Šetalište na Adi Ciganliji dobilo ime Pavla Vujisića

Dva šetališta na najvećem gradskom izletištu Adi Ciganliji biće nazvana po čuvenim beogradskim boemima i umetnicima, glumcu Pavlu Vujisiću i slikaru Zuku Džumhuru. Tako će njih dvojica “pridružiti” još jednom ljubitelju Ade Ciganlije i njihovom velikom prijatelju Momi Kaporu, koji će u ovoj zelenoj oazi uskoro dobiti svoje spomen-obeležje.

Inicijativu da dve staze ponesu imena ovih umetnika pokrenulo je JP "Ada Ciganlija”. Gradska Komisija za imenovanje >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ulica i trgova nije imala ništa protiv ideje, s tim što će ovo preduzeće samo doneti odluku koje će konkretno staze biti u pitanju.

- Hteli smo da na neki način odamo počast ovim ljudima koji su, pored toga što su čuveni umetnici, bili i veliki ljubitelji Ade Ciganlije. Ona je bila mesto gde su uvek voleli da dođu, na kome su se često sastajali i družili - kaže direktor JP "Ada Ciganlija” Zoran Gajić.

Prema njegovim rečima, trasa koja se prostire desnom obalom Save, od Kupatila Beograd do Tehničkog centra, poneće ime Šetalište Pavla Vujisića. Druga trasa, koja se ide desnom stranom reke Save, pored nasipa kod golf terena i Parka za venčanja do saobraćajnice za dostavna vozila, poneće ime po Zuku Džumhuru.

Posle jučerašnjeg sastanka Komisije, i formalno je odlučeno da će svoju ulicu dobiti i tragično preminuli fudbaler Partizana Dragan Mance.

- U pitanju je jedan krak Bulevara kralja Aleksandra Karađorđevića, koji vodi ka stadionu Partizana. Sa ovim predlogom su se saglasili svi: porodica, podnosioci inicijative, Komisija, klub, navijači... Sada će ovaj predlog biti poslat Ministarstvu za državnu upravu i lokalnu samoupravu, koje treba da da saglasnost, nakon čega će se naći i na dnevnom redu Skupštine grada. Očekujemo da će se to dogoditi uskoro, već na nekoj od narednih sednica - kaže predsednik Komisije Slobodan Stanimirović.

Inicijativa da se na značajnim beogradskim zgradama koje su projektovale ruske arhitekte nađu ploče sa imenima njihovih idejnih tvoraca i koju je Komisija prihvatila pre mesec dana uskoro će biti realizovana.

Prema saznanjima "Blica”, već sredinom aprila, odnosno tokom posete ruskog ministra spoljnih poslova Sergeja Lavrova, trebalo bi da bude otkrivena ploča na zgradi Ministarstva spoljnih poslova (Kneza Miloša 24-26), koju je projektovao Nikolaj Petrovič Krasnov. Na ploči će pisati: "Ova zgrada je podignuta 1929. godine prema projektu čuvenog ruskog arhitekte Nikolaja Petroviča Krasnova (1864-1939), inspektora u arhitektonskom odeljenju Ministarstva građevine Kraljevine Jugoslavije.”

Inače, ovaj arhitekta projektovao je i crkvu Ružicu na Kalemegdanu, zgradu u kojoj se danas nalazi Vlada Srbije (Nemanjina 11), enterijer i nameštaj sadašnjeg Doma narodne Skupštine...

- Komisija je juče uvrstila u rezervni fond još oko pedesetak naziva, uglavnom prema domaćim opštinama i banjama, koje će moći da ponesu beogradske ulice, naročito u onim delovima gde se grad bude dalje širio. Ideja je bila da se ukaže na pojedine delove Srbije i da se oni sačuvaju od zaborava - objašnjava Stanimirović.

U rezervnom fondu, pored već postojećih oko stotinak najrazličitijih naziva, od juče se nalaze, primera radi, Vukovska, Bojnička, Kučevska, Zrenjaninska, Obilićka, Osečinska ulica... U opticaju su i nazivi ulica po domaćim banjama, poput Koviljačka, Maratuška, Sijerinska...

Spomenik Milutinu Milankoviću

Na jučerašnjem sastanku Komisije utvrđena je i lokacija na kojoj će biti podignut spomenik čuvenom matematičaru, astronomu i klimatologu Milutinu Milankoviću, čije se ime nalazi među najvećim svetskim naučnicima. Inicijativu za podizanje spomen-obeležja pokrenula je Srpska akademija nauka i umetnosti. Spomenik će se nalaziti u parku koji nosi njegovo ime, i koji se nalazi između Tiršove, Pasterove, Bulevara oslobođenja i objekta Dečje klinike u Tiršovoj. U centru ovog prostora nalazi se zgrada Prve srpske meteorološke opservatorije (danas Centar za klimatske promene "Milanković”) u kojoj je Milanković godinama radio.

Pavle Vujisić (1926-1988)

Jedan od najcenjenijih srpskih glumaca, rođen u Beogradu. Dobitnik velikog broja glumačkih priznanja u SFRJ, dok glumačka nagrada za životno delo, koja se dodeljuje na Filmskim susretima u Nišu, nosi njegovo ime od 1994. godine. Pre glume bavio se novinarstvom u Radio Beogradu i studirao prava. Godine 1950. dobija malu ulogu u filmu "Čudotvorni mač”, kojim započinje njegova filmska karijera. Iako je cenjen kao jedan od najznačajnijih likova srpskog glumišta, nije uspeo da upiše Fakultet dramskih umetnosti. Ostvario više od 150 uloga na filmu i televiziji.

Zuko Džumhur (1920-1989)

Putopisac, slikar i karikaturista. Osnovnu školu i nižu gimnaziju završio u Beogradu, višu gimnaziju u Sarajevu, Likovnu akademiju završio je u klasi Petra Dobrovića. Prve crteže je objavio u Narodnoj armiji 1947. godine, od kada sarađuje kao karikaturista i ilustrator u "Ježu”, "Borbi”, "Vetrenjači”, "Politici”, "Oslobođenju”, reviji "Danas”, NIN-u... Objavio je više od 10.000 karikatura, napisao je scenarije za više kratkih i tri za igrane filmove, uradio 35 scenografija za pozorište, dok je na sarajevskoj televiziji 10 godina radio-seriju emisija "Hodoljublje”.

Dragan Mance (1962-1985)

Fudbal je počeo da igra u Galenici (sadašnji FK Zemun) a sa nepunih 17 godina postao prvotimac. U septembru 1980. prelazi u Partizan. U dresu reprezentacije Jugoslavije igrao je četiri puta. Za Partizan je odigrao 262 utakmice i postigao 145 golova, od toga je u prvenstvu odigrao 117 utakmica i postigao 42 gola. Sa Partizanom je osvojio jednu šampionsku titulu Jugoslavije, a iste godine bio je i prvi strelac ovog kluba. Ostao je upamćen kao najveći idol navijača Partizana. Tragično je nastradao u saobraćajnoj nesreći na putu Beograd - Novi Sad.

Nastavak na Blic...

24sata: Manceu ulica, Vuisiću i Džumhuru šetališta