Izvor: Kurir, 04.Okt.2010, 09:02 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SIROTANI U MOLU
Imre Kasaš (63) iz Mola i njegovo dvoje dece sa zebnjom čekaju zimu u kućici sklonoj padu. Tranzicija ih, kako kaže, dovela do ruba očaja
ADA - Ovde stanuju nemaština i tuga.
U sirotinjskom naselju na periferiji Mola kod Ade, iza pravoslavnog groblja, u šezdesetak ubogih udžerica ima isto toliko potresnih ljudskih sudbina. Najtužnija stanuje u ulici Vase Pelagića 19. Ispod krova sklonog padu, u kućici sklepanoj od blokova i cigala, predstojeću zimu >> Pročitaj celu vest na sajtu Kurir << sa zebnjom čekaju Imre Kasaš (63) i njegova deca.
Ko zna koliko već okrečeni zidovi čuvaju tajne Imreovih muka, jer ovaj čestiti čovek nikad nije molio za pomoć. Kućio se kako je znao i umeo. A onda ga je, kao i stotine hiljada drugih nevoljnika širom Srbije, „počistila" tranzicija. Nakon dve decenije u fabrici za preradu povrća i voća „Zora" iz Mola, gde je radio kao fizički radnik, ostao je bez posla i dvanaest neisplaćenih plata. Besparica ga je načela, a dotukla smrt supruge Jelene, koja je preminula pre tri meseca:
- Bojim se da ove zime krov neće izdržati, da će se srušiti kao kula od karata. Nemam para da ga popravim. Radeći privatno teške fizičke poslove, zaradim nepunih 15.000 dinara, ali sve ode na hranu i račune. Za struju dugujem 4.000 dinara. Sve bi nam bilo lakše da nije otišla Jelena - priznaje Imre dok rukama koje su pune žuljeva briše suze s lica.
Dok ćutke sluša oca, Mihalj (15) povremeno baca pogled kroz prozor, očekujući povratak mlađe sestre Eržebet (13) iz škole. Oboje su solidni đaci i lepo vaspitana deca. Mihalja je najteže pogodila majčina smrt:
- Učim u školi, u dnevnom boravku, jer kada dođem kući, moram da pomažem ocu. Sutra s njim idem privatno da cepam drva. Najgore je zimi. Posla nigde nema.
Drugovi mi retko dolaze. Sem jednog odlaska u Beograd, nikada nisam bio na ekskurziji. Nisam video more, popeo se na planinu. Sve je to nevažno kada mame više nema - jedva suzdržavajući suze priča Mihalj.
On dodaje da bi voleo da postane mašin bravar, zaposli se i pomogne ocu i sestri da bolje žive:
- Onda se neće dešavati da legnemo praznih stomaka, a ujutro se probudimo još gladniji. Ne maštam o mobilnom telefonu ili kompjuteru. Zadovoljilo bi me kada bismo popravili krov i imali više mogućnosti da zaradimo koji dinar - kaže Mihalj.
Saša Urošev
Sve im treba
Kasaševima treba 12 pari greda od 4,5 do 5,5 metara, crep, ali i novi prozori i vrata. Pohabana garderoba čista je samo zato što se dotrajala mašina za veš još nije pokvarila. Sem dve musave žarulje, televizora, rasklimanih kreveta i kuhinjskih stolica i stola, Mihalj i Eržebet nemaju ništa. Osmehe na tužna lica povremeno im izmami kućni ljubimac pas Mali.
Sve više siromašnih
Nakon kraha velikih preduzeća, ali i privatnih trikotažerskih firmi kojima je presudila jeftina kineska roba, u nekada bogatoj opštini Ada sve je više siromašnih. Pre četiri godine formiran je Odbor za smanjenje siromaštva, prvi takve vrste u Vojvodini:
- Uz pomoć lokalne samouprave, trudimo se da uslišimo vapaje sirotinje - kaže šefica Odbora Vesna Civrić.
