Izvor: Politika, 21.Nov.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
SCT na udaru policije
Kriminalistička policija u sedištu firme graditelja beogradskog mosta kod Ade zbog sumnje da je bilo privrednog kriminala, odnosno utaje poreza, korupcije, pranja novca, uništavanja dokumentacije
Od našeg stalnog dopisnika
Ljubljana, 20. novembra – Kasno sinoć je procurilo zašto je slovenačko građevinsko preduzeće SCT na mukama i ne odgovara na pitanja „Politike” o sudbini budućeg >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << beogradskog mosta kod Ade. Tačnije, za koliko planira poskupljenje gradnje, što nam je potvrdio poslovni sekretar SCT Klemen Grebenšek, kao i hoće li ugovorom utvrđeni rokovi biti probijeni. Saznajemo da je vođstvo firme „zaposlila” kriminalistička policija, koja je obavila premetačine u sedištu SCT jer sumnja da je u toj firmi bilo privrednog kriminala, odnosno utaje poreza, korupcije, pranja novca, uništavanja dokumentacije"
Iz pouzdanih izvora nezvanično saznajemo da ovoga puta pod lupom nije neposredno Ivan Zidar, direktor SCT, već pet vodećih direktora firme, kao i da su istražitelji obavili kućni pretres u stanu zamenika predsednika upravnog odbora SCT Aleksandra Mezea, kao i Klemena Grebenšeka, šefa Zidarovog kabineta.
Simona Rodež, iz PR službe SCT, potvrdila je „Politici” da je upravo magistar Grebenšek neposredno zadužen za projekat gradnje mosta kod Ade. Policija je u kućnim premetačinama tražila dokaze da su direktori SCT preko 20 firmi, od kojih su neke u Bosni i Hercegovini i Crnoj Gori, oprali osam miliona evra. U interesu istrage, nije otkriveno da li su te firme možda povezane i sa partnerskim preduzećima iz Srbije.
Sve to dovodi u sumnju očekivanja naručioca gradnje mosta kod Ade u Beogradu i nade da standardi na kojima počiva 9. aprila potpisani ugovor štite investitora od javašluka, koji SCT u izgradnji raznih državnih objekata praktikuje kod kuće. Takođe i ocene stručnjaka u ministarstvima, koja su proteklih meseci u Sloveniji problematizovala rad SCT, sugerišu oprez.
Da podsetimo, SCT je u žiži interesovanja ovdašnje javnosti, kako posle hapšenja direktora preduzeća Ivana Zidara februara i juna 2008 (od kada firmu prati loš glas da je ministar saobraćaja Radovan Žerjav predložio da država SCT stavi na crnu listu po pitanju javnih tendera), tako i posle najnovijih vesti da je nekadašnji građevinski ponos zapao u finansijske probleme.
„Zašto mislite da u Sloveniji ne znamo da sklopimo kvalitetan ugovor?”, začudio se visoki zvaničnik slovenačkog ministarstva saobraćaja nakon pitanja „Politike” da li je moguće da su poslovi izgradnje slovenačkih autoputeva i pratećih tunela koje je država poverila SCT-u tako loše ugovoreni. Naime, slovenački mediji neprestano izveštavaju o skandalima, poput onog s početka godine kada je utvrđen loš kvalitet betona kolovoza u Trojanskim tunelima na autoputu Ljubljana – Maribor i drugim novim tunelima. Zato su vozači panično upozoravani na drastično ograničenje brzine na rečenim deonicama koje su proglašene opasnim. Ili afere koja je proganjala ministra Žerjava zbog padanja maltera s plafona u tunelu na obilaznici oko Ljubljane, neposredno nakon što je ministar pustio u promet. Ali i one da je SCT uporno probijao rokove gradnje, uz vrtoglavi skok cena" To je skratilo mandat Žerjavovom prethodniku na ministarskom mestu i izluđivalo poreske obveznike, krajnje platiše SCT-ovih građevinskih bravura.
Veru beogradskih vlasti da je „grad u slučaju mosta kod Ade zaštićen, jer je ugovor urađen prema međunarodnom FIDIC standardu”, ali i bankarskim garancijama, dovodi u sumnju odgovor Branke Videtič zadužene za odnose sa javnošću u Darsu, slovenačkoj državnoj direkciji za izgradnju puteva. „Svi ugovori sa SCT-om za gradnju autoputeva, vijadukta, mostova, tunela sklopljeni su u skladu sa FIDIC standardom. Oni su kao opšti uslovi sastavni deo izvođačkog ugovora. Dars uvek postupa u skladu sa tim standardima. Svaki ugovor je osiguran i bankarskom garancijom za dobro i blagovremeno izvođenje radova”, naglašava Videtičeva. Slično za „Politiku” kaže i Irma Sterle Glaner, glasnogovornica slovenačkog ministarstva zdravlja, čija je ministarka Zofija Mazej Kukovič pre mesec dana javno apelovala na medije da joj pomognu da ukroti SCT-ov javašluk u gradnji neurološke, pedijatrijske ionkološke klinike, sve u Ljubljani.
A ako je u Sloveniji, državi EU koja se ujedno uspešnije od Srbije bori protiv korupcije, SCT sklapao ugovore pod istim ili čak strožim uslovima nego što je to slučaj sa gradnjom mosta kod Ade, kako je moguće da su mnogobrojna gradilišta širom Slovenije tavorila nedovršena više od decenije, a cene objekata nekontrolisano rasle? „Slovenija je mala, dvomilionska država, svi smo rodbinski povezani, a i ako nismo, onda je neko nekome učinio neku uslugu, pa mu posle to ovaj vraća”, cinično odgovara portparol ministarstva saobraćaja. Podsmeva se pitanju zašto se investitor (Ministarstvo saobraćaja Slovenije) nije pozvao na FIDIC standarde, na koje računa investitor beogradskog mosta: „Kakvi standardi, kakvi bakrači, pa baš zato je naš ministar Žerjav tražio da se svi ugovori, sve javne narudžbine pročešljaju. Stav našeg ministra je da se SCT-u ne smeju dozvoliti poskupljenja veća od 10 odsto, a ne trostruka!”
Istina je da je ministar Žerjav prozvao SCT za blamažu, a to građevinsko preduzeće se izvlačio na podizvođače, upozorava naš sagovornik. SCT-ovo „nadmudrivanje” sa Ministarstvom saobraćaja opisuje ovako: „To je kao da ja sa vama potpišem ugovor da mi izgradite kuću. Baš me briga ko je vaš keramičar, a vi se posle izvlačite i kažete da niste mogli da završite kuću u roku, jer se iskomplikovalo oko pločica. Tako je u ovoj državi – niko ni za šta nije kriv, SCT je davno shvatio kako da se izvuče od odgovornosti i nekažnjeno izvuče maksimalnu korist”.
Ministarka Kukovič je pretila SCT-u da će unovčiti bankarske garancije (bar u slučaju desetogodišnje gradnje Pedijatrijske klinike koja je na kraju ispala dva puta skuplja od početne cene), a ministar Žerjav da će preispitati sve ugovore sa SCT-om. Videtičeva objašnjava zašto se od toga odustalo, iako je ugovor „moguće otkazati ako su ispunjeni zakonski preduslovi, inače je odgovoran onaj ko od ugovora odustane”. A to može biti predmet dugotrajnih sporenja. Popustljivost oštećenih slovenačkih ministarstava prema SCT-ovom širokopoteznom načinu poslovanja uslovljava i saznanje da „čak i kada su ispunjeni uslovi (za poništenje ugovora), investitor mora da razmotri je li to mudro iz vidika kasnijeg nastavka započetih radnji”. A to podrazumeva novi tender i blokirano gradilište „najmanje šest do dvanaest meseci”.
„Onda već samo kašnjenje može dovesti do viših cena”, upozorava portparol Darsa. Sagovornici našeg lista podsećaju da je SCT prema ugovorima u Sloveniji bio dužan da nekvalitetnu gradnju ispravi o svom trošku, što je izazvalo nova osporavanja na relaciji ministarstava (kao investitora) i vođstva SCT. To je razlog što neki završeni objekti na kojima su utvrđeni nedostaci u Sloveniji ni dan-danas nemaju građevinsku dozvolu.
Svetlana Vasović-Mekina
[objavljeno: 21/11/2008]
