Izvor: Blic, 03.Jun.2009, 12:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Reke postale smetlišta
Više od stotinu riba uginulo je pre nekoliko dana u rukavcu Ade Huje. To se dogodilo zbog većeg priliva vode koji je podigao mulj i ugrozio živi svet u reci. Na ovom mestu vodoprivredni inspektori pronašli su i amonijak u količinama većim od dozvoljenih. Ovaj incident samo je jedna od posledica svakodnevnog ispuštanja fekalija iz septičkih jama, kaljužnih voda iz brodova i otpadnih voda iz fabrika u beogradske reke.
Sudeći po sve češćim incidentim, građani reke >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << ne smatraju prirodnim bogatstvom, već smetlištem. Osim u rukavcu Ade Huje, pomor ribe se nedavno dogodio i u Čukaričkom, a u Velikom kanalu u Obrenovcu inspektori su pronašli 20 buradi nepoznate materije. O bahatom odnosu prema rekama svedoče i reči vozača cisterne za pražnjenje septičkih jama, koji je sredinom prošlog meseca uhvaćen u pokušaju da 10 kubika fekalija isprazni u šaht za atmosferske vode na Pančevačkom putu. Iako bi, da cisternu nije zaustavila saobraćajna policija, fekalije iz šahta direktno otišle u reku, vozač je smatrao „da to nije ništa neuobičajeno i da to svi rade".
- Ljudi koji se bave pražnjenjem septičkih jama cisterne mogu tokom noći da isprazne direktno u reku ili čak i danju kroz šaht gradske kanalizacije na nekom skrovitom mestu. Ne postoje uobičajena mesta gde to obavljaju, već gde je kome zgodno. Ako ih ne uhvatimo na delu, ništa ne možemo, osim da podnesemo prijavu protiv nepoznatog lica. Zbog toga većina prolazi nekažnjeno - objašnjava Sonja Simić, šef odseka vodoprivredne inspekcije za Beograd.
Ona napominje, da rečne tokove na teritoriji celog grada kontrolišu samo dva vodoprivredna inspektora. I kad reaguju po prijavi građana, u većini slučajeva inspektori ne zateknu počinioce na mestu gde su ispuštene otpadne vode, već samo mrlju u vodi za koju treba ustanoviti odakle dolazi i o tome izvestiti preduzeće „Beogradvode" koje treba da sanira štetu.
- Više od 20 puta godišnje „jurimo" fleke po vodotokovima za koje samo možemo da pretpostavimo odakle dolaze i pokrenemo postupak protiv nepoznatog počinioca - kaže Simić.
Osim fekalija iz septičkih jama i otpadne vode iz kanalizacije kao i pre sto godina ispuštaju se u reke bez prethodnog prerađivanja.
- Beograd nema ni jednu fabriku za preradu otpadnih voda, a potrebno je pet, jedno veliko postrojenje i četiri manja. Postoje planovi za izgradnju i u toku su pregovori oko sredstava koja će biti uložena - kaže Siniša Andrić, pomoćnik generalnog direktora „Beogradskog vodovoda i kanalizacije".
Međutim, iako se otpadne vode iz kanalizacije za sada ne prerađuju, prema Andrićevim rečima, one se u reku ispuštaju samo na određenim mestima i kontrolisano, a to znači da se na izlivima kanalizacije meri količina i kvalitet ispuštene vode.
Reke često zagađuju i takozvane kaljužne vode iz brodova, koji nakon ispuštanja samo nastave plovidbu. Inspektori su dosada u rekama viđali i otpadne vode iz klanica, koje vodu oboje u crveno. Nije retko da se u rekama pojavi mazut i druge materije iz fabrika. Sonja Simić, smatra da je za bolje stanje vodotokova potrebno više inspektora, češće kontrole i rigoroznije kazne.
Kazne do tri miliona dinara
Za zagađivanje vode kazne su različite. Ako je zagađivač fizičko lice, kao što je vozač cisterne uhvaćen na Pančevačkom putu, kazna može iznositi od 10 do 50 hiljada dinara. Ukoliko se u vodu otpad ispušta iz fabrika, odnosno to rade privredni subjekti kazne iznose od 200.000 do tri miliona dinara. Prema rečima inspektora ispuštanje mazuta u reku, na primer, zagađivača može da košta tri miliona dinara. Međutim, kako kažu zbog najveće kazne se veoma retko naplate.
