Izvor: Politika, 16.Jan.2009, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pretrčava zaleđeno jezero – vežba za maraton
Šetači na ledu ubeđeni da nema opasnosti uprkos svim upozorenjima nadležnih iz uprave „Ade Ciganlije”
Nesagledivi tragovi đonova nova su dekoracija zamrznute površine „beogradskog mora”, ali i dokaz da se ljubitelji provoda u kafićima na makiškoj strani, i ove zime oglušavaju o upozorenja kojima se jasno ističe da maršruta „hrabrih” avanturista može biti pogubna. Za savete uprave „Ade Ciganlije” izričite u zabrani šetanja >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << po zaleđenoj vodi ne mare ni stariji Beograđani koje smo juče zatekli kako se smelo šetkaju, ali i trče duž ledenog podijuma.
U večernjim satima, prema priči zaposlenih u kafićima, samopouzdanje potkrepljeno kojom čašicom alkohola, navodi mlađe put neizvesnog ali visokoadrenalinskog provoda doslovno iznad vode.
Zamišljen, ali sigurnim koracima i nedaleko od obale, taksista Milorad Despotović bezbrižno je koračao iako zna da je šetnja po zaleđenom jezeru zabranjena. Uveren je da mu se ništa loše ne može desiti.
– Prilično sam obazriv hodajući ovuda. Ne idem daleko od obale, dva do tri metara, i ukoliko počne da „popušta pod nogama” nema velike opasnosti. Često sam ovde i nisam još čuo da je neko propao u vodu – objašnjava sredovečni Despotović.
Taman što se taksista udaljio nekoliko metara, samouvereni Miloš Milovanović, koji trči iz hobija, ali i profesionalno, trenirajući za neki od predstojećih maratona grabio je krupnim koracima sa jedne na drugu obalu smrznute Ade.
– Ma nema opasnosti od pucanja leda. Debeo je, sigurno, desetak santimetara. Od kada se voda zaledila, ovo mi je drugi put da je prelazim. Milina je ovde trenirati. Staza je široka, gužve a ni blata nema. Nisam imao nameru da „pregazim” jezero, ali obala na ostrvu je previše meka zbog otopljenog snega – zadihano kaže Milovanović.
Prošao je pored daskama obeležene rupe koju su prethodnog vikenda na ledenoj ploči jezera izbušili ronioci kluba „Svet ronjenja” kada su i organizovali trodnevnu školu ovog sporta. Otvor koji je roniocima poslužio kao kapija u podvodni svet, ističe Ivana Orlović-Kranjc, instruktor ronjenja, ograđen je visokim daskama da ga noću ne bi prevideli smeli i nepromišljeni šetači.
– Minulog vikenda, na minus deset, debljina ledenog pokrivača bila je oko 11 santimetara ali i da je bila 40, bez adekvatne opreme, ne treba se igrati sa životom, koji bi sigurno bio cena propadanja ispod leda – savetuje ona i podseća da gradski termometar ovih dana beleži toplije vreme, a shodno tome, obrušavanje jezerskog ledenog pokrova pod pritiskom, gotovo je garantovano.
Poslednjih nekoliko godina, prema rečima Milana Ilića, izvršnog direktora Javnog preduzeća „Ada Ciganlija”, na ledu se nije desio nijedan ozbiljan incident. Danonoćno ekipe obezbeđenja patroliraju i paze da neko ne nastrada.
– Nema apsolutne sigurnosti. Naša je obaveza da upozorimo ljude na sve mogućnosti, ali raelno nikome ne možemo da zabranimo da hoda po zaleđenom jezeru. Postoje različiti tipovi leda i posetiocima se učini da je sve sigurno, a u stvari led je počeo da se topi odozdo. To je već pucanje u najavi – objašnjava Ilić.
Osim vremenskih prilika, dodao je on, na topljenje utiče i voda iz reni-bunara, kojih oko jezera ima ukupno 10. Tečnost iz njih je toplija i direktno se uliva u Adu.
Đ. Andrejić – M. Simić
[objavljeno: 16/01/2009]
.jpg)
