Izvor: Politika, 31.Okt.2008, 01:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Poslednji krug katamaranom
Skromni rezultati rečnog prevoza: od 26. aprila do danas prevezeno 60.000 putnika, ili 320 po danu
Danas je poslednji dan kada Beograđani mogu da se provozaju rečnim brodovima od Bloka 70, preko Ade Ciganlije do Brankovog mosta. Dva brodića su poslednjih šest meseci prevezla oko 60.000 putnika ili 320 po danu. Statistički podaci bili bi lošiji da za Uskršnje >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << praznike Direkcija za javni prevoz nije omogućila da se građani besplatno prevoze. Ovu pogodnost je tih toplih majskih dana iskoristilo desetak hiljada ljudi koji su u redovima čekali da uđu u brod.
Sve to, međutim, nije nateralo sugrađane da autobuse ili automobile zamene novim prevoznim sredstvom, jer kada je počela naplata karata, redovi i putnici su nestali. Pokazalo se da su navike Beograđana toliko „tvrde” da oni jednostavno neće na posao da odlaze „vodenim” već „suvozemnim” putem.
To je bio razlog zašto je jedna od prvih odluka Gradskog veća bila da ukine subvenciju za rečni prevoz jer je za pola godine iz gradske kase za tu namenu utrošeno 50 miliona dinara, odnosno čak 92 odsto.
Uprkos tome, nadležni iz Direkcije za javni prevoz očekuju da će od 1. aprila 2009. godine ponovo katamarani prevoziti sugrađane. Stanko Kantar, koordinator za rečni prevoz u Direkciji za javni prevoz, smatra da bi se više putnika prevozilo brodovima da je ovaj vid prevoza bio u integrisanom tarifnom sistemu, jer bi tada važila i markica GSP-a.
– Neophodno je da budu uređeni pristani koji bi bili prepoznatljivi. Potrebno je da bude uspostavljena bolja veza autobusa i tramvaja koji bi građane dovozili do brodića. Da bi ljudi češće koristili rečni prevoz grad bi trebalo da nabavi nove i brže brodove koji bi smanjili razmak između dve vožnje na desetak minuta – kaže Kantar.
Željko Đukanović, direktor Direkcije za javni prevoz, nije zadovoljan koliko je Beograđana koristilo „vodeni” prevoz.
– U aprilu smo počeli ovu probnu varijantu vožnje na vodi i za ovo vreme ne možemo da kažemo da su Beograđani baš „poludeli” za vodom. Očekivali smo da će ljudi pohrliti na reke, ali to se nije dogodilo. Nismo imali zadovoljavajući broj putnika da bismo mogli da nastavimo. Ono malo građana koji su se prevozili brodom su zadovoljni. Da bi i preko zime krstarili Savom građani su pisali i peticiju, ali to mnogo košta – naglasio je Đukanović.
Kako bi ovaj projekat bio isplativiji potrebno je da pristani ne budu samo mesta gde će ljudi ulaziti na brod, već da to budu i kafići, kiosci i druga mesta na kojima će građani moći da dobiju određene usluge – dodaje Đukanović.
Hidrobusi će i dalje ploviti rekama. I u poznu jesen i zimi, ali tek kada se pojavi neka ekskurzija ili izletnička grupa željna da vidi grad iz druge perspektive. To je međutim turizam, a ne gradski saobraćaj. A već početkom aprila sledeće godine, kako očekuju u Direkciji, brodovi će opet zaploviti. Za deset, dvadeset ili dve stotine putnika dnevno, svejedno. Beogradu je ipak, potreban rečni saobraćaj.
D. Spalović
[objavljeno: 31/10/2008]
