Izvor: Politika, 14.Avg.2008, 00:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Pecanje važnije od sna
Otvoreno neobično takmičenje u lovu na šarana i amura, učesnici će neprestano bdeti nad štapovima tri i po dana
Tradicionalni Ribolovački maraton koji se svakog leta održava na jezeru Ada Safari, smeštenom na „beogradskom moru” počeo je juče i trajaće, bez prekida do subote u 17 časova. Pecaroši iz šest gradova Srbije i austrijskog Salcburga zabacili su udice, u nadi da će uloviti što više šarana i amura, zbog čega će, kako kažu neki od >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << njih, biti budni i u toku cele noći. U takmičenju učestvuje devet ekipa, od kojih svaka broji tri člana, a njihov raspored određen je strogim žrebom, kako niko ne bi bio privilegovan.
– Pecaće se ukupno 84 časa, a kao mamce ribolovci mogu da upotrebe samo kuglice od specijalne kuvane hrane, popularno nazvane „boili”. U toku prvih nekoliko sati maratona nismo zabeležili nijednu nepravilnost, za koje se dodeljuju kazneni poeni. Pored jezera nalazi se ukupno pet sudija. U boksovima, u kojima su smešteni takmičari i njihovi šatori, obavezno je da dežura najmanje jedan ribolovac, ukoliko njegovi drugovi napuste štapove, kako bi se naspavali, osvežili, istuširali, ili pojeli nešto – objašnjava Zoran Salević, glavni sudija Ribolovačkog maratona, čiji je sponzor firma „DTD ribarstvo”, iz Novog Sada.
Idiličan prizor zelenila, potpunog mira i „debele” hladovine, u kojoj su se od sunaca skrivali napeti takmičari, nešto posle 12 sati prekinuo je poveći primerak amura koji se zakačio na udicu pecaroša, iz tima „Autsajder”, čiji članovi dolaze iz centralne Srbije. Ulov težak više od osam i po kilograma pružao je otpor desetak minuta, dok konačno, uz pomoć meredova nije izvučen na obalu.
– Voda u ovom jezeru je veoma kvalitetna i bogata ribom, tako da zahteva ozbiljniji pribor. Najveću smetnju predstavljaju radoznali labudovi koji ponekad mogu da budu izuzetno agresivni, tražeći od nas da ih nahranimo. Često izlaze na obalu i šište na nas, tako da jedva uspevamo da ih oteramo, ili se upetljavaju u najlon sa naših štapova. Ipak, oni su deo ove zelene oaze koja se nalazi samo nekoliko kilometara od centra grada, tako da ih ne bi trebalo uklanjati odavde – navodi Dejan Poreden, zvani Franjo, vođa tima „Autsajder”.
Njegov kolega Đorđe Stupovski, Beograđanin iz ekipe „Ribolovac trejd” koji već četvrtu godinu učestvuje u ovom neobičnom maratonu, dodaje da njegov tim juče nije imao problema sa labudovima, ali se seća da se jedna od ovih ptica prošle godine upetljala u najlon i odvukla takmičarima nekoliko štapova u vodu. On tvrdi da se ovi jezerski ukrasi vremenom navikavaju na ribolovce i nauče da ih obilaze i ne uznemiravaju.
– Više muke zadaju nam cverglani, patuljasti somčići, koji narastu do nekoliko stotina grama i hrane se čak i mamcima, kao što su „boili ”, iako mnogi misle da im oni ne odgovaraju. Zbog toga ih često nahranimo pre nego što zabacimo udice, posle čega miruju nešto manje od jednog dana, ili pecamo na tvrđe kuglice šireg obima koje su za njih preveliki zalogaj – ističe Stupovski i dodaje da članovi njegove ekipe koriste električne aparate sa zvučnim signalima, kao indikatore da je potencijalni ulov zagrizao mamac, dok su se ranije za to upotrebljavala metalna zvonca i drečavo obojeni krugovi.
Vladan Stojanović, Srbin iz Salcburga i predstavnik ekipe „Delije iz Šumadije” kaže da još od 2002. godine svoj odmor koristi da bi učestvovao na velikim ribolovačkim takmičenjima. On naglašava da je Ada Safari jedno od najboljih mesta, na kojima je pecao, kao i da mu nije problem da ne spava celih 90 sati, da bi neprestano bdio nad štapovima.
– Većina mojih kolega dežura na smenu pored obale, ali meni je žao da zaspim i tako propustim deo ovog uživanja. Muče nas jedino ose, koje sada pokušavamo da rasteramo vatrom – komentariše Stojanović, dok njegov drug, koga uporno ometaju labudovi, praćkom izbacuje kuglice hrane na sredinu jezera, kako bi privukao šarane i amure.
I. Ješić - N. Belić
[objavljeno: 14/08/2008]
