Izvor: B92, 08.Avg.2012, 15:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Omerović za odluku vlade o Aćifu
Beograd -- Meho Omerović je pozdravio odluku vlade da naloži ministarstvima pravde i kulture da ispitaju slučaj o postavljanju spomen-ploče Aćif-efendiji u Novom Pazaru.
Verujem da će predstavnici tih ministarstava otići i do Ade Ciganlije i drugih mesta u Srbiji, gde su se na sličan način, podizanjem spomenika i vidnim obeležjima slavili i veličali oni koji su sarađivali sa okupatorom ili činili zločine, a zbog čega su pravosnažno osuđeni", rekao je Omerović. >> Pročitaj celu vest na sajtu B92 <<
Predsednik skupštinskog Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Meho Omerović je ocenio da nigde u Evropi, "u koju se svi zaklinju", nema slučaja da se saradnicima okupatora i fašistima podižu spomen-obeležja.
Samo tako će Srbija na delu pokazati, uveren je Omerović, da kao država ima isti tretman prema svima koji su služili ili sarađivali sa okupatorom.
"Oni koje je istorija, sa pravom, stavila na mesto koje su sami odabrali, ne smeju danas imati ni versku, ni stranačku, ni nacionalnu oznaku. Tako ćemo potvrditi privrženost evropskim vrednostima, u koje je antifašizam ugrađen, ali i dokazati da ogromne žrtve koje je Srbija dala nisu bile uzalud i da nisu zaboravljene", zaključio je Omerović.
Vlada Srbije juče je raspravljala o prisustvu ministra Sulejmana Ugljanina postavljanju spomen-ploče Aćif-efendiji u Novom Pazaru i zadužila ministarstva pravde i kulture da pripreme predlog mera da sporni istorijski događaji ne ugroze dobre međunacionane odnose i antifašističko opredeljenje vlade.
Na sednici je potvrđeno opredeljenje Vlade da se u Srbiji grade dobri međunacionalni odnos.
Tabla u čast Aćif-efendije postavljena je u subotu, u centru Novog Pazara, u pešačkoj zoni, na mestu na kojem je nekada bila njegova kuća.
Otkrivanju spomen-ploče prisustvovali su predsednik Bošnjačkog nacionalnog veća, koje je i organizovalo taj događaj, Esad Džudžević, ali i zamenik gradonačelnika Novog Pazara Ahmedin Škrijelj, član partije Stranke demokratske akcije, čiji je predsednik Ugljanin.
SDA je saopštila da je Aćif-efendija legitimni predstavnik Bošnjaka koji bi trebalo da bude spomenut u istoriji tog naroda.
Aćif Hadžiahmetović (1887-1944), u narodu poznat kao Aćif-efendija, bio je inicijator formiranja muslimanske stranke "Džemijet", zabranjene 1924. godine.
U vreme nemačke okupacije, u aprilu 1941. godine, nemačka Krajs komanda ga postavlja na čelnu funkciju u Novom Pazaru, pišu u knjizi "Sinovi Sandžaka" Nuro Sadiković i Harun Crnovršanin, što je prenela "Politika".
Kada su Novi Pazar oslobodili partizani, Aćif Hadžiahmetović je, zajedno sa nekoliko stotina svojih istomišljenika i saradnika, zbog saradnje sa okupatorima, streljan 21. januara 1945. godine na Hadžetu, mestu gde je kasnije izgrađeno istoimeno naselje.
