Izvor: Blic, 07.Maj.2008, 11:37 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Obilaznica i most preko Ade do kraja 2011.
Kapitalni infrastrukturni objekti u gradu, koji treba da znatno rasterete saobraćaj, već se uveliko projektuju i grade. Dva ključna projekta, obilaznica i most preko Ade Ciganlije, u fazi su realizacije.
Saobraćajne gužve su problem svake evropske metropole. Mada je to slaba uteha, Beograd ima manje saobraćajne gužve od gradova s kojima želimo da se poredimo.
- Beograd ima relativno nizak stepen >> Pročitaj celu vest na sajtu Blic << motorizacije, 210 automobila na hiljadu stanovnika, dok je to u Pragu 510 ili u Budimpešti 320 automobila na hiljadu stanovnika - kaže profesor Smiljan Vukanović, šef tima koji je radio na Strategiji razvoja saobraćaja u gradu.
Prednosti i mane
Učešće javnog prevoza, s druge strane, kod nas je veće nego u evropskim metropolama (53 odsto u odnosu na 35 odsto). Manje automobila, a veća iskorišćenost javnog prevoza naše su prednosti. Međutim, autori strategije znaju da s razvojem grada i porastom standarda njegovih stanovnika taj se odnos menja. Sve je više automobila, a sve manje se koristi javni prevoz.
Nedostaci Beograda su, kaže profesor Vukanović, nedovoljno razvijena putna mreža, posebno na desnoj obali Save. Takođe, nemamo dovoljno saobraćajnica u gradu. Dužina saobraćajne mreže u Pragu na hiljadu stanovnika je 3.000 metara, u Beču 2.000 metara, a kod nas svega 800 metara. Nedostaje nam i parking mesta. Imamo svega 80 na hiljadu zaposlenih u centru grada. U nekim evropskim prestonicama je isto kao kod nas (Budimpešta ima 96), a u nekim mnogo gore (Prag ima 46 parking mesta na hiljadu zaposlenih u centru).
- Obim saobraćaja u gradu je još uvek relativno nizak, ali usled nedostataka saobraćajnica koje mogu da prime veliki broj automobila prave se zagušenja. Zbog toga saobraćaj ide sporo, svega 15 do 25 kilometara na sat, u velikom delu mreže. Pošto se očekuje da grad postane sve privlačniji i ekonomski jači, ne sme se čekati i ne raditi ništa - kaže profesor Vukanović.
Zato je napravljena strategija koja se u jednom delu samo naslanja i potvrđuje ispravnost već započetih projekata kao što su obilaznica ili most preko Ade Ciganlije.
Završetak dela obilaznice
Obilaznica oko Beograda, koja je 17 godina građena parcijalno, na mahove, u delovima neorganizovano i bez stalnog finansiranja, postala je prioriotet otkad se u njen završetak uključila Gradska uprava zajedno s ministrom za NIP Draganom Đilasom.
U strateškom razvoju Beograda, obilaznica zauzima prvo mesto. Do kraja godine, prema planu i dogovoru Đilasa sa izvođačima radova, treba da se završi deo obilaznice do Ibarske magistrale koji bi za 30 odsto smanjio teretni saobraćaj u gradu, a „Gazelu" praktično oslobodio od kamiona.
Obilaznica je deo evropskog koridora 10 kroz našu zemlju. Izgradnjom obilaznice ne samo što se rasterećuje autoput koji ide kroz centar grada, nego se otvara prostor za formiranje novih atraktivnih parcela.
Slobodnog zemljišta u gradu sve je manje, a uz obilaznicu se otvaraju mogućnosti izgradnje atraktivnih robno-distributivnih, poslovnih, uslužnih i sličnih centara.
Most preko Ade Ciganlije, koji su i ranije generacije beogradskih arhitekata i urbanista smatrale neophodnim baš na tom mestu, ova generacija sprovodi u delo. Nakon 35 godina, Beograd će dobiti novi most, koji će postati njegov nov simbol, poput „Beograđanke", Kalemegdana, hrama Svetog Save... Idejno rešenje, moderno, s jednim pilonom, izabrala je komisija na čelu sa predsednikom SANU akademikom Nikolom Hajdinom, našim najvećim živim konstruktorom mostova.
Za most preko Ade Ciganlije obezbeđen je novac i, prema strogim kriterijumima Evropske banke za obnovu i razvoj, izabran izvođač radova, austrijska firma „Por". Most će biti gotov za 40 meseci, a prvi zemljani radovi videće se već krajem ovog leta.
