Izvor: Politika, 04.Okt.2011, 14:31 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Oaza na ostrvu samoniklog paradajza
Zahvaljujući grupi entuzijasta iz „Eko pokreta štediša”, zapuštena dunavska ada postaće turistička atrakcija
Sve je počelo pre pet godina, kada je Žikica Cvetković kupio brodić, konačno ostvarivši san o plovidbi Dunavom. Za svoj zaton odabrao je Dunavac, uski rečni rukavac, omeđen Adom Hujom sa severa i palilulskom obalom sa juga, nadomak kojeg se nalazi ostrvo Paradajz. A onda je osvanuo dan prve plovidbe.
>> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << />
– Već posle stotinak metara, u propeler se uplela kesa. Svuda naokolo video sam plastične flaše i svakojaki otpad. Rekao sam sebi: neću da plovim po đubrištu. Tragao sam na Internetu za aparatima za čišćenje vode. A onda je 2009. godine opština Palilula raspisala konkurs za projekte iz oblasti zaštite životne sredine – započinje Cvetković priču o preobražaju rukavca i u šiblje zaraslog Paradajza u – oazu.
Osnovao je Cvetković Udruženje „Eko pokret štediša” i konkurisao, a lokalna samouprava je imala sluha za njegovu inicijativu. Uložio je 7.000 evra u kupovinu mehanizacije za čišćenje vode. Zahvaljujući pomoći gradskog Sekretarijata za zaštitu životne sredine i Nacionalne službe za zapošljavanje, koja je angažovala 18 ljudi sa biroa, iz Dunavca je izneseno 8.000 vreća smeća. Potom su se „ekološki komandosi” predvođeni Cvetkovićem, preselili na Paradajz. Ako se izuzmu povremeni putnici u prolazu, ovi savremeni Robinzoni bili su prva organizovana grupa koja je kročila na adu. U junu su počeli da krče rastinje, s namerom da se ovo područje pretvore u turističku atrakciju. Juče su poveli predstavnike medija na ostrvo, da se uvere u rezultate njihovog rada.
Posle desetak minuta plovidbe od marine u rukavcu, stiže se na Paradajz. A tamo – jednočlani odbor za doček. Čovek nad krčkajućim kazanom predstavlja se kao Bata. Po formaciji je Cvetkovićeva desna ruka, a o kvalifikacijama za spravljanje pasulja svedoči natpis na njegovoj majici – „Marina ,Karaburma’, Zlatna kutlača 2010”. Rečni pandan „Hasap” atesta...
Odupirući se omamljujućem mirisu gastronomskog uživanja u najavi, medijski profesionalci kreću trim stazom dugačkom gotovo dva kilometra, izgrađenom za vreme krčenja ostrva. Na „startnoj liniji” je amfiteatar od drveta. Za sada u „kabrio” varijanti, ali će uskoro dobiti plafon od bršljana. U komšiluku je napravljen i teren za mali fudbal. Od iduće godine,kaže Cvetković, izrašće ovde i eko centar, sojenice, kamp... Biće na Paradajzu mesta za odmor i rekreaciju, stanište ptica, ali i plaže na koje će biti nasut pesak.
– Tako ćemo da stvorimo oazu u kojoj neće biti civilizacijskih tekovina. O njoj će brinuti unajmljeni čuvari. Svakog proleća ćemo organizovati čišćenje ostrva, da uklonimo sve što se nakupi u toku zime. I na Zapadu ima takvih ada koje se s proleća čiste, nije to Sizifov posao – najavljuje Cvetković.
Paradajz će biti otvoren za sve koji žele da čuvaju životnu sredinu. Za one koji nemaju svoje plovilo, u planu je uvođenje redovne čamdžijske linije.
Da ekologija prožima svaku stavku „akcionog plana” za Paradajz, vidi se i po tome što su svi objekti sagrađeni od drveta sa ostrva. Od viška materijala načinjena je piljevina, kojom je prekrivena trim staza. A ona je, srećom, kružnog oblika, pa nisu potrebni putokazi. Mada se juče nije ni moglo zalutati, jer su svi putevi vodili ka Batinom kazanu...
----------------------------------------------
Nanos po nanos – dva hektara
Ostrvo Paradajz, površine nešto manje od dva hektara, počelo je da se formira pre četvrt veka. Izgradio ga je, ni manje ni više, nego – Dunav, nanoseći zemlju nadomak rukavca. Ime je dobilo po tome što se na adi pojavio samonikli paradajz.
----------------------------------------------
Sprud od smeća i otrovni mulj
Ada Huja je, otkriva nam Žikica Cvetković, šezdesetih godina prošlog veka bila ostrvo. A onda je nasipano smećem. Deponije su napravile sprud između ade i kopna i stvorile poluostrvo.
– Sve su ono nekada bile plaže – govori Cvetković dok pokazuje na šiblje i pognuto drveće.
Zbog višedecenijskog odlaganja smeća, ni čišćenje Dunavca nije sprovedeno do kraja. „Eko pokret štediša” učinio je sve što je mogao. Ali, da bi se iščistio preostali mulj, potrebna su veća ulaganja.
–Talog je punnaftnih derivata, pa ne može da se izbaci na obalu. Najsigurnije je da se odveze negde gde će moći da se razloži. Mulj je ugrozio izvorište sumporne vode, koja je nekad bila lekovita i zbog koje je ovo naselje nazvano Višnjička banja – upozorava Žikica Cvetković.
D. Bukvić
objavljeno: 04.10.2011.
