Izvor: Politika, 13.Jan.2013, 23:02   (ažurirano 02.Apr.2020.)

Novih biciklističkih staza nema na horizontu

Iako je planirano da Beograd do 2021. godine trebalo ima 130 kilometara staza za vožnju na pedale, u toku 2012. nije izgrađen nijedan novi metar.

Beogradskim biciklistima je na raspolaganju 66 kilometara staza u Novom Beogradu i Zemunu, kao trasa od Dorćola do Ade Ciganlije. Idejnim projektom biciklističkih koridora kroz Beograd, predviđeno je da se do 2021. izgradi mreža biciklističkih staza duga 130 kilometara. Staze >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << bi povezivale centar grada sa Dorćolom, Mirijevom, Zvezdarom, Voždovcem i Banjicom, zatim naseljima Medaković Jedan i Dva, kao i sa Novim Beogradom i Zemunom.

Jedna od najopterećenijih beogradskih saobraćajnica – Ulica kneza Miloša – takođe bi trebalo da dobije svoju biciklističku stazu. Planom je predviđena i staza za ljubitelje okretanja pedala od Bulevara kralja Aleksandra do Mostarske petlje. Biciklistička staza trebalo bi da bude produžena ka Topčiderskoj zvezdi, kao i prema Beogradskom sajmu, gde će se spojiti sa već postojećom, koja vijuga obalom Save.

Ovaj plan je za sada samo projekcija lepih želja: prazna gradska kasa razlog je što u toku 2012. nije izgrađen ni metar biciklističkih staza, a građevinski zahvati u tom pravcu nisu planirani ni za 2013. godinu. Otežavajuću okolnost za investiranje u ovaj vid saobraćaja je i činjenica da je reč o zamašnim ulaganjima: opremanje, tj. obeležavanje kilometra biciklističke staze košta 167.000 dinara.

Procena je da u sezoni dvotočkaše u glavnom gradu vozi oko 15.000 sugrađana. Najveći problem im je, osim manjka staza, nizak nivo saobraćajne kulture ostalih učesnika u prometu.

Da bi se domogao „oaza” na Savskom i Zemunskom keju, koje se spajaju na Brankovom mostu, gde specijalni lift omogućava spuštanje dvotočkaša na desnu savsku obalu, prestonički biciklista koji živi podalje od ovih staza mora da vozi „rame uz rame” sa kolonama automobila, u kojima su vozači koji prečesto nemaju razumevanje za poklonike kretanja na pedale.

Mirko Radovanac, predsednik „Jugo cikling kampanje”, tvrdi da se u graduništa ne radi da bi se bicikl integrisao u saobraćajni sistem. Generalnim urbanističkim planom predviđeno je da se od 2020. godine bude omogućeno da oko 2,5 odsto žitelja prestonice koristibicikle, što je oko 100.000 kretanja po danu.

----------------------------------------------

Na dva točka van grada, umesto po gradu

Studija o mogućnosti izgradnje biciklističkih staza u Beogradu, koju je naručio Sekretarijat za saobraćaj, a izradio Saobraćajni fakultet, pokazala je da za biciklističke staze ima mesta i na Zvezdari, Dorćolu i u centru grada. Ali, ta studija u nekoj fioci skuplja prašinu i čeka ekonomski bolje dane. Prema planu koji je zacrtala direkcija, do 2021. godine trebalo bi da budu izgrađene samo staze koje će povezivati samo izletišta oko Beograda i to na relacijama Beograd – Obedska bara (dužine 108 km), Beograd–Avala (73km) i Beograd–Umka (22km).

----------------------------------------------

Kratka i skromna istorija

1998.

Počela izgradnja prve biciklistička staza u Beogradu, od Dorćola do Ade Ciganlije, dugačke 7,5 kilometara, koja je završena 2002. godine

2005.

Glavni grad je dobio biciklistički lift na Brankovom mostu. Zimsko radno vreme mu je od 8 do 20 sati, a letnje od 8 do 23 časa, a kapacitet deset biikala

2008.

Završena izgradnja biciklističkih staza na Novom Beogradu, koje se prostiru između Bloka 45, Ušća i hotela „Jugoslavija”

2011.

Obavljena rekonstrukcija dela biciklističke staze Dorćol –Ada Ciganlija. Odsudnu zaslugu za realizaciju imala je inicijativa mladog gradskog aktiviste Filipa Vukše

D. Spalović

objavljeno: 14.01.2013.

Nastavak na Politika...