Izvor: NaDlanu.com, 10.Jul.2012, 17:56 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Nadlanu.com intervju: Amerika ima Hausa, a mi Nadu Macuru
Najpoznatiji je lekar u Srbiji. Mnogi ne kreću na posao dok ne čuju šta će ona reći toga jutra. Ona je žena koju citiraju mnogi, naročito kada su velike vrućine. Ona je doktorka Nada Macura.
Koliko traje radni dan Nade Macure? - Moj radni dan počinje negde oko 3.30h. Tada ustajem, a u 5.30 sam na putu ka poslu. Sama se sređujem pošto nemam ni šminkera, ni frizera ni stilistu pa mi je potrebno više vremena. Dolazim na posao i onda počinje rad kao na traci – šta se desilo, gde se desilo, kako je protekla noć, šta se desilo na Adi... Zatim sledi puno uključenja, puno dešavanja... a sve zavisi i od dana.Uključujete se svakodnevno u program skoro svih televizija. Smatrate li sebe poznatim TV licem? - Biti poznat može da znači puno toga. Za političare, fudbalere... kojima je to važno za njihov posao biti poznat je u redu. Ja se još od 1995. godine bavim novinarstvom i to je dovelo do toga da sam sada na ovoj poziciji. Ne smatram sebe poznatim tv licem čak smatram minusom što me ljudi prepoznaju na ulici pošto živim jednostavno. U ovom poslu ne smete biti nervozni, morate biti susretljivi. A to je ponekad, pored ovog posla koji radim, pomalo i teško. Kao neko ko je često na malim ekranima i vi ste postali tema komentara zabavnih emisija i stripova. Kako to komentarišete? - Pominjale su me „Kursadžije“, Ivan Ivanović, ali meni je najsimpatičniji strip Marka Somborca u kome me pominje. To je meni bio kompliment. Zaista je košmar kada vidite nekoga da na 40C jede sarmu kao čovek u njegovom stripu. U vreme društvenih mreža postoje i nalozi sa vašim imenom. Da li su to zaista vaši profili? - Ne koristim ni Facebook ni Twitter. Posle par negativnih komentara odustala sam. Zaista je teško baviti se ovom vrstom posla, a slušati razne ružne komentare na račun nekih stvari koje nisu vezane za isti. Neki ljudi koji se bave ovim poslom su oguglali. Kada slušam komentar na račun izgleda malo je i bespredmetno pošto ja smatram da je važnije šta govorim. Rano ste ostali bez majke. U kojoj meri je to uticalo na vaš izbor profesije? - Delimično da s obzirom na činjenicu da je moj otac govorio da ga je moja majka zavetovala da se meni prenese da je njena želja da budem lekar. Ipak, to nije bilo presudno. Ja sam znala šta želim i šta hoću. Volela sam ja medicinu. Da nisam bila lekar možda bih bila slikar pošto je slikarstvo bilo deo mog života još pre upisa na medicinski fakultet. Imala sam sreću da sam tokom školovanja imala odlične profesore iz ove oblasti. Malo mi je žao što sam tu svoju ljubav zapostavila, ali nema se vremena. Svakodnevno savetujete građane. Čije ste vi savete slušali u životu? - Slušala sam savete mog otac koji je bio veoma obrazovan čovek. Istakla bih i profesora filosofije. Puno je kvalitetnih ljudi koje srećemo u toku života. To može biti neko koga smo upoznali na planini, na ulici... Od svakoga možete da čujete neku dobru misao.Radite stresan posao. Volite da gledate latinoameričke serije, a turske? - Da, gledam i turske serije. Meni to mnogi zameraju, u smislu kako ti kao intelektualna to da gledaš, ali ja kombinujem kako meni odgovara. Provuče se i neka pouka kroz njih. Ubace scenaristi i priče o bolnicima, naročito urgentnim centrima, nekim bolestima... Ima tu i pouke. Ja gledam serije, ali čitam i knjige. A šta je sa serijama koje govore konkretno o bolnicama? - Gledala sam npr. dr Hausa. Ta serija je meni bila jako zanimljiva. Gde vi odmarate? - Volim planinu. Izuzetno. Krivo mi je što Srbija više nema izlaz na more jer smatram da je crnogorsko more najlepše. Žao mi je i što naši ljudi ne putuju češće po našoj zemlji. Ja bih volela da idem i na Tibet, na Himalaje, ali da vidim kako žive ti ljudi. Biti gost u običnoj porodici, u nekoj maloj kućici je za mene pravo putovanje. Tako sam išla u Rusiju. Bila sam smeštena kod jedne porodice. Moskvu obići za 15 dana...to se smatra olimpijskim uspehom. Sve što je trebalo obići, obišla sam tamo. Išla sam i pešice, i vozom, i brodom. To je doživljaj. U Minhenu sam takođe bila gost jedne porodice. Sa druge strane kada odete u hotel vi ste limitirani na turističkog vodiča i hotel. Volela bih i da letim balonom.Kakva je ova godina što se tiče broja intervencija u odnosu na ranije? - Ovo je jedna od težih godina za našu službu. Posle zime sa ledenim danima i čak smrtnim ishodom za jednu osobu došlo je vrelo leto. Teška je bila i godina bombardovanja, ali to nije bilo samo za nas. Nekada davno, u vreme kada je ekonomska situacija bila bolja i kada je narod odlazio na godišnje odmore, grad je u određenim periodima bio prazniji. Sada je to drugačije. Ova godina sa ovolikom temperaturom predstavlja i bolesnicima i ekipama veliki problem, a i puno je posledica izazvanih saobraćajnim nesrećama.A kako vi podnosite ove vrućine? - Teško. Ja leto ne volim. Sunce volim, ali ne ovakve vrućine. Volim ono jesenje sunce, kada nije mnogo toplo, kada je grožđe zrelo i kada malo preovlada nostalgija za letom koje prolazi.
