Izvor: Politika, 09.Jun.2010, 11:03 (ažurirano 02.Apr.2020.)
Most preko Save sa porezom i troškovima – 182 miliona evra
Na kredit od 129,6 miliona evra za izgradnju ćuprije preko Ade Ciganlije treba dodati još 50 miliona za porez, konsultantske usluge i nepredviđene troškove
Uz „prošireni” kredit Evropske banke za obnovu i razvoj koji je pre dva dana ozvaničen na iznos od 129,6 miliona evra, grad Beograd će za izgradnju mosta preko Save morati da izdvoji još 50,1 miliona evra u svrhu plaćanja poreza, konsultantskih usluga i >> Pročitaj celu vest na sajtu Politika << ostalih „unutrašnjih” troškova. Uz donaciju Evropske agencije za rekonstrukciju od tri miliona, projektovana cena ćuprije preko Ade Ciganlije (bez prilaznih puteva) na taj način dostigla je cifru od 182,7 miliona evra, navodi se u Odluci o izmeni odluke o zaduženju grada za izgradnju mosta. Od „gradskih” 50,1 miliona evra koji ne potiču iz zajma EBRD-a, za porez na dodatu vrednost biće izdvojeno 21,3 miliona evra (novac koji ostaje državi), dok konsultantskoj agenciji sleduje oko 10 miliona. U ostatak sume uračunati su već završeni početni radovi koje je finansirao grad i eventualni dodatni troškovi.
Pozajmica od Evropske banke za obnovu i razvoj podeljena je u dva kredita – prvi je prestonici Srbije odobren 2006. godine u visini od 69,6 miliona evra, sa otplatom na 22 polugodišnje rate. Drugi kredit od 60 miliona, čije je potraživanje Skupština grada odobrila prekjuče, biće otplaćivan u 14 polugodišnjih rata od jula 2012. godine. Beograd, po osnovu različitih kredita, sada duguje 267 miliona evra.
Upravo su ova činjenica i potražnja novog kredita od EBRD-a prekjuče dovele do žustre rasprave u gradskom parlamentu, kada su poslanici opozicije izrazili protest i nezadovoljstvo zbog „stalnog manipulisanja cenom mosta”. Podsetivši da je pre nekoliko godina projektovana cena ćuprije, ne računajući prilazne puteve, iznosila oko 80 miliona evra bez poreza, opozicioni predstavnici izneli su sumnju da će kada se sve sabere, ukupna vrednost novih saobraćajnica Unutrašnjeg magistralnog prstena izneti preko 300 miliona. Gradonačelnik Dragan Đilas je na to ponovio da zaduženost grada iznosi manje od deset odsto budžeta iako je zakonom dozvoljeno da ona može dostići 15 procenata, kao i to da se cena mosta nije menjala od trenutka kada je potpisan ugovor sa izvođačkim konzorcijumom.
Izgradnja pristupnih puteva koji, pored ostalog, podrazumevaju petlju „Radnička” i magistralu od Jurija Gagarina do Tošinog bunara sa šest raskrsnica, trebalo bi da počne po završetku projektnih konkursa i raseljavanja nehigijenskih naselja na trasi saobraćajnice. Prvobitno je bilo planirano da pristupni putevi budu finansirani iz kase prestonice, nedostatak prihoda u istu primorao je lokalne vlasti da krajem prošle godine potraže zajam od Evropske investicione banke u visini od 70 miliona evra. Grad i banka su dogovorili da novac bude isplaćen u najviše 10 tranši, pri čemu će grejs period iznositi pet, a rok otplate 25 godina.
Za konačno razmotavanje poslovično komplikovanog „saobraćajnog čvora” na ovom potezu, neophodno je da gradski investitori uz most i prilaze završe još nekoliko projekata. Pre svega petlju Careva ćuprija čija je izgradnja počela prošle godine, a koja se sa dve milijarde dinara finansira iz prestoničke kase. O projektima tunela kroz Topčidersko brdo i adaptaciji Rakovičkog puta u bulevar sa tramvajskim kolosekom priča se tek u uskim krugovima entuzijasta.
M. Luković
[objavljeno: 09/06/2010]
